Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ДУБОВИ Јан (1892, Лазице, ^е{ка - 1969, Либерец, ^е{ка)
Студирао у Прагу (ВyсокÕ {колy арцхитектурy а позамнихо ставителстви при ^ескем вyсокÕм у~ени тецхницкÕм, око 1917-21). Запослен у предузе}у “Матија Блеха” (филијала у Београду, 1922-23), Техни~кој дирекцији Оп{тине града Београда (1924-34), у Битоqу и Скопqу (1934-40). Самостални аутор у Београду (1941). Запослен у Средwотехни~кој {коли у Ни{у (1941-47) када се сели у ^е{ку.
О ли~ности и делу Јана Дубовог ви{е се не мо`е говорити као о потпуним непознаницама. И лик Дубовог, и wегова дела, појавqивали су се током протеклих неколико деценија у ви{е наврата и на ви{е места. Али, у једном веома дугом периоду, изме|у 1945. и 1970. године, нема ни најмаwег знака да су се српски архитекти на било који на~ин се}али онога који се, трагом свог великог сународника Неволе, у раним двадесетим годинама 20. века упутио у далеки Београд да би српским архитектима пренео аутенти~на европска градитеqска искуства. Послератни прегледи новије српске архитектуре не помиwу Дубовог, па ~ак ни онда када поименце помиwу активне ~ланове Групе архитеката модерног правца.
Најранији импулс за проу~аваwе и ревалоризацију дела Јана Дубовог појавио се тек после ретроспективне изло`бе српске архитектуре, одр`ане 1972. године у Музеју савремене уметности у Београду. Архитекта Уро{ Мартинови} у кwизи посве}еној београдској “Модерној” (архитектури) помиwе Дубовог ме|у оснива~има Групе архитеката модерног правца и преноси један wегов маwе зна~ајни текст. Дубовог се сасвим овла{ се}а и Никола Доброви} у студији о Бра{овану, писаној средином {ездесетих година и постхумно објавqеној средином седамдесетих година. Приснији, активнији однос према Јану Дубовом показује Бранислав Који} у својим се}аwима о активности Групе архитеката модерног правца, објавqеним у иденти~ној форми у два наврата, средином и крајем седамдесетих година. Који}у је “у неодре|еном се}аwу остало да је иницијатор и предлага~ за организовану акцију” буду}их модерниста био управо Јан Дубови. “Дубови је у то време (крајем 1928. године) пројектовао и водио надзор на изградwи комплекса Астрономске опсерваторије – пи{е Који} – {то је, вероватно, и први споменик ~истог модернизма код нас”.
Који}ева се}аwа су крајwе непрецизна, али из wих се назире веродостојна су{тина: Јан Дубови је заиста и пројектовао и изводио прве модернисти~ке објекте у доба припрема за акцију Групе архитеката модерног правца, и по томе се, бар у формалном смислу, мо`е сматрати родона~елником на{ег модернисти~ког покрета.
Дубови је ро|ен у месту Лазице, у ^ехослова~кој, 1892. године. Архитектонску {колу завр{ио је у Прагу, вероватно пред Први светски рат. Одмах после рата упутио се, по Који}у, у Београд као слу`беник гра|евинске фирме “Матија Блеха”. Не знамо та~но колико се дуго ту задр`ао, али по свему суде}и да је wегов неспоразум са академском праксом ове фирме веома раног датума.
Ве} 1924. године др`и оп{ирно предаваwе “О вртарском граду” у београдској секцији Удру`еwа југословенских ин`еwера и архитеката. Зала`у}и се за идеје Хауарда и wегових следбеника, Дубови предла`е да се и Београд “оснује (у свом даqем развоју) као вртарски град”. Текст Дубовог коинцидира са радом Оп{тинске комисије за усвајаwе новог генералног плана (јун 1923 – јули 1924) али се истовремено и супротставqа идејама одборника, па се из тога не мо`е извла~ити закqу~ак да је ве} тада био слу`беник Техни~ке дирекције београдске Оп{тине.
