Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ТАБАКОВИ] Милан
(1860, Арад - 1946, Нови Сад)
[коловао се најпре самостално, прелазе}
и пут од зидарског мајстора до пројектанта.
Студије је завр{ио у Будимпе{
ти 1888, ве} као искусни градитеq.
По повратку у Арад ради у архитектонском
бироу Нандора Јирасека, да би
убрзо (1892) основао сопствени пројектни
биро. До 1904. бавио се искqу~иво
пројектоваwем, а потом и предузима~-
ким и рестаураторским пословима,
углавном у Араду и на {ирем подру~ју
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
359
Т
\.Табакови}
\.Табакови},
Соколски дом у
Новом Саду, 1936
М.Табакови}
Баната, у Зреwанину, Кикинди. Пројектовао
је и извео велики број јавних
зграда, цркава и црквених домова, {кола
и болница, стамбених палата као и
ви{е маwих стамбених зграда, породи~
них ку}а и других објеката разних намена.
Прве зна~ајне пројекте, Најманову палату
и палату Арадско - ~анадске `елезни~
ке дирекције (1890) Табакови} је
израдио у монументалном еклекти~ком
стилу уз уздр`ану примену фасадног
украса. Истом мисаоном кругу припада
Миноритска црква са најамном зградом
(1901), као најве}и и најрепрезентативнији
арадски храм, доследно обликован
у необарокном духу са богатом лепезом
детаqа историјских стилова, примеwеним
под утицајем савремених нема~
ких узора. Слободнозидарска ло`а
(1904), тако|е у Араду, објекат конципиран
као маwи класи~ни храм укра{ен
сецесијском орнаментиком, најавио је
примену новог украсног програма на
стамбеним и пословним палатама. У
пројектима за [колу на Ердеqском путу
(1908) и Румунску гра|анску {колу са
интернатом (1912), као и у објектима
гра|еним у Кикинди, Табакови} показује
блискост са нема~ким југендстилом.
Капела породице Добри} на арадском
гробqу (1924) као и пројекат за неизведену
Руску цркву у Новом Саду (1940)
сведо~и о аутору заинтересованом за
традицију сакралног градитеqства.
Табакови}ево дело у целини је карактеристи~
но за српску архитектуру на
прелазу векова и стилски је разнолико,
од варијанти историјских неостилова и
симбиозе са сецесијом, до прибли`аваwа
националном стилу и модерној архитектури.
В. Ми.
Дела: Тргова~ка академија (1895); @упанијска
болница (1896); Српска црквена
оп{тина у Зреwанину (1898); Српска
гимназија у Новом Саду (1899, конкурсни
пројекат); Реформаторска црква
у Тисабе~у и На|паладу, Румунија
(1900); Фелдесова палата, У~итеqски
конвикт, Палата Поqопривредног дру{тва
(1901-05), Палата дневника “Трибуна”
(1906), Српска православна црквена
оп{тина (1911), све у Араду; Привредна
банка, Лапетадова банка (1912),
Биоскоп “Звезда”, све у Кикинди.
@еqко [каламера, Архитекта Милан
Табакови} (1860-1946), Зборник за
ликовне уметности, св.6, Нови Сад 1970.
ЕЛУ, 1966, 391.
М.Ка{анин и В.Петрови}, Српска уметност
у Војводини, Нови Сад 1927, 43.
