Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
РАДЕВИ] Светлана Кана
(1937, Даниловград - 2000, Подгорица)
Студирала у Београду (1955-1963). Запослена
у Предузе}у за пројектоваwе Подгорица
(1963-74), као слободни уметник
(1974-83), Инвест-ин`еwерингу Подгорица
(1983-90), сопственом атеqеу “АРС
21” (1990-94), као слободни уметник
(1994-2000). Магистрирала у класи Луиса
Кана на Универзитету у Пенсилванији
(1972 - 73). Боравила је и у Јапану (1987)
у атеqеу Ки{а Курокаве. У Москви се
бавила пројектоваwем (1995 - 97).
^лан је Руске академије за архитектуру
и гра|евинске науке (1994) где је примqена
истовремено кад и Кензо Танге.
Добитник је савезне Борбине награде
за архитектуру за Хотел “Подгорица” за
(1967), {то је остала једина таква награда
додеqена аутору из Црне Горе.
Добитник је Тринаестојулске награде
(1968), Награде ослобо|еwа Подгорице
(1991 - 92) за Пословни центар “Кру{евац”,
Подгорица (као коаутор са сестром
Qиqаном Радеви}).
Најбоqа своја дела остварила је управо
победама на позивним и оп{тејугословенским
конкурсима: Хотел “Подгорица”,
Хотел “Златибор” у У`ицу, зграда
Лексикографског завода (сада објекат
Владе Црне Горе) и Пословни центар
у зони “А" Блока “Кру{евац” у Подгорици.
Све ове објекте карактери{е, у
време када су гра|ени, особен прилаз
форми, материјалу и амбијенту, и то без
најмаwег угледаwа на окру`еwе. Иноваторски
је прилазила драмским ефектима
- изнена|еwима, као да је све однекуд
незнано, а не правим путем, до{-
ло, увек сигурним и сна`ним потезом.
Тај рајтовски однос према амбијенту,
примеwен на Гугенхајмовом музеју, сли~-
ност у разлици, изразито сло`них а разли~
итих суседа, она је на Хотелу “Подгорица”
довела до свог врхунства у толикој
мери да би у теоријским расправама,
као принцип заснован на искуству,
требало да се изу~ава на архитектонским
факултетима.
Поред облика, који на овом објекту суделују
у поменутом утиску, ту је и додатни
веома зна~ајни ефекат примеwеног
материјала, камена облутка као облоге
и у екстеријеру и у ентеријеру. Доследна
употреба овог материјала на сваком
месту (са кулијеом као мла|им братом
по гранулацији) није довела до “о~екиваног”
неуспеха због претериваwа, ве}
напротив, створен је посебан у`итак
који се ретко сре}е, да се посматра~
налази у пријатној дилеми: да ли је то
увек дело руку или природе, да ли је
стани{те облутка у објекту, или реци
Мора~и, одакле је узет, на ~ијој је обали
(ивици корита) Хотел изгра|ен...
Хотел “Подгорицу”, као и сва друга Светланина
дела, карактери{е “искуство конкурса”,
висок ниво слободне форме, савремени
материјали, или стари у осми{-
qеној улози, да изгледају новији од
нових, кроз увек поновно до`ивqаваwе
простора, не воде}и ра~уна да се то свакоме
свиди.
Хотел је на два нивоа, изгра|ен на ивици
корита Мора~е, које је у о{тром паду.
Он прати тај терена спу{тају}и се
једним нивоом, формирају}и ниско и
високо приземqе, потом се каскадном
терасом спу{та за јо{ један ниво.
У другом правцу објекат је нагла{ено
изду`еног облика, паралелно водотоку,
оправдано подр`авају}и хоризонталу,
са утиском комбинованог `устрог и релативно
мирног тока, са валовитим наборима,
препри~авају}и Мора~у на најбоqи
на~ин. Благом закривqено{}у затвара
круг уклапаwа у амбијент у сасвим
довоqној мери. Али, овде се и{ло даqе.
По добро осми{qеном графикону, поре|
ани су релативно мали елементи на
сме{тајном делу, мали “за опкора~еwе",
“за дотицаwе горе руком", који су
својом мирно}ом увертира, залети{те
до изузетно сна`них поставки на делу
са кафаном, рестораном и рецепцијом,
који сада доминирају над ~овеком - изнад
wега окамеwеним скоком. А све у
објекту који у целини ~ини скок у архитектури
овог поднебqа.
