Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
МИWЕВИ] \ор|ије
(1924, Бијело Поqе)
Студирао у Загребу (дипл.1953). Запослен
у Гра|евинском предузе}у “Црна
Гора”, Ник{и} (1953-56), Заводу за урбанизам
Оп{тине Ник{и} (1956-60), Пројектном
бироу ГП “Црна Гора”, Ник{и}
(1960-62), Републи~ком заводу за урбанизам
и пројектоваwе, Подгорица (1962-
73), Заводу за урбанизам и комуналне
делатности Србије (1973-77), Савету за
~овекову средину и просторно уре|еwе
Савезног извр{ног ве}а, Београд (1977-
89).
Незаобилазан је у историји архитектуре
простора Црне Горе друге половине
двадесетог века. Wегови објекти
су дали препознатqив карактер граду,
понајви{е Ник{и}у и @абqаку, где је
прете`но градио. Од слу~аја до слу~аја
употребqава једноставне форме које у
лапидарном изразу произилазе из функције
до сло`ених и разли~итих, а усагла{
еним издвојених целина.
Хирур{ко-гинеколо{ка болница, Ник{и}
(1960) одговара првом опредеqеwу, а
Дом културе, Ник{и} (1962) другом. На
Дому културе, искуством интернационалног
стила, без дуга окру`еwу доводи
то окру`еwе да му дугује оплемеwују}
и га, без традиционалног, које увек и
не мора да присуствује кад аутора понесу
инспирације. А да је то само ствар
{ирег дијапазона, доказ су wегови хотели
на @абqаку, посебно Хотел “@абqак”
(1969), где је водиqу препустио
прелепом амбијенту којим доминирају
брда.
Овај објекат је редак {колски пример
да контура објекта ~ини ви{е од половине
карактера и вредности објекта,
те је погодан за угледаwе у едукацији
кадрова. Линија контуре кре}е се изме-
|у о~екиваног и нео~екиваног са кона~-
но изабраним правим местом, формирају}
и облик неправилног трапеза, који
није самосталан, но се као сна`ан вал
прелива у маwе, којим се умирује према
обали језера, која и не мора да је у
том правцу, јер валови егзистирају самостално.
Остварен је својеврсни тест напетости,
којег подупиру ~исте вертикале
као `ице на виолини ~ији се звук види.
То је дуги говор са малим бројем ре~и,
који не остаје уоби~ајено ствар првог
тренутка, но и накнадног разми{qаwа
у наметнуто одло`еној провери. Објекат,
којем нема {та да се дода, лако
подноси суд времена и недирнут опстаје
у свим стиловима које генерације
доносе.
А. М.
Дела: Гимназија, Ник{и} (1957); Фабрика
“Вунарски комбинат”, Бијело Поqе
(1959); Реконструкција Римског моста
из ИИИ века на Мо{таници, Ник{и} (1960);
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
280
\.Миwеви},
Дом културе у
Ник{и}у, 1962
\.Миwеви}
О.Мини}
Основна {кола “Ратко [ари}”, Ник{и}
(1961); Зграда Оп{тине Ник{и} (1962);
Педаго{ка академија, Ник{и} (1962);
Генерални планови Улциwа и Бара из
програма УН-а Ју`ни Јадран, касније назван
Јадран 1, за Црну Гору (1968), као
руководилац радне групе у сарадwи са
иностраним експертима; Комплетан пројекат
Јадран 1, са ~етири генерална, ~етири
детаqна и два регионална плана
(1968-70), као директор РЗУП-а координатор
изме|у иностраних експерата,
радних тимова и Владе; Хотел “@абqак”,
@абqак (1969); Генерални план
Папренице, Доwи Милановац (1975);
Хотел “Језера”, @абqак (1978); Хотел
“Планинка”, @абqак (1984).
Библ.: “Миwеви}и - хроника братства”
2004, 1-147; Уре|еwе простора Националног
парка Дурмитор, Зборник Економског
института Црне Горе 1981.
