Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

КАПЕТАНОВИЋ Милан (1859, Београд - 1934, Београд)

Студирао у Београду и Минхену (1883-87). Самостални аутор и потом запослен на Техничком факултету у Београду (до 1905).

Дело Милана Капетановића је од далеко већег значаја него што би се могло судити по објектима који су се задржали до наших дана. Од далеко највећег значаја је Павиљон Србије на Париској изложби (1900), најранији пример романтичне грађевине која би требало да одражава тежње за формирањем националног стила, нарочито изражене у доба широког утицаја сецесије почетком двадесетог века. Пројекат Синагоге у Ул. цара Уроша (1908, срушена 1941) припада кругу романтичних идеја које су стална компонента српске архитектуре новијег доба. Од мањег су значаја зграда Класне лутрије у Васиној 20 (1896) и зграда Основне школе на углу улица Цара Душана и Дубровачке (1893).

З.Маневић

Дела: Кућа Јеврема Грујића у Светогорској ул. 11 (1896); Стамбена зграда у Ул. господар Јовановој 67 (око 1900); Стамбена зграда у Ул. господар Јовановој 75 (1900); Кућа Бете и Ристе Вукановића на углу ул. Капетан Мишине 13 и Господар Јованове (1901); Кућа Ванђела Каранфиловића на углу ул. Мике Аласа и Драчке (1905).