Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ПАЛИ[А[КИ Милан
(1927, Ба~ка Паланка)
Студирао у Београду (1947-53). Самостални
аутор (1953-74), потом запослен
као наставник на Факултету примеwене
уметности (1974-92).
Као сна`на стварала~ка ли~ност,
Пали{а{ки је од ликовног стварала-
{тва, преко архитектонских конкурса,
стамбене архитектуре, ме|ународних
сајмова и изло`би, дизајна ентеријера
и индустријског дизајна, остварио опус
који импресионира својим богатством и
разнолико{}у.
Јо{ на по~етку каријере, издвојио се
као аутенти~на ауторска фигура кроз
зна~ајне награде на конкурсима ме|у
којима се издваја прва награда за идејно
урбанисти~ко-архитектонско ре{еwе
Трга републике у Београду (са З.Петрови}
ем, С. Брава~и}ем и С. Јаwи}ем,
са којима је остварио и неколико других
зна~ајних пројеката).
Способност за ве{то и складно компоноваwе
елемената простора, потврдио
је и кроз првонагра|ено ре{еwе за
идејни пројекат “Парка пријатеqства” у
Новом Београду, где се кроз јасну геометријску
слику простора исти~у осовине
свих главних прилаза усмерене
ка централном мотиву којем доминира
ликовни репер - скулптура.
Јасно}а и ~истота архитектонског језика
и форме мо`да је у најве}ој мери
до{ла до изра`аја кроз посебан опус
аутора који ~ине бројни изло`бени
простори и сајмови {иром света. Истан~
ани сензибилитет за оно {то архитектонско
дело у целини треба да пру-
`и, ~ини да је аутор са лако}ом одговарао
на поставqене захтеве за функционалност
и рационалност у третираwу
простора с једне стране, а са друге,
за wиховим савременим и атрактивним
обликоваwем. Те`wа ка аутенти~ном
ликовном изразу и рука ве{тог црта~а,
у великој мери су утицали да аутор,
мо`да и своје најзна~ајније домете,
оствари у области креираwа унутра{-
wих простора - ентеријера.
Било да је ре~ о креираwу нових или
реконструкцији простора бременитих
историјским насле|ем, основни приступ
по~ива, пре свега, на па`qивој студији
намене и симболике задатог простора,
као и на адекватном функционалном ре-
{еwу, уз знала~ко кори{}еwе ликовних
мотива, хармоније боја и детаqа,
избора материјала, расвете итд.
При реконструкцији зграде Етнографског
музеја (1979-84) Пали{а{ки је
успео да неадекватан зате~ени простор
ве{то адаптира, пове`е и прилагоди
новим потребама и оствари једноставност,
сврсисходност и атрактивност
у до`ивqају музејског простора.
Ве{тина уклапаwа новог у задати контекст
није одлика само ентеријерских
оствареwа овог аутора, ве} и wегових
објеката у целини. Објекат у Сремској
улици (1988) у Београду представqа
један од примера успелог миреwа, повезиваwа
и интерполације са архитектонски
нехомогеном околином, остварен
кроз савремен архитектонски и ликовни
језик, специфи~ну садр`ајност,
симболику и форму датог простора.
Ј.М.
Дела: Комплекс Београдског сајма (1953,
конкурсни пројекат, З.Петрови}, С.Брава~
и}, М.Пали{а{ки); Реконструкција
Трга Димитрија Туцови}а (1953-54, конкурсни
пројекат, М.Пали{а{ки, С.Јаwи},
З.Петрови}); Југословенски павиqон
у Казабланки (1956); Југословенски
павиqон на Светској изло`би у Бриселу
(1956, конкурсни пројекат, М. Пали{
а{ки, С.Јаwи}, З.Петрови}, О.Храбовски);
Стамбене зграде у Београдској
ул. 50-52, 60-62, 64, 66 (1967-70);
Стамбене зграде у Ул. проте Матеје 61,
65 (1967-70); Стамбена зграда у Ул.
Светог Саве 26 (1967-70); Реконструкција
Кwи`аре “Култура” на Теразијама
45 (1969); Музеј у Твр|ави “Фетислам” у
Кладову (1975, пројекат); Реконструкција
ентеријера зграде Музеја примеwене
уметности у Београду (1978-80);
Југословенски павиqон на Светској изло`
би у Цукуби крај Токија (1985); Југословенски
павиqон на Светској изло`
би у Ванкуверу (1986); Реконструкција
ентеријера Народног позори{та у
Београду (1989); Уре|еwе ентеријера
“Стајали{та” у Подземној `елезни~кој
станици “Вуков споменик” (1991-95).
Стојанови}, Мартинови}, 1978, 83,
94; [траус, 1991, 202.