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
335
Р
Светлана Кана
Радеви}
С. Радеви},
Хотел “Подгорица”,
Подгорица, 1967
С. Радеви},
Хотел “Подгорица”,
Подгорица, 1967
Објекат је буквално свугде, изнутра и
споqа, обло`ен каменом, поново са скоковитим
прелазом (сада у обрадама)
од кулијеа до обло`ног облутка. Уоп{-
те, на свим објектима Светлане Радеви},
прелази, преломи и испади су у нагла{
ено сна`ној и за обликоваwе искори{}
еној форми.
Богат вокабулар савремене архитектуре,
природно, није ни овај објекат оставио
без утицаја укомпонованим гласовима
времена, прете`но утицајем јапанске
архитектуре и Ле Корбизјеовог
сво|еwа масе. Али, од свих утицаја најви{
е је утицао амбијент.
Те{ко је на}и негде у свету тако сјајну
употребу облутка као обло`ног материјала,
{то је права све~аност за око.
Сва архитектонска дела до`ивqавају
се, поред осталог, са позиције времена
и оп{тег достигнутог нивоа, са неким у
тим елементима поставqеним реперима
и распонима. Али, кад је, као овде,
ре~ о новој, неуоби~ајеној и јо{ веома
успелој примени материјала, репери не
постоје, него се тра`е, са утиском зате~
ености у дефинисаwу до`ивqаја.
Облутак као материјал за облагаwе први
пут је успе{но примеwен на обли`-
wем, антологијске вредности објекту Лабуд
- пла`и Вукоте Тупе Вукоти}а; тамо
се родио, а овде проходао потпуно
искори{}еним кораком.
Мора~а као стани{те облутка, и ова
два wена вредна објекта, као промотери
заслу`ују да се ова облога назове
“мора~ки слог”.
Хотел “Мојковац” (1968 - 74), Мојковац,
тако|е је пример добро уклопqеног
објекта у окру`еwе стрмих кровних равни
(због сне`них падавина) и конфигурације
планинског зале|а.
Оплемеwеним хитрим сво|еwем
објекта у врх, традицијом
саврдака и искуством градwе
пирамида, дата је пресудна
коп~а за преспајаwе са бли-
`ом и {иром околином, које
је ура|ено без опона{аwа.
Објекат је зами{qен као девет
симетри~но поставqених
пло~а у форми једнакокраких
троуглова неједнаких вели~ина,
на ~ијим су крацима равни
двоводних кровова.
Доминира централни део на
који се лево и десно наслаwају
по ~етири еламента као у
{пилу карата.
Каскадним спу{таwем као да
елементи тону, пру`ена је рука
интимусу партера. А у
разлици вели~ина (као испод
ка~кете {то о~и провирују),
поставqен је низ прозорских
отвора, који је у необи~ном правцу: по
дијагонали, а не вертикали. Прозори су
у измицаwу (без напу{таwа једних и
других), ~име је у~иwен сна`ан заокрет
у односу на стереотип вертикалног
низа, баналне рефлексије конструкције
објекта.
Посматрају}и објекат из друга два правца,
имамо пред собом једнако усмерене
равни двоводних кровова, које су као
поре|ани каи{еви, {то је (са утиском
из другог правца) активна смирују}а пауза
у запо~етом такту мелоди~них заокрета.
Хотел “Златибор” (1981), У`ице, солитерског
је типа са анексом у форми wеговог
про{иреног ослонца. То се остварује
пирамидалним сво|еwем про-
{иреног приземqа на карактеристи~-
ну основу солитера, {то је налик на
крилца ракете спремне за лансираwе.
И управо, уз солитер се пеwе издвојени
део, који је неколико спратова ни`и,
као др`ац ракете свемирског брода,
сијамски прилепqен.
Прозорски отвори, организовани су у
обједиwеним вертикалним низовима, који
су попут канелура без икаквих испада,
за утисак великих брзина летеwа. У
стилу основног карактера архитектуре
Светлане Радеви}, и овде импонује изразита
снага у `енским уме{ним рукама.
Лексикографски завод (1984 - 89), П+3,
Подгорица, угаоно је ре{еwе - Wего{евом
улицом са једне и Булеваром Светог
Петра Цетиwског са друге стране.
