Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ВЛАДИСАВЉЕВИЋ Данило (1871, Доњи Милановац - 1923, Београд)
Студирао у Минхену (1889-94) и дипломирао у Ахену (1895). Запослен у бироу Милоша Савчића (1894-98), потом у Министарству војном до 1921 године.
Рођен у породици имућног трговца, имао је могућности да студира архитектуру у целини на Високој техничкој школи у Минхену, и потом, из непознатих разлога, дипломира у Ахену. По повратку са студија почео је да сарађује са инж Милошем Савчићем и потом остао с њим у пословним контактима до краја радног века.
Владисављевић се бавио индустријском архитектуром (Београдска кланица), објектима пројектованим за потребе војске (Инжењеријска касарна у Нишу, 1899; Комплекс Војне болнице у Београду, 1904-09), пословним и пословно-стамбеним објектима (палата Врачарске задруге, 1906, Официрске задруге са С.Јовановићем и В.Поповићем, 1908 - 10, палата Прометне банке, 1912, Извозне банке, 1914-24, хотели “Сплендид”, 1923 и “Косово”, 1922, све у Београду).
У складу са различитим садржајима примењивао је и различите стилске одлике: сведени историцизам у обликовању индустријских објеката, ретардирани романтизам у обликовању објеката намењених војсци и сецесијске иновације у обликовању пословних и јавних објеката.
У све три групе објеката постигао је врхунске резултате и остварио дела антологијске вредности. Београдска кланица је један од значајних индустријских комплекса у Србији пре Првог светског рата, Инжеwеријска касарна у Нишу и Војна болница у Београду убрајају се у најбоље примере војних објеката, док се зграда Прометне банке у Кнез Михаиловој ул. у Београду (1912) може сматрати завршним делом београдске верзије сецесије, која после Првог светског рата престаје да буде иновативна и губи свежину аутентичног покрета.
З. Маневић
Остала дела: Кућа Цветка Савчића у Ул. Ђуре Даничића 6 (1906); Кућа Ј. Фолгера у Ул. кнегиње Зорке 57 (1907); Кућа Светозара Стојисављевића на углу Косовске 1 и Нушићеве 14 (око 1910); Кућа Милоша Савчића на углу Поп Лукине 1 и Топличиног венца 14; Кућа Исака Левија на углу Француске 9 и Симине; Кућа Милана Бранковића на углу Македонске и Кондине ул.; Кућа Милоша Савчића у Далматинској 9 (1914); Сопствена кућа на углу Господар Јевремове 69 и Доситејеве (1919); Стамбена зграда Извозне банке у Ул. Краљевића Марка 8 (1921); Кућа у Ул. Теразије 10 (1921).
Општа лит.: Изложба, 1912, 43; Стојановић, 1912, 17, 70; Н. Несторовић, 1937, 30, 77, 88 - 89; Б.Несторовић, 1954, 170, 173; ЕЛУ, 1966, 542; Гордић, 1966, 58, 66-67, 81, 87; Шкаламера, 1967, 335; Шкаламера, 1969, 210; Маневић, 1972, 14, 20, 36-37; Гордић, 1972, 141; Б.Несторовић, 1973, 340, 345; Б.Несторовић, Преглед, 1974, 142, 155, 158-161, 164; Б.Несторовић, рук., 75, 99, 331, 342,-343, 381-382, 389, 413-416, 432-433, 516, 519-522, 533; Ђурић Замоло, 1981, 29-31, 129-130, 175-176; Коњикушић, 1988/89, 119.
Остала лит.: ...Занатлијски дом, Време 26.3.1922; ...,Београдска заложна банка, Време 9.4.1922; (Подизање зграде Извозне банке на Теразијама), Политика 23.1.1923.