Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
РА[ЕВСКИ ЈОН^И]*
Qиqана
(1926, Заје~ар)
Студирала у Београду (1946-52). Запослена
у Урбанисти~ком заводу града
Београда (1952-55) и предузе}у “Енергопројект”
(1955 до пензионисаwа 1982).
У стварала{тву Qиqане Ра{евски
препознају се зна~ајна дела из разли~
итих области архитектонске праксе
кроз ви{е урбанисти~ких пројеката, административних
и индустријских објеката,
као и кроз мно{тво успе{них конкурсних
утакмица. Као сна`на фигура
у тимским подухватима оставила је упе-
~атqиве трагове, пре свега у делима
која су настала у сарадwи са А. Ра-
{евским.
Основни став овог аутора примеwен у
пројектоваwу стамбених објеката и насеqа
је, пре свега, ~овекомерност простора,
трагаwе за wеговом аутенти~-
но{}у и карактером кроз сваки спрат,
сваки стан и сваки поједина~ни део тог
простора, без претенциозног обликоваwа,
кори{}еwем опеке као традиционалног
градитеqског материјала, у
духу времена и у условима економи~-
ности градwе у којима су дела настајала.
Карактеристи~ан пример оваквих
опредеqеwа је стамбени блок изме|у
ул. Миле{евске и Цара Николе ИИ (1973-
74, три солитера пројектовала је Q.Ра-
{евски, а попре~ни тракт А.Ра{евски).
И код {ирих урбанисти~ких поставки, и
поред захтева за великом густином
становаwа, препознатqива је доследност
у те`wама за ствараwем хуманог
простора; избегава се круто {ематизоваwе
и ре|аwе спратова, ослоба|ају се
визуре и успоставqа складан однос
објеката у оквиру датог природног амбијента.
Посебан опус представqа рад на пројектима
ви{е објеката робних ку}а
(Бор, Ваqево, При{тина итд.), у оквиру
којих аутор следи сло`ене функционалне
захтеве и маwе - ви{е типизоване
форме у обради овакве врсте
објеката. Робна ку}а “ЛУКС” у центру
Косовске Митровице (1975-79) пример
је успелог транспоноваwа локалних карактеристика
средине у модеран архитектонски
израз.
Ј.М.
Дела: Робна ку}а “Грмија” у При{тини
(1970 - 73); Робна ку}а “Београд” у центру
Бора; Робна ку}а “Београд” у Ваqеву.
Салон, 1974; Салон, 1979, 34-35.
