Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
РАДОВИ] Ранко
(1935, Подгорица - 2005, Београд)
Студирао у Београду (дипл. 1962).
Запослен у Институту за архитектуру и
урбанизам Србије и као наставник на
Архитектонском факултету у Београду
(1971 - 92). @ивео и радио у
Јапану и Финској током деведесетих
година. Запослен као наставник и оснива~
Одсека за архитектуру на Техни~-
ком факултету у Новом Саду крајем
деведесетих година. Докторирао на
Сорбони (1979).
Ранко Радови} није припадао само једном
простору. Путовао је по свету као
мисионар и истра`ива~ архитектуре.
Најви{е је боравио у Јапану и Финској.
У Цукуби је радио три године као редовни
професор, а у Хелсинкију ~етири
године као професор на Катедри за
ме|ународне пост-дипломске студије
“Елиел Сааринен” на Техни~ком универзитету.
На оба универзитета је
до{ао по позиву професора и архитеката
тих земаqа. Тамо је испунио и
`еqу да је на додир архитектуре светских
мајстора, којима се на студијама у
Београду надахнуо, архитектуре Алвар
Алта, Кензо Тангеа и других.
Где год је Радови} био у свету, радо је
~екан да се врати, те данас тамо wегово
име носи ме|ународна награда за
студентске радове основана од Ме|ународне
федерације за урбанизам и
становаwе 2006. Исте године је и у Београду
од стране УЛУПУДС-а основана
тако|е награда која носи име Ранка
Радови}а. У Новом Саду 1996. основао
је Одсек за архитектуру на Факултету
техни~ких наука, где је до смрти био
редовни професор. Свугде је стизао,
тако да је једно време био и министар у
Влади Републике Црне Горе. У стилу wегових
сталних одлазака и долазака, он
се у Паризу, где је завр{ио малу матуру,
вратио кад је требало да докторира
на Сорбони. Поред француског, владао
је руским, италијанским и енглеским
језиком на којем је две кwиге написао.
Архитектура је преко Ранка Радови}а
проговорила на неколико на~ина, искристалисаних
до перфекције. Пројектоваwем,
стрпqивим изу~аваwем и потврдом
заузетих ставова свугде по свету,
осна`ен искуством, он је веома успе{
но одр`ао бројна радио и ТВ предаваwа
о архитектури као {анси за боqи
`ивот. Стварао је амбијент у ~овеку
који је недостајао, без којег нестаје вредно
насле|е у архитектури. Само на Телевизији
Београд било је 36 емисија
wегових предаваwа. Гра|ани су то радо
слу{али, прибли`ено убедqиво{-
}у и qубавqу. Радови}ево бриqантно
до~араваwе и популарисаwе оп{тих
вредности архитектуре, заслу`ује да се
дефини{е као “изговорена архитектура”,
која је као ре~ “преносива архитектура”.
У истој сали “Коларца”, где је као
петнаестогоди{wак ~итао свој првонагра|
ени {колски рад из кwи`евности,
награ|ен на београдском текми~еwу, он
је касније, као професор на Архитектонском
факултету, одр`ао око 150 изузетно
посе}ених предаваwа. Све то, од
нау~ног, кwи`евног, ораторског, као и
wегових 22 самосталних и 11 колективних
изло`би слика, графика и црте`а,
као {ирина образоваwа - разноврсно{}
у која је увек красила велике мајсторе
- било је сна`но залети{те за
пројектоваwе на којем се посебно доказао.
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
340
Р.Радови}
Р.Радови},
Спомен ку}а битке
на Сутјесци на
Тјенти{ту, 1964 - 72
Р.Радови},
Хотел “Партизанка” у
Врwа~кој баwи, 1986
Највредније wегово дело је Спомен ку-
}а битке на Сутјесци на Тјенти{ту (1964-
72) која је зибеле`ена и у “Л'Арцхитецтуре
Д'Аујоурд'хуи: Едифицес Цултурелс”, бр.129,
Париз (децембар 1966 - јануар 1967).
Оплемеwеним пирамидалним сво|еwем
у свој врх, овај објекат на најлеп{и на-
~ин другује са околним брдима, јер је и
путаwом, и идентитетом запу}ена у истом
правцу. То је стварно као нестварно
- набубрених груди, у која се пуцало.
Контекст је са овим објектом добио
ре~: да лапидарном јасно}ом у секунди
све ка`е. А како би без нестварног изгледала
ку}а qуди којих нема, како а
да се све забеле`и оваквим успехом?
