Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

АНДРЕЈЕВИЋ Андрија
(око 1838, Крагујевац - 1906, ? )

Студирао техничке науке у Русији. Запослен у Министарству грађевина (1866-86). Члан Уметничког одбора Српског ученог друштва.

Непосредно пошто се запослио у Министарству грађевина (1866), приступио је пројектовању свог главног дела, Нове цркве у Крагујевцу, чије се извођење протеже током читавог његовог службовања (1869-84). Композицијом волумена, типом основе и декоративним детаљима, нарочито у обликовању главног улаза, овај објекат представља један од најранијих примера раскида са дотадашњим владајућим моделом једнобродне базиликалне грађевине са звоником у прочељу. Особеност Андрејевићевог дела је и плитки четвртасти олтарски простор, као и готово потпуно одсуство декорације фасада. Величина и облик куполе сведоче о техничкој образованости и умешности аутора, мада треба узети у обзир и чињеницу да је пројекат током дугог грађења вишеструко преправљан, као и да је грађење довршено у време деловања Ханзеновог ученика С.Ивачковића. Остала Андрејевићева дела или су незнатне вредности, или су остала непозната.

З.М(аневић)

Општа лит.:  Шематизам, 1867-1985; Н. Несторовић, 1937, 62; Б. Несторовић, рук., 297- 299, 304; ЛЕЈ, 1984, 14.

Остала лит.: М.Јовановић, Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба, Београд - Крагујевац 1987, 130