ki

kju 

Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА (2008)

БАУМГАРТЕН Вилим (1879, Петроград - после 1941, ?)

Дошао у Београд као руски емигрант око 1920 г. и запослио се у Министарству војном. После 1930 бави се пословима ван надлежности Министарства војног.

Најзначајније дело В.Баумгартена, палата Генералштаба у Ул. кнеза Милоша (1924 - 28), садржи одлике руског декоративистичког академизма и уз суседна дела Н. Краснова гради јединствени амбијент монументалних јавних објеката. Еклектички руски декоративизам у мањој мери обележавао је и Официрски дом у Скопљу (1925 - 29, порушен у земљотресу). Почетком тридесетих година саградио је Руски дом у Ул. краљице Наталије 33 у Београду, користећи асоцијације на структуру руских племићских двораца са краја 19. века. Из 1933 године остао је забележен нереализовани пројекат Конака око манастира Грачаница, невешто скициран, што уз податак да се у пријавној листи страних држављана уписао као инжењер, а не као архитект, сведочи више о техницистичком него уметничком карактеру његовог талента и отвара питање доприноса сарадника, пре свих И. Рика. Последње Баумгартеново забележено дело, Хипотекарна банка у Панчеву (1940, са Солодовим, сада зграда Поште) носи ознаке касног модернизма: строго кубична форма, монументални стубови који маркирају улаз кроз више етажа, снажни кровни венац.

З.Маневић

Општа лит.: Маневић, 1972, 17, 19; Несторовић, 1973, 349, 352, 353; ЛЕЈ, 1984, 84; Маневић, 1997, 76.