Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ИЛИЋ Н. Слободан  (1931, Београд - 2000, Београд)

Студирао у Београду (1951-57). Запослен у Савезном заводу за физичку културу (1960), Заводу за урбанизам и пројектовање града Панчева (1961-65), Бироу Мориса Хиндија (1965) и самостално (1966-69) у Бејруту, Либан. По повратку у земљу запослен у Дирекцији за изградњу и реконструкцију града (1969 до пензионисања 1996).

Дела: Зграда педагошке академије у Вршцу (1964); Вила Алфреда Тамаза, фабриканта воћних сокова, у околини Балбека, Либан (1966-69); Краљев павиљон на Аеродрому у Xизи код Амана (1969); Центар “Сан Шарл” у Бејруту, Либан (1965-66, делимично срушено у грађанском рату); Вила Гази Ал Рифајиа у околини Амана (1972-75); Стамбена зграда Михајла Казадђајана, велетрговца теписима у Ул. Жорж Пикота у Бејруту (1967-70); Зграда Министарства одбране Либана у Бејруту (1970, С.Илић, М.Хинди, А.Воженски); Забавни парк у Топчидеру (1973, А.Ђоки}, С.Илић, Ј.Росић, Ц.Давичо; 1977 делимично реализовани пројекат на Ади Циганлији); Културни центар са Домом ветерана сцене на Дедињу (1971, пројекат); Зграда Команде поморске базе у Xуни, Либан (1967-74, реализовани објекти “Ета Мажор” и Школа официра); Музеј афричке уметности у Ул. Андре Николића 6 (1973-76, надграђен 1989, С.Милићевић); Дом самоуправљача у Раковици (1974, пројекат); Насеље за избеглице у Остојићеву код Чоке (1995-96, урбанистички пројекат); Куће за избеглице у Ул. Светог Саве у Српском Крстуру (1995).

Библ.: Класични дрвени кровови, изд. аутор, Београд 1984 (4. издање 1992); Спортски објекти и површине, изд. аутор, Београд 1989.

Општа лит.:  Стојановић, Мартиновић, 1978, 243; ЛЕЈ, 1984, 628.