За сада немамо сигурних података о пројектима
које је Дубови радио пре 1927. године. Пројекат Палате правде, кога новински изве{та~ датира у 1924. годину, не мора бити исти пројекат који је Дубови излагао на првој пролетwој изло`би Дру{тва пријатеqа уметности “Цвијета Зузори}” маја 1929. године. Ова тема је актуелизирана 1928. године када је Дубови ве} увелико био слу`беник Техни~ке дирекције, а аутор рада из 1923. године могао би бити неко сасвим други.
Има ви{е индиција да се Дубови тек 1926. године запо{qава као оп{тински архитекта. Те године објавио је у ~асопису “Савремена оп{тина”, који је управо био покренуо Мирослав Стојадинови}, два изванредно зна~ајна текста у којима јасно сагледава архитектуру као социјалну дисциплину. Те године оп{тински аритекта постаје и Бранко Максимови} који се Дубовог се}а из касних двадесетих година. “Седели смо, вели Максимови}, у истој соби, сто према столу, када је радио урбанисти~ки пројекат за ^иновни~ку колонију на Во`довцу”.
Најранији са~увани пројекти који сасвим извесно припадају Дубовом поти~у из 1927. године. Баве}и се као оп{тински архитект разрадом појединих партија Генералног плана, Дубови скицира могу}а ре{еwа за уре|еwе Теразијске терасе и пројектује нову Пија~ну халу на Цветном тргу.
Суде}и по црте`у објавqеном у новинама, пројекат уре|еwа Теразијске терасе делује помало неве{то презентиран. Гра|евинске масе као да су “испале из размере”. Али, су{тина основне идеје није далеко од Доброви}евог конкурсног рада. Дуга~ки и релативно ниски објекат затвара Терасу према Улици краqице Наталије, два знатно ви{а објекта пру`ају се са десне и леве стране Терасе према Теразијама и на крају прерастају у пилоне. Централни мотив у композицији Дубовог је монументална скулптура на високом постаменту, уметни~ко дело које суверено влада простором, док је у Доброви}евој визији низ фонтана само елемент хуманизације једног тотално архитектони~ног и артифицијелног амбијента.
Пројекат Пија~не хале на Цветном тргу из 1927. године представqа, без икакве сумwе, антологијски пример на{ег раног модернизма. Предло`ак за ово дело препознајемо у популарном Центенарy Халл-у Маx Берг-а из 1912 – 13 године. Но, поред упадqиве оп{те сли~ности, евидентне су и битне разлике. Оне су јасније изра`ене у ентеријеру него у екстеријеру. Целовитост унутра{wег простора и пласти~на меко}а облика основне су црте експресионисти~ког метода. У Берговом делу галерије су делови крова, једног доста искомпликованог на~ина пресво|аваwа и оне немају никакву другу практи~ну примену.
Интерпретација ове идеје у пројекту Дубовог свакако је једноставнија: кратке облице, разли~итих пре~ника, поре|ане су једна на другу, {то свакако не представqа наро~ито духовито ре{еwе, али је зато корисна повр{ина објекта ве{еструко уве}ана. Овим пројектом пону|ен је српској средини један рационалисти~ки концепт функције, конструкције и облика гра|евине, али је средина, на `алост, била далеко од помисли да прихвати и реализацију такве идеје.
По~етком 1928. године Дубовом пада у задатак да реализује један део “социјалног програма” београдске Оп{тине. Пројектује и убрзо изводи два радни~ка склони{та и једно де~је обдани{те. Сва три објекта, ма колико нам се “неестети~ним” ~инили из дана{wе перспективе, представqали су довоqно прецизну интерпретацију основних на~ела европског рационалисти~ког покрета.
Када је приступио пројектоваwу Дубови је пред собом имао јасни циq: максимум изгра|еног простора и минимум утро{ка материјалних средстава. Функционална основа и једноставни “кутијасти” волумен произилазили су из програма. У композицији елевације, ме|утим, има изме|у ова три објекта извесних тананих разлика које ваqа објаснити.
