Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ПОПОВИ] Вујадин
(1912, Подгорица - 1999, Мелбурн)
Студирао у Београду (дипл. 1938). Запослен
у заводу за изградwу Подгорице
(1945-53, када је емигрирао за Аустралију).
Радио у др`авној слу`би у
Мелбурну (од 1953).
Вујадин Попови} је обеле`ио архитектуру
Црне Горе педесетих година у тој
мери да се без wеговог дела о wој не
мо`е говорити. У кратком времену рада,
пред емиграцију у Аустралију, својим
објектима и урбанисти~ким поставкама
дао је иницијалне карактеристике
Подгорице, које су прихва}ене као правило
даqе градwе. Основне карактеристике
су: интимност, препознаваwе под-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
322
Вели{а Попови},
Зграда Коморе у
Подгорици, 1928
(доградwа
М. Попови}, 1966)
Вујадин Попови}
небqа, амбијента и градитеqског насле|
а кроз савремену интерпретацију
и својим изразом.
Колико год да се Подгорица буде {ирила,
увек }е се центар осе}ати на месту
које је он обеле`ио. То је реализовао
преко два укр{тена правца: Улице слободе,
са једне стране, и Булевара Петра
Првог, са друге стране. Од објеката
које је ту пројектовао најви{е се исти~у
Хотел “Црна Гора” (1949-53) и По{та
бр. 1 (1948), код којих се у сваком делу
препознаје мајстор одмерених и изу~ених
потеза, {ироке ликовне културе.
Та два објекта су истовремено капија
Улице слободе. Кад говоримо о Хотелу
“Црна Гора” имајмо на уму да је то 1949.
година, када савремена архитектура у
Подгорици, растере}ена свих баласта,
по~иwе овим објектом, а тако и зградом
По{те. Хотел је био први објекат у Подгорици
таквог захвата, погодне локације,
погодне намене, у право време, које
је искористио надарен аутор с визијом.
Познато је да се активно бавио скулптуром
и сликарством, које је дало резултате.
Смисао за лепо и оригинално
уо~qив је из сваког потеза, наро~ито
посматрају}и детаqе - архитектуру у малом,
~ему је посветио пуну па`wу. Све
му је са полази{тем у инспирацијама, а
не у ви|еним и конфекцијским облицима.
Једноставност за wега не носи ризик,
но успех, да мало буде велико, и
због тога јо{ ви{е.
Хотел “Црна Гора” се успе{но наставqа
на суседне објекте са ~есто разли~итим
ре{аваwем узастопних ета`а. Смелост
је разли~итост где се не о~екује,
{то је потврда сигурности. Ета`и су,
иако разли~ити, обједиwени као природни
слојеви. Главни део објекта у тада
малом граду винуо се до П+5 са
управним поставqаwем на улицу. Уз то
сви ти спратови су препу{тени, а потом
ослоwени на крхке стубове, {то је
било необи~но за то време, {то истовремено
постаје сна`на поента за
низ зграда из правца Моста Бла`а Јованови}
а. Зграда По{те 1, која је са
друге стране, својим карактеристикама
пријатно је диктирала архитектуру комплетном
низу дру{твених зграда у Булевару
Петра Првог, зградама Банке,
Скуп{тине и згради ранијег Извр{ног
ве}а, ~име је граду дат препознатqив
карактер.
На овом примеру одр`ана је лекција
данас заду`еним за урбанизам овог града
како се поступа усагла{ено, уместо,
како се ~ини, изнова супротно, хаоти~
но. Попови} је осетио зна~ај објекта
на углу, који није до`ивео као крај блока
где престаје обавеза, него као место
да се задр`и по{тују}и га, ако не као
доминацију, а оно као место за измену
корака. При скретаwу на углу, смаwује
се брзина, те је проток маwи, {то захтева
про{иреwе да би се задр`ала
иста пропусна мо}. А и прегледност се
смаwује.
Тај утисак остаје у психоло{ком делу и
када се даqе од угла зграде обезбеди
ве}и комуникацијски простор, јер се у
навици о~екује интервенција, скра}еwе
и на углу. Поповиц уклаwа тај угао (замеwују}
и га не{то даqе са два угла маwег
зна~аја), ~име ослоба|а део простора
за интимност улаза. Сви прозорски низови
разли~ито су обликовани. У задwем
реду употребqени су прозори са
традиционалним односом вели~ина, то
јест са нагла{еном висином, какав је
на црногорској ку}и.
Такво ре{еwе примеwено је на ~итавом
потезу поменутих зграда. Ве}и простор
фасадне равни По{те, ослобо|ен
је од прозорских отвора за реqеф обна`
ене девојке расплетене косе, која у
сна`ном балетском покрету “само {то
не полети”. То је, тако|е, дело Вујадина
Попови}а. Лако је утврдити да је аутор
код пројектоваwа По{те, и не само wе,
по{ао од реqефа обна`ене девојке.
Он формира својеврсни паспарту за овај
реqеф да му ни{та од осталог не конкури{
е. Додајмо да на фасади није употребио
било какав испад, ~ак ни надстре{
ницу изнад улаза. И{ао је са гре{-
ком да не би направио гре{ку. Тек сада
неко је израдио надстре{ницу! Уз то,
Вујадин Попови} је овде употребио крајwе
једноставну контуру објекта, попут
оквира слике, оквир за реqеф обна`ене
девојке. Реqеф је био иницијатор да
осмисли све остале поступке који су се
пренели на ~итав град, прво на поменути
низ зграда до Моста Бла`а Јованови}
а, а потом даqе. Тако мо`емо ре-
}и да је фигура `ене у покрету покренула
и обеле`ила град. Формираwем
тим правцем Булевара Петра Првог,
{ирине 90 метара, показао се изузетним
визионаром за град који је из Другог
светског рата, после бомбардоваwа
од савезника, иза{ао са 5.000 становника.
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
323
Вујадин Попови},
Хотел “Црна Гора”
у Подгорици,
1949 - 53
Реqеф
на згради По{те
у Подгорици
Неуоби~ајено је да се по~не фигуром,
а завр{и са физиономијом града, уместо
обрнуто. Из тог разлога, да не ра~унамо
зна~ај Вујадина Попови}а, пионира
црногорске архитектуре, овај реqеф
заслу`ује да у|е у амблем града.
После Другог светског рата, до по~етка
{ездесетих, у једнопартијском систему
није био дозвоqен слободан одлазак у
иностранство. Вујадин Попови} је 1953.
године емигрирао у Аустралију, остају-
}и тамо до краја `ивота. Долазио је у
Подгорицу 1989. и 1990. године. Умро је
22.4.1999. године у Мелбурну, где је сахраwен.
Оста}е нам непознато, до контакта
са wеговом породицом у Аустралији,
{та је тамо пројектовао.
А.М.
Дела: Урбанисти~ка поставка Подгорице
(1945-53); Стамбено-пословна зграда
П+3 у на углу Улице Слободе наспрам
Робне ку}е “Београд", раније
“НАМА”, Подгорица (око 1953); Стамбена
зграда у Новака Мило{ева улици,
која са претходном ~ини “Г” облик, која
је у истом стилу са претходном, по ~ему
једино закqу~ујемо да је wегово дело
(око 1953); Стамбена зграда у Кара-
|ор|евој улици наспрам зграде Извр{-
ног ве}а (око 1952); Хотел “Оного{т”,
Ник{и} (1952-54); објекти у Будви и
Тирани; зграде библиотека у Мелбурну
(1953 до 1999).