Објекат је ре{ен као поткровqе не~ег
испод земqе, са истовременим осе}ајем
да лебди као ~удна летелица која је
ту само привремено. Брзим покретом и
једноставним поступком, {то би у црте`
у био кроки-потез, све је, као изненадна
експлозија, ре{ено једним принципом,
као једном судбином: истим кровним
нагибом али разли~итим пеwаwем
у висине, постепеним истицаwем централног
дела. Разу|ена основа дала је
разу|ен кров. Кров се ~ита у основи:
ве}ој висини одговара ве}е одстојаwе
зидова са којих полази. Сти~е се утисак,
гледају}и овај објекат, да је Радови}
био у скандинавским земqама пре
но је тамо оти{ао, јер се наме}е асоцијација
на пливају}е, с гле~ера спу{тене
ледене громаде, које су попут кретаwа
у колони овде опкоqених бораца. На
објекту је извр{ен постепени прелаз
од глобалних поставки гибаwа кровних
равни ка рустици тих повр{и. То је прво
спроведено местими~ним доградwама
над слеменом, доградwама у истом
правцу пру`аwа, да би се наставило
маwим елементима у намени надсветла
и баyа, за које се сти~е утисак да
клизе, а откривају успутна задр`аваwа
аутора да тим облицима, попут птице,
открије погодна места за гнезда. На
свим Радови}евим објектима приме}ује
се аутор који је сигуран у себе, сигуран
у своје поступке у пројектоваwу да
увек на|е особен дизајн да се у секундарној
архитектури wиме, као акцентом,
потпи{е.
Добитник је Медал оф Хоноур Ме|ународне
организације за урбанизам и становаwе.
Ви{е година у Хагу био је председник
ме|ународног `ирија за Студентски
конкурс за архитектуру и филм о
градовима и архитектури. У ~етири мандата
(1984 - 92) био је и председник Ме-
|ународне федерације за урбанизам и
становаwе. Добитник је Вукове награде
(1997), Награде УЛУПУДС-а за `ивотно
дело, Награде Београдског салона за
графику (1987), Табакови}еве награде
(2001).
А.М.
Дела: Спомен ку}а битке на Сутјесци
на Тјенти{ту (1964 - 72); Занатско услу`
ни центар “Гради} Пејтон” на ^убури
(1968-71); Оп{тина Аран|еловац
(1974); Спомен обеле`је, Qутотук, Даниловград
(1976); Банка, Врwа~ка Баwа
(1976); По{та, Врwа~ка Баwа (1975 -
76); урбанисти~ки пројекти насеqа у Ал-
`иру, Бе`аја (1985); Хотел “Партизанка”,
Врwа~ка Баwа (1986); Урбанисти-
~ки пројекат централног дела Коломба
(1986); Зграда По{те и Банке, Апатин
(1986); Позори{те Атеqе 212 у Светогорској
улици, Београд (1992, са Р.
Динулови}ем); Урбанисти~ки пројект
новог дела Хелсинкија, Вуоосари (1994 -
95); Доградwа ФТН за архитектонски
одсек, Нови Сад (1998 и 2003); Спортска
хала, Димитровград (1996-2001).
Библ.: Склоп градова у региону. Савремене
урбанисти~ке теме, св. 2, изд.
ИАУС, Београд, 1965; Физи~ка структура
града, Посебна издаwа, ИАУС, Београд,
1972; Класификација и типологија
физи~ких структура града, изд. ИАУС,
Београд 1972; Физи~ке структуре, Универзитет
у Београду, 1977; @иви простор,
Независна издаwа, Београд, 1979;
Текстови архитеката (антологија), АУ,
Београд 1984; Антологија ку}а, изд.
Гра|евинска кwига, Београд, 1985; Врт
или кавез, “Прометеј", Нови Сад, 1995;
Он Цитиес, Планнинг & Урбан Десигн, Финисх
еxпериенце 1991-1995, YТК Хелсинкy Унивеситy,
Центар фор Урбан анд Регионал Студиес,
1996; Савремена архитектура: Изме|
у сталности и промена идеја и облика,
ФТН и Стyлос, Нови Сад, 1998; Нова
атологија ку}а, Гра|евинска кwига,
Београд, 2001; Форма града, основе,
теорија и пракса, Стyлос Нови Сад,
ОрионАрт, Београд, 2003 (дело је награ|
ено на Двадесетом салону урбанизма
2003); Нови врт и стари кавез,
Стyлос, Нови Сад, 2005.
Мило{ Јевти}, Слојевити путеви
Ранка Радови}а, Београд, 1995, 1-150.
Салон, 1975; Салон, 1976, 23; Стојанови},
Мартинови}, 1978, 78, 243; Салон,
1981, 43; ЛЕЈ, 1987, 685; Миленкови},
1987, 90; [траус, 1991, 157; Салон,
1993, 29.