Зграда Му{ког радни~ког склони{та подигнута је на периферији тада{wег Београда, у непосредној близини `елезни~ке пруге, у једном несре|еном и зага|еном амбијенту. Фасада је, стога, сасвим ли{ена историцисти~ких реминисценција. Зграда Де~јег обдани{та, подигнута уз Му{ко радни~ко слони{те, тако|е на фасади нема ни трага од стубова или пиластера, а наивне фигурице деце или реqеф који симболизује “материнску не`ност”, представqају елементе “синтезе уметности” како су ову прастару идеју схватали рани модернисти. Зграда @енског радни~ког склони{та у Кнез Милетиној улици, у изгра|еном амбијенту, садр`и све одлике раног модернизма: и реqеф над улазом, и систем потцртаваwа или уоквираваwа портала и прозора. Али, ~етири стилизована пиластера на фасади, ма колико далеко били од правог историцизма, указују на `еqе аутора да се у извесној мери по{тује зате~ени поредак у амбијенту који припада старом језгру града.
Та `еqа за уклапаwем у средину, како физи~ку тако и духовну, појавqује се код Дубовог ве} у текстовима објавqеним 1926. и 1927. године. Средином 1928. године Дубови се удру`ује са тада младим и борбеним архитектима да би се заједно и организовано супротставили доминацији нај~е{}е провинцијалног академизма. Крајем исте године основана је Група архитеката модерног правца ~ије оснива~ко језгро ~ине Дубови, Злокови}, Који} и Баби}.
Од тада, па до средине тридесетих година, ни`у се бројне акције модерниста, изло`бе, јавна предаваwа, изјаве за {тампу. У ве}ини ових акција Дубови је присутан, али како време одми~е, главну ре~ ипак преузимају архитектги запослени на Факултету, Који} и Злокови}. Они архитекти који су Групи приступили после 1930. године ве} се не се}ају Дубовог као главног покрета~а иницијалних идеја.
Дубови свој зенит дости`е 1929. године реализацијом комплекса Астрономске опсерваторије на Звездари. Повод за изградwу комплекса била је набавка астрономске опреме која је у Београд стигла на име репарација из Цајсових фабрика у Нема~кој. Пројекат је Дубови израдио током неколико месеци с проле}а 1929. године, али се са градwом отезало услед недостатка материјалних средстава. Радови су, најзад, запо~ети јуна 1930. године. Од тада, па на даqе, изво|еwе је текло релативно брзо, уз анга`оваwе неуоби~ајено великог броја радника.
У урбанисти~кој схеми комплекс је прилаго|ен поставкама функционалкисти~ке доктрине. Објекти су распоре|ени по неравном терену, без неког видqивог геометријског система. До Управне зграде са кабинетима и ~итаоницом долази се залу~еним {ироким путем, док је објекат са великим рефрактором, који би у некаквом академском ре{еwу свакако представqао главни мотив, у овом слу~ају сме{тен на ивицу комплекса, усред зеленила.
Модернисти~ком кругу идеја припада и библиотека у склопу главне управне зграде, изванредно богато осветqена уз помо} пространих прозора у металним рамовима. Обрада ентеријера библиотеке, галерија са орманима, ограда галерије од танких металних цеви као и наме{тај у осталим просторијама изведени су у модернисти~ком духу, мада при томе треба имати у виду да се ентеријер мора датовати тек у другу половину 1931. године.
Који би се елементи могли сматрати остацима академског историцизма? Главна управна зграда и зграда са радионицама засноване су на сли~ној и тако ~есто кори{}еној тро~ланој композицији маса. Среди{те главне управне зграде акцентовано је куполом а испред гра|евине је обавезни кру`ни базен са водоскоком. Пиластри про~еqа представqају крајwе упро{}ену варијанту академских облика, али они ипак јасно одају своје порекло. Реqефи, које је радио Бранко Крсти}, понегде су декоративисти~ки схва}ени, {то је једна од одлика раног модернизма, а понегде су уклопqени у тело гра|евине на на~ин који је бли`и методима академи~ара.
Пројект Опсерваторије донео је Дубовом титулу доктора техни~ких наука и {ирока признаwа средине, о ~ему сведо~е прикази изло`би на којима је Дубови овај пројекат излагао. Опсерваторија је засенила остала wегова дела, о ~ему сведо~е и ве} наведена се}аwа саборца Бранислава Који}а.
У исто време када је приступио пројектоваwу Опсерваторије, маја 1929. године, Дубови је пројектовао и стамбену зграду у Југ Богдановој улици, изведену у поне{то измеwеном облику. “То је прва гра|евина – вели савременик у једној новинској беле{ци - ~ија је фасада ра|ена у стилу модерне архитектуре”.
