Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ЗЕКОВИЋ Радосав (1930, Андријевица)
Студирао у Сарајеву (1956 - 60). Запослен у Заводу за урбанизам, Иванград (1960-68), Републи~ком заводу за урбанизам и пројектоваwе у Подгорици (1968 - 69), Пројектном бироу “Индустрија импорт”, Београд (1969 -88), Бироу “Каблар ин`еwеринг”, Београд (1988 - 95, када одлази у пензију).
Објекти који својом наменом и програмским захтевима дају ве}е слободе изра`аваwа, потпуно су искори{}ени у стварала~ком поступку Радосава Зекови}а - у wеговим до перфекције сигурним и утемеqеним поставкама надахнуте архитектуре {ироког дијапазона, која осим у инспирацијама, својом трасом не тра`и оквире у ви|еном.
За разлику од великог броја архитеката, који те резултате пости`у ~есто уклапају} и се, маwе или ви{е, у засебне скулптуралне форме, Зекови}ева дога|аwа остварују се ~исто на архитектонском простору. То је посебна дра`, у вели~аwу архитектуре саме себи и `ивоту довоqне, ослобо|ене посу|иваwа из паралелних просторних уметности. Зекови} је тако остао на извори{ту доказаних вредности, за које се у дефинитивном облику изборила wегова генерација.
Ово се првенствено односи на Хотел “Бјеласица”, Кола{ин (1977 - 79), а ту су, да издвојимо, и Хотел “Локве”, Иванград (1980) и Зграда Владе (раније Зграда дру{твених организација) у Подгорици (1988 - 89).
Посматрају}и наведена три објекта, лако је закqу~ити да аутор, у великом избору путева, ни делими~но не користи неке своје заједни~ке, унапред припремqене правце и калупе, ве} наново покре}е свој емотивни свет ма{таwем у просторној при~и са засебним епилогом. Кре}е од потпуно динами~ких форми (Хотел “Бјеласица”) до потпуно мирних (Зграда Владе). Покренуте целине ритми~ки усагла{ава, а мирним даје све~ани карактер, да би се потом филигранским обрадама вратио нервним завр{ецима, које третира као рефлекс блеска ~итаве композиције.
Са овако великом дубином објекта Хотел “Бјеласица”, која се на средини изједна~ава са ду`ином, добија се компактна и сразмерна маса погодна за концепцију организованог пирамидалног сво|еwа ка имагинарном слемену. Ту се аутор пријатно поиграо са о~екиваwима, на тај на~ин {то се местими~но отимао сво|еwу објекта вра}аwем уназад, да би тај поступак одмах потом компензовао знатним скоком - окретаwем на мар{руту, као планинар који нема алтернативу за врх којему стреми. Аутор се потрудио да ба{ све не буде како је су|ено, кад се крају - врху зграде прибли`авамо. Потрудио се да се тај крај мало помери, да се wиме поигра, да у опираwима и негацијама на|е свој израз, да се исцрта `ивот, а не обеле` и крај. Зекови} иде даqе од врха, остају}и на wему. Проду`ава “у небо” једну кровну раван, да би је брзо, попут сломqеног крила, вратио, у спознаји да се од тога - од краја објекта и на{ег краја, лепота мо`е створити само у стварала~ком надахну}у.
Зграда Владе је најава нових дога|аwа у архитектури Подгорице. За ову зграду је ве} ре~ено да је “...најбоqи пример модерног функционализма у српској архитектури, уз нескривени литерарни подтекст: укупни корпус подсе}а на традиционални црногорски “товар”, са теретом подједнако распоре|еним са обе стране. Централна композиција разу|еног волумена обезбе|ује утисак контролисане и хуманизоване монументалности”. Сна`ни искорак у једној области уметности ~есто ву~е за собом други паралелни искорак, који се у Зекови}евом слу~ају показао на успе{ном кwи`евном стварала{тву, које улази у најбоqе {то је написано о траги~ном голоото~ком времену. Бавио се и спомени~ ком архитектуром, {то је {ироко залети{ те за комплетан задатак архитекте.
А. Маркуш
Дела: Хотел “Беране”, Беране (1962); Пристани{на зграда Аеродрома Беране (1963); Хотел “Санџак”, Бијело Поqе (1967); Стамбено - пословни комплекс, Беране (1966); Хотел “Ро`аје”, Ро`аје (1971); Ку}е у низу, Беле Воде, Београд (1972); Банка, Беране (1974); Хотел “Комови", Андријевица, (1981); Управна зграда “Велетрговине”, Кола{ин (1983); Хотел “Петwица”, Беране (1986); Хотел “Локве”, Беране (1986); Стамбено - пословни комплекс у центру Бијелог Поqа (1982 - 88); Стамбено - пословни центар, Улица Тр{ова, Бијело Поqе (1982 - 88); Национални ресторан на обали Црног језера, @абqак (1988); Стамбено - пословни комплекс, Ви{еград (1986 - 89); Ресторан “Скала”, Земун (1992).
Библ.: Регионали просторни план Ју`ног Јадрана, Архитектура урбанизам, бр. 68-69, Београд 1972, 11-24; \авоqе време (хроника дога|аја на Голом отоку), Политика 4.6. до 20.6.2000.
Општа лит.: Салон, 1977, 44; Салон, 1978, 102-103; Салон, 1979, 76-77; Култерман, 1985, 220 - 222; Мла|енови}, 1989/5, 45-48; [траус, 1991, 144-145.
Остала лит.: ^овјек и простор, бр 7-8, 1980, 7; Зденко Колацио, Зеитгенöссисцхе Арцхитектур ин Југослаwиен, Еуропеисцхе Хефте, бр. 2, [тутгарт 1981, 92; А. Марку{, Архитектура, бр. 90, 2005, 15.