Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
МИРКОВИ] Бајо
(1917, Пqевqа - 1982, Београд)
Студирао у Београду (дипл. 1945). Запослен
у разним др`авним органима
(1945-54); Народном одбору Оп{тине
Пqевqа (1954-60), Оп{тинском одбору
за стамбену изградwу, Пqевqа (1960-
65), Стамбеном предузе}у, Пqевqа (1966
- 73).
Био је поборник традиционалног у савременом
изразу, какав му је Хотел “Пqевqа”
у Пqевqима (1970), за који је добио
Тринаестојулску награду. Wиме је,
уз по{товаwе амбијента, остварен особен
израз - пе~ат своје и у уоп{те архитектуре
Пqеваqа. Овај објекат улази
у у`и избор најбоqих архитектонских
дела друге половине XX века на простору
Црне Горе. Он одводи па`wу од
представе града ~а|авих објеката
Термоелектране, и, рекло би се, као је
увек кад архитектура лепо зра~и, да је
код wега и зрак ~истији, ина~е еколо{-
ки угро`ених Пqеваqа.
Најви{е плени уме{ност преспајаwа
времена разли~итих градитеqских искустава
са тог терена, уместо ~есто
оту|ене конфекције са ко зна којих простора.
Аутор користи једноставне форме,
понајви{е двоводне кровове са калканима
налик на војво|ански низ, да би,
ува`авају}и насле|е архитектуре, све
пропустио кроз густи филтер.
У време архитектуре строго проистекле
из функције и конструкције, паралелно
су на овим просторима у одре|еној
мери опстајали китwасти детаqи
преузети из оријенталне архитектуре,
који су, иако нај~е{}е примеwивани од
неуких кадрова, тра`или ви{е простора
у име традиционалног и увек драгог
подсе}аwа на про{лост.
Миркови} је био ли~ност {ироког образоваwа.
Недостајао му је само дипломски
рад да завр{и студије и на Историји
уметности. Са тих позиција осетио
је иницијалне дамаре архитектуре
свог града које је ве{то артикулисао.
За оне који нису познавали Миркови}а,
потребно је ре}и да је ово архитектонско
дело о~екивани израз занесеwа~ке
природе, qубави, топлине и увек богате
ре~и за обликоваwе простора, које
је стално испоqавао.
Над правоугаоном основом поставqена
су два двоводна крова исте вели~
ине и тре}и знатно ве}и, са разликом
од ~етири спрата, којима су, као
птица крилима, захва}ени сви спратови.
Кровови се надовезују као валови
са утиском кретаwа од великог ка
маwем - до смираја на крају. Ова три
крова, три вала, три седла, ~ине глобалну
поставку од које се природно наставqа
на детаqе. Кровне равни се
преламају да би се осна`или за висине
у о~екиваwу да распрсну као валови.
Попут реке која брзаком наилази на
стене, које заобилази, тако и овде
кровне равни наилазе на испусте.
Централно поставqена кула која је
заробqена овим равнима има статус
драгуqа на прстену.
А.М.
Дела: Хотел “Пqевqа”, Пqевqа (1970);
Зграда Електродистрибуције на Јали,
Пqевqа (1968); Робна ку}а “Проле}е”,
Пqевqа (1968); Блокови 1, 2 и 3, Пqевqа
(1970); Стамбено-пословна зграда
“Корзо”, Пqевqа (1966); Урбанисти~ки
програм Пqеваqа (1971-72); Болница,
Пqевqа (1967); Тре}а основна {кола,
Пqевqа (1970); Стамбено-пословни објекти
Лук 1 и 2, Пqевqа (1966); Ку}а
бра}е Борови}, Пqевqа (1970); Ку}а
Вуки}еви}а, Пqевqа (1969); Баqа, Прибој
(1953).