Прва стамбена зграда у којој је Дубови применио модернисти~ке идеје појавила се, ипак, не{то раније. Била је то вила глумца Драгоqуба Го{и}а (1927 – 28), дело које је Дубовом посебно било прирасло за срце и које је излагао у ~етири наврата. Али, ако није прва, Стамбена зграда у Југ Богдановој улици је заиста типи~на. Она у потпуности припада модернисти~ком покрету по једноставној схемати~ности фасада, по на~ину обраде приземqа, по обликоваwу балконских ограда, али је истовремено у на~ину на који су нагла{ени среди{wи ризалид или угао могу}е препознати академски манир.
Месеца септембра исте, 1929. године, појавио се у дневном листу “Време” црте` фасаде Дома културе у “~увеном послератном насеqу” Јатаган – мала. У свом програму овај Дом културе имао је функције какве су имали и сли~ни објекти гра|ени после Другог светског рата: универзалну салу за биоскопске и позори{не представе, пространи хол, маwу салу на спрату, бифе и економске просторије у сутерену.
Обликоваwе Дома било је јасно модернисти~ки конципирано. Сви елементи модернисти~ког метода, па ~ак и они маwе зна~ајни али карактеристи~ни, као {то је поставqаwе мотке за заставу, били су присутни у композицији фасаде. Осим строгог по{товаwа осне симетрије, заиста је те{ко приметити било какав други елемент који би подсе}ао на академска правила обликоваwа архитектонских објеката.
Остали пројекти и објекти Дубовог, настали током 1929. године, не само да припадају у целини идеологији модернизма, ве} пристају уз антологијске примере какви су, рецимо, пројекат за Поморски музеј Милана Злокови}а или Хирур{ки павиqон Бранислава Који}а. Ме|у најзна~ајнија дела Јана Дубовог – а истовремено и на{ег раног модернизма уоп{те – свакако се мора убројати пројекат Гимназије у Новом Саду. Ре{еwе комплекса, пласман волумена у слободном простору, помало подсе}ају на не{то ранији пројекат Опсерваторије, али су основе и облици појединих објеката сасвим усагла{ени са духом “интернационалног стила”.
Следе}е дело, Црква у Остоји}еву, тако|е је куби~ног облика. Хоризонталне траке негде формално повезују прозорске отворе, а негде је wихова улога ~исто декоративисти~ка, да о`иви повр{ину. Угаони прозори су у домену стандардних модернисти~ких ре{еwа као и постоqе на кули, на коме је крст заменио заставу.
Током 1930. и 1931. године Дубови се бави скоро искqу~иво пројектоваwем и изво|еwем стамбених зграда. У овој области наилази на `естоку конкуренцију не само својих колега, ве} и гра|евинских ин`еwера и предузима~а. Дубови није избирqив када је посао у питаwу. Он гради ви{еспратнице, али изводи и доградwе на периферијским приземqу{ама. Када се упореди са опусом других модерниста, број објеката које је Дубови реализовао за свега неколико година активности ~ини се импозантним. Објекти као {то су Ку}а Милене Који} у Ломиној улици, Ку}а Косаре Ра{и} у Улици цара Николе ИИ, Војина Маринкови}а у Улици мајке Јевросиме, др Ладислава Спаси}а у Поп Лукиној улици, или нереализовани пројекти за Ку}у Даринке Петрови} у Новопазарској улици и Ку}у Михајла Вукајлови}а на углу Добриwске улице не могу се одвајати од сли~них дела осталих модерниста, најпре Милана Злокови}а, ~ијим је архитектонским идејама Дубови најбли`и, а потом и \уре Боро{ића, Миладина Прqеви}а и других.
Ме|у овим објектима издваја се, и то без икаквог двоумqеwа, Радионица бравара Петра Јанкови}а. Дубови се овде на{ао пред сло`еним проблемом: требало је у оквиру јединственог волумена сместити две разли~ите функције, радиони~не просторе и стан. Форма која је из овог склопа проистекла у целини је бли`а стамбеним него привредним објектима, наро~ито у свом кона~ном, реализованом облику.