На том месту премо{}ују се три времена
градwе: период пре Другог светског
рата (објекат у Wего{евој улици), период
са по~етка педесетих година (објекти
у Булевару Светог Петра Цетиwског, које
је поставио Вујадин Попови}, пионир
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
336
С.Радеви},
Хотел “Златибор”,
У`ице, 1981
С.Радеви},
Спомен комплекс
“Барутана”, 1980
црногорске архитектуре) и сада{wе
време, које је са овим објектом потпуно
и на прави на~ин присутно.
Увек је интересантно како ре{ити захтеве
које поставqа локација на углу, који
су сами по себи комплексни, поготову
када је објекат овако са додатном обавезом:
да носи свој терет и терет суседа.
Аутор се није бавио дилемама, помирqиве
средине са асоцијативним елементима
једне и друге стране и верзије
преузимаwа карактера с једног краја,
транспонују}и га прера|ено у погодан
облик на другом крају. Примеwен је ефекат
осми{qене паузе, попут паспартуа
изме|у слике и оквира, који нема амбиција
према суседима, али има према
себи.
Сасвим је природно да је архитекта са
овако великим дометима истовремено
и добар ентеријериста. На ентеријерима
су материјали финије обраде, са
елементима индустријског дизајна, који
нај~е{}е не могу да се примене и напоqу,
због атмосферских падавина. Хотел
“Подгорица”, редак је слу~ај који у
знатном делу одудара од тога, јер је камен
облутак, као зидна облога, употребqен
доследно свугде - и у ентеријеру,
{то ~ини посебну дра`. Дра` је у утиску
природног настајаwа, које не прави
разлику изме|у споqнег и унутра{wег.
Ентеријер Кафи}а “Студио 5” (1989) сасвим
је друга~ији слу~ај. Како је Хотелом
“Подгорица” направqена ода камену облутку,
тако је Кафи}ем направqена ода
огледалу као материјалу. Скоро комплетан
Кафи}, пулт и зидови су (изузимају}
и повр{ине које композиција захтева)
у огледалу, у комбинацији ве}их и
маwих, дијагонално, управно и паралелно
према ивицама поставqеним фугама.
Wихов одсјај допуwују поникловани
елементи, ме|у којима су и лустери.
Аутор је по{ао од осми{qене дематеријализације
простора, игром стварних
и ла`них дистанци, где симетралне равни
(равни огледала) пресре}у поглед
плетивом разли~итих подела и детаqа.
Спомени~ком архитектуром, поготову
Спомен - комплексом (1980) на Барутани,
Подгорица, Светлана Радеви} по тематици
заокру`ује свој опус просторне
уметности. Овај меморијал посве}ен је
свим палим у ослободила~ким ратовима
по~ев од Првог балканског до Другог
светског рата, {то је симболизовано појединим
организованим целинама.
Разу|еном доминантом и групацијама
обли~астих вертикално поставqених,
разли~ите вели~ине елемената, симболизују
се, с једне стране, високо достигнуте,
а с друге - сасе~ене висине: достигнуте
у смисаоном, а сасе~ене у `ивотном.
У тренутку кад је Светлана Радеви}
дипломирала на Архитектури, апсолвирала
је на Историји уметности, студирају}
и оба факултета истовремено. Тиме
је, уз богату пројектантску праксу,
била упу}ена на теорију и публицистику
у архитектури, ~име се тако|е бавила.
А.М.
Дела: Хотел “Подгорица”, Подгорица (1967);
Хотел “Мојковац”, Мојковац, (1969 - 74);
Стамбено - пословна зграда у Мојковцу
(1969); Аутобуска станица у Подгорици
(1968); Стамбено - пословна зграда Петровац
на мору (1968); Спомен - обеле`-
је у Дуванском комбинату, Подгорица
(1972); Парк “Златица” Подгорица (1974);
лексикографски завод, Подгорица (1984
- 89); Де~ији врти}, Цетиwе (1988); Кафи}
“Студио 5” (1989, уре|еwе ентеријера);
Пословни центар “Кру{евац”, Подгорица
(1991, са Q.Радеви}); Архитектонско
- урбанисти~ко ре{еwе исто~ног дела
Блока “Кру{евац 2”, Подгорица (2000);
идејни пројекти једног броја објеката
центра насеqа Јаз, Будва, у склопу
пројекта “Ју`ни Јадран”, Програм за
развој УН; објекти у Москви.
