Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
КОЈИ] Даница (1899, Београд - 1975, Београд)
Студирала у Београду (1919-24). Запослена у Архитектонском одеqеwу Министарства гра|евина (1924-27). Заједно са супругом Браниславом Који}ем радила у свом породи~ном приватном пројектантском бироу (1928-41).
Сагледаваwем целокупног опуса Данице Који}, логи~но се наме}е закqу~ак о неодвојивости, а уједно и подједнакој ва`ности, како wеног самосталног деловаwа, тако и заједни~ких дела са Браниславом Који}ем. Рад супру`ника, заснован на ме|усобном ува`аваwу, разумеваwу и креативној сарадwи, у оквиру кога је Даница равноправно у~ествовала својим интелектуалним способностима и стру~ним знаwем у области градитеqства и науке, мо`е се дефинисати као узајамно допуwаваwе и утицај две јаке ли~ности.
У пројектантском опусу Даница је про{ла кроз разли~ите садр`аје, од Министарства гра|евина, где је пројектовала јавне објекте, затим израде конкурсних радова заједно са супругом, до обликоваwа ентеријера који су у ве- }ини слу~ајева били везани за стамбене објекте. Оно {то обједиwује сва та разли~ита поqа деловаwа су ~ист архитектонски језик, без суви{них украса, једноставност облика и јасно}а у на~ину компоноваwа, као и склад изме|у детаqа и целине. Под утицајем модерне архитектуре, у wеном раду се осе}а те`wа ка поједноставqиваwу ре{еwа, {то само доказује свестраност и спремност аутора да прихвати, разуме и правилно интерпретира новија струјаwа у српској ме|уратној архитектури.
Склоност ка новим тенденцијама није била само одраз утицаја супруга Бранислава Који}а, као једног од најзна~ајнијих поборника модерног правца у српској архитектури изме|у два светска рата, ве} и одраз wене ли~ности, отворене према променама и спремне за нове изазове.
С.Тошева
Дела: Основна {кола у селу Ора{ковица (1925, Б.Који}, Д.Који}); Уметни~ки павиqон “Цвијета Зузори}” на Малом Калемегдану (1927, уре|еwе ентеријера); Сопствена ку}а у Задарској 6 (1927, измене плана и уре|еwе ентеријера); Вила Едварда и Данице Замбони у Добра~иној 39 (1927, уре|еwе ентеријера); Вила Николе \ор|еви}а у Теми{варској 18 (1929, уре|еwе ентеријера); Урбанисти~ко и архитектонско ре{еwе Трга ослобо|еwа у Скопqу (1930, конкурсни пројекат, Б.Који}, Д.Који}); Студентски дом краqа Петра Првог Великог Ослободиоца у Скопqу (1930, Б.Који}, Д.Који}); Ку}а Светислава Мароди} а у Илирској 3 (1932, уре|еwе ентеријера); Стамбена зграда Александра Обрадови}а у Ма~ванској 28 (1932, уре|еwе ентеријера); Вила ин`еwера Михајла Који}а у Ул. @анке Стоки} 36 (1933, уре|еwе ентеријера); Стамбена зграда Јелене Који} у Ул. \уре Салаја 17 (1937, уређеwе ентеријера).
Остала лит.: Споменица професора архитекте Бранислава \. Који}а, Зборник радова Архитектонског факултета, Београд 1976, 38-39; Д.\ури}-Замоло, Гра|а за проу~аваwе `ена архитеката са Београдског универзитета генерације 1896-1940 године, Пинус записи 5, Београд 1996, 40-42; С.То{ева, Даница Који} (1899-1975), Годи{wак града Београда, кw.XЛИИИ, Београд 1996, 109-121.