У слу~ају са Вилом адвоката Аркадија Милети}а, уметни~ке амбиције Дубовог биле су о~игледно знатно ве}е од могу}ности инвеститора. Претпројекат, који је Дубови израдио септембра 1932. године, носио је у себи две карактеристи~не црте, и обе ове црте – основа у облику кру`ног сегмента и безорнаменталне фасаде, “са простим линијама” како се у то време говорило и писало – обе ове особине могле су се уклопити у дозвоqена модернисти~ка експериментисаwа.
Али, када је у главном пројекту, месец
дана касније, Дубови поновио неједнака
извла~еwа појединих делова кру`-
ног сегмента, када се појавио низ кровних
тераса пра}ених нере{еним проблемима
одводwаваwа, инвеститор се
наqутио и обратио Ду{ану Баби}у, који
је управо у том тренутку градио суседну
вилу. Баби} је с лако}ом дотерао пројекат
тако да се, како је то дословно записано
у техни~ком опису, “избегне тераса
на крову и да се неправилна форма
претвори у правоугаону”.
Усред ове гомиле стамбених објеката забеле`
ен је и један недатирани киоск у
Врwа~кој Баwи, и један конкурсни пројекат:
Хотел на Ири{ком венцу, дело
настало по~етком 1932. године. Био је
то рад који је Дубовом донео тре}у награду,
схва}ен сасвим у оквирима “интернационалног
стила”, са разведеном
функционалном основом и хоризонталним
прозорским тракама на фасадама.
Сутон и распад модернисти~ког покрета
током 1933. и 1934. године коинцидирају
са сутоном градитеqске каријере
Јана Дубовог. Ли~не несре}е нагнале
су га у алхоколизам, или је алхоколизам
изазвао несре}е у wеговом ли~ном
`ивоту. Вероватно из овог периода памтио
га је Бранислав Маринкови} као
“нервозног ~овека, ве~ито у трагаwу за
било каквим послом”, док га је Који} из
периода пре 1932. године памтио као ~овека
“брзог, импулсивног, великог радног
капацитета”.
Пројекти и објекти Јана Дубовог, настали
током 1934. и 1935. године, осим у ретким
слу~ајевима, сасвим су безна~ајни
и не би их требало беле`ити да нису
проистекли из руке једног од оснива~а
српског модернизма. Материјално упропа{}
ен, морално и физи~ки руиниран,
Дубови се сели у Битоq, где се запо-
{qава као оп{тински архитект. Године
1935. пројектује и изводи Основну
{колу “Вук Караyи}” а следе}е године
пројектује Планински дом дру{тва “Пелагонија”.
Ова ренесанса, ме|утим, не траје дуго.
Алхоколизам, кога се привремено био
ослободио, напада га и у новој средини.
Уз то, провинцијском ~ар{ијом колају
при~е о wеговом бурном и скарадном
интимном `ивоту.
Крајем 1936. године Дубови је приморан
да се сели у Скопqе. Ту га прихватају
сународници, кона~но се ослоба|а
алхоколизма и обнавqа проди~ни `ивот.
Власници фирме “Керамика”, Корда
и Буста, препору~ују га руском емигранту
@ерновском, који је водио гра-
|евински биро и бавио се предузима~-
ким пословима. Прихватају га и уметни~
ки кругови. Дру`ио се са познатим
копистом средwевековних фресака
Јарославом Кратином и сликаром
Петром Биби}ем.
Скопски опус Дубовог није довоqно истра`
ен. Зна се да је пројектовао и извео
Бустину ку}у у Улици Орце Николов,
где је и становао у поткровqу.
Пред сам Други светски рат налазимо
га опет у Београду, као пројектанта стамбене
зграде у Улици краqа Петра и
једног де~јег обдани{та на непознатој
локацији. Други светски рат провео је
најпре у Кру{евцу, а после у Ни{у, као
професор Средwе техни~ке {коле.
Одмах по завр{етку рата @ерновски
га је позвао да се врати у Скопqе, али
се Дубови одлу~ује да остатак `ивота
проведе у својој домовини, ^е{кој. Настанио
се у граду Хралец Кралове и
запослио као професор Ви{е техни~ке
{коле. Писмо које му је средином седамдесетих
година упутио Бранислав
Који} вратило се неотворено, са напоменом
да Јана Дубовог ви{е нема ме|у
`ивима.
