Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ПЕТРОВИ] Б.Зоран
(1925, Београд - 2000, Београд)
Студирао у Београду (1946-52). Запослен
у Урбанисти~ком заводу града Београда
(1952-55) и као наставник на Архитектонском
факултету у Београду
(1955 до пензионисаwа 1990).
Богат стварала~ки опус утемеqен на
ви{едеценијском истра`иваwу градитеqског
насле|а, пројектоваwу у историјској
матрици, раду са студентима и
готово пасионираном беле`еwу архитектонско
- урбанисти~ких призора,
произа{ао је из ауторове те`wе да са
подједнаком па`wом вреднује старо и
ново, про{лост и сада{wост. Трагају-
}и за про{ло{}у, у области градитеqства
полазио је од зна~аја оп{тег историјског
контекста, новог тума~еwа
старих архитектонских поука и транспоноваwа
традиције у савремени језик
и форму. Петрови} инспирацију црпи
са на{ег тла, по{тује насле|ене вредности
и пости`е континуитет ве{тим
пројектоваwем у склопу окру`еwа о
~ему сведо~е реализовани пројекти за
ку}е у Призрену, нови конак Манастира
Ра~е код Бајине Ба{те (1987) и
ку}а породице Вука{инови} у Горwем
Милановцу (1972). У низу објеката које
је извео у Младеновцу, посебно се издваја
Народни универзитет (1967) пројектован
у скелетном систему и са нагла{
еном обрадом фасадних повр{ина,
отвореним приземqем и ба{томатријумом
у ви{е нивоа са пласти~ним,
ликовно обликованим елементима. Током
{ездесетих година Петрови} је израдио
пројекат унутра{wе организације
просторија Народног музеја у Београду
(1963-66, са А. Дероком и П. Анагностијем).
Функционалном адаптацијом
и савремено опремqеним радионицама,
атеqеима и изло`беним просторијама,
успео је да изради ентеријер прилаго|
ен стварним потребама Музеја.
Дуги низ година бавио се истра`иваwем
старих градова, проблемима тума~
еwа аутенти~них вредности, wиховом
за{титом и уклапаwем у савремене
`ивотне токове. Залагао се за
о~уваwе народног, аутохтоног градитеqства
и контекстуализма у гра|еwу,
~име би се, по{тују}и ве} насле|ену
физиономију, избегла монотонија и са-
~увале особености појединих насеqа.
Qубав према народном неимарству и
изузетан таленат прето~ио је у скице и
студије настале на многобројним пу-товаwима
и теренским истра`иваwима.
Црте`и З.Петрови}а који у себи са`имају
осе}ај за простор једног градитеqа
и слободу уметни~ког изра`аваwа,
зна~ајно су сведо~анство о универзалним
амбијенталним вредностима изниклим
из тла поднебqа, као и документ о
архитектонско - урбанисти~ком идентитету
многих насеqа која су временом
изгубила свој аутенти~ни изглед.
С. Т.
Дела: Вајарски атеqе Оскара Бербеqе
у Улици Мирка Томи}а 15 а (1955); Зграда
Социјалног осигураwа у Младеновцу
(1959); Стамбена зграда у Сарајевској
улици 30 (1960); Центар месне заједнице
на Бановом брду (1970, са М.Павлови}
ем и А.Радојеви}ем); Колонија мини
вила у Улциwу (1969, са М.Павлови-
}ем); Стамбено пословни центар у Враwу
(1973); Дом културе у Враwу (1973 -
?); По{та у Тр{и}у (1987).
Библ.: Палата три сестре, Анали Историјског
института Југославенске академије
знаности и умјетности, Дубровник
1954; Село и сеоска ку}а у Боки Которској,
Зборник радова Архитектонског
факултета, св. 3, Београд 1956-57,
3-18; (и Б. Миленкови}) Призрен - проблеми
регулације, Зборник радова Архи-
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
315
В.Петрови}
З.Петрови}
З.Петрови},
Дом културе у
Враwу, 1973 - ?
тектонског факултета, св. 4, Београд
1957-58; (и Б.Миленкови}), Призрен,
Архитектура урбанизам, бр. 2, Београд
1960, 24-27; (и Бранислав Миленкови}),
Косан~и}ев венац, Архитектура урбанизам,
бр.21, Београд 1963, 24-29, 57; Сеоска
ку}а и огwи{те на Косову и Метохији,
Гласник музеја Косова и Метохије,
кw. 7-8 (1962-63), При{тина 1964; Амбијент
и атмосфера, Споменица професора
архитекте Бранислава \.Који}а,
Београд 1977, 50-67; Трагају}и за
архитектуром, Београд 1981; Призрен и
wегова досада{wа за{тита, Саоп{-
теwа Републи~ког завода за за{титу
споменика културе, св. 13, Београд
1981, 267-282; Димwаци на тлу
Југославије, Изградwа, бр. 8, Београд
1988, 27-38; Трагају}и за архитектуром,
Београд 1991, 1 - 258; Манастири Свете
Горе, При{тина 1994; Хиландар на црте`
има Зорана Б.Петрови}а, Београд
1998; Споменици културе у условима
савремене туристи~ке изградwе, Гласник
ДКС, св. 14, Београд 1990, 8-12; Споменици
народног градитеqства и wихова
судбина, Гласник ДКС, св. 17, Београд
1993, 31-36.
Изло`ба, 1958, 76; Изло`ба, 1964;
Изло`ба, 1968; Маневи}, 1972, 33; Белоусов,
1973, 167, 178; Митрови}, 1975,
114-115; Стојанови}, Мартинови}, 1978,
83, 113, 187-189; ЛЕЈ, 1987, 578; Миленкови},
1987, 36, 99; Миленкови}, 1988,
100-101.
...,Призрен - савремена урбанисти~ка
интервенција у старом ткиву града. Формираwе
трга Призренске лиге, Архитектура
урбанизам, бр. 48, Београд 1967,
36-39; Сеоска и стара градска насеqа у
делу Зорана Б. Петрови}а, архитектонска
и етнографска истра`иваwа, (каталог)
Београд 1997; Поетика града, Културни
центар јул - август, Београд 1999.