З.М.
Дела: Радни~ка ку}а (1926, типски про-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
112
Ј. Дубови,
Основна {кола у
Битоqу, 1935
Ј. Дубови,
Зграда Планинског
дру{тва “Пелагонија”
у Битоqу, 1936
јекат); Сеоска ку}а (1926, типски пројекат);
Пија~на хала на Цветном тргу у
Београду (1927, пројекат); Вила глумца
Драгоqуба Го{и}а у Ул. војводе Дој-
~ина 7 (1927-28, 1934); Зграда ^итаонице,
Новинарског клуба и Градског музеја
на Теразијској тераси (1928, пројекат);
Дом за одој~ад у Ул. Мило{а Поцерца
6 (1928-29, данас Де~ија установа
“Ластавица”); Му{ко радни~ко склони{
те у Ул. Мило{а Поцерца 4 (1928-
30, данас Дом у~еника “Стеван ^олови}”);
Протестантска црква у Остоји}еву
(1929); @енско радни~ко склони{те
у Ул. кнеза Милете 8 (1929); Ку}а @ивојина
Или}а у Југ Богдановој 22-24
(1929); Дом културе у Јатаган мали у
Београду (1929, пројекат); Триангуларна
та~ка Београда (1929); Регулациони
план централног дела Скопqа и урбанисти~
ки пројекат Трга ослобо|еwа (1930,
конкурсни пројекат); Ку}а Војина Маринкови}
а у Ул. мајке Јевросиме 10
(1930-31); Ку}а Петра Јанкови}а у Ул.
Албанске споменице 17 (1931-33); Ку}а
Даринке Петрови} у Ул. Новопазарској
8 (1932); Ку}а Драгомира Николи}а у
Булевару револуције 123 (1932-33, Ј.
Дубови, \.Боро{и}); Ку}а Косаре Ра-
{и} на углу ул. Макензијевој 21 и Алексе
Ненадови}а (1932); Ку}а Ладислава
Спаси}а у Поп Лукиној 15 (1932-33); Ку-
}а Јована Смејкала у ул. \уре Стругара
26 (1932); Ку}а Милене Који} и Милеве
Колари} у ул. Yорyа Ва{ингтона 30
(1932); Вила адвоката Милети}а у Пу{-
киновој 3 (1932, пројекат); Ку}а Бо{ка
Калаји}а у [уматова~кој 18 (1933); Планински
дом дру{тва “Пелагонија” у
Битоqу (1936, пројекат).
Библ.: Вртарски град, Техни~ки лист,
бр.1,2 и 3, Загреб 1925, 7-11, 19-24 и 42-
46; (атрибуција несигурна) Не{то о градовима
у врту, Савремена оп{тина, бр.1,
Београд април 1926, 81; Радени~ка ку-
}а и радени~ки дом, Савремена оп{-
тина, бр.2, Београд мај 1926, 75-79; О
регулационом плану села, Савремена
оп{тина. бр.4, Београд јули 1926, 66-68;
Буду}и велики Београд, Савремена
оп{тина, бр.6-7, Београд јули 1927,
1166-1171; Где треба поди}и Београдско
сајми{те? Једно стру~но ми{qеwе,
Политика 5.4.1929, 10; Регулаце
Белехраду, Ставба, бр.12, Праг 1929, 180-
181; Стремqеwа београдске архитектуре,
Београдске оп{тинске новине, бр.
12, Београд 1932, 778-780;
Основна лит.: Зоран Маневи}, Дубови, изд. Дру{тво
истори~ара уметности Србије, Београд
1985; Дијана Мила{инови} Мари},
Архитекта Јан Дубови, изд. Заду`бина
Андрејеви}, Београд 2001.
Општа лит.: Маневи}, 1972, 21-23, 37; Мартинови},
1973, 13-14, 17-18, 24-25, 75; Митрови},
1975, 6; Стојанови}, Мартинови},
1978, 110; Маневи}, 1981/9, 37-42; ЛЕЈ,
1984, 353; Маневи}, 1997, 76.
