Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЖИВКОВИЋ Хаџи Никола  (1792, Воден, Грчка - 1870, Београд)

Прешао из Грчке у Србију за време прве владе кнеза Милоша Обреновића. Његова основна дужност била је технички надзор при подизању грађевина и по томе би највише одговарала садашњем појму предузимача. Неизвесна је његова улога у пројектовању, која му је у старијој литератури некритички приписивана. По одласку Обреновића из Србије (1842) сели се у Земун.

Враћа се у Београд у доба друге владе кнеза Милоша (1858) и запошљава у Министарству грађевина као "надзиратељ правителствених грађевина" све до смрти.

З.Маневић

Дела: Руководио је изградњом Конака књегиње Љубице у Београду (1829-31, ауторски удео у пројектовању несигуран).

Општа лит.:  Шематизам, 1861-1871; Н.Несторовић, 1937, 13-19, 21, 26, 53-55, 61; Б.Несторовић, 1954, 161-162; Митровић, 1975, 6; Б.Несторовић, рук., 2, 8, 16-22, 27, 33- 35, 41-44, 93-94, 113, 116-117, 127-128, 138, 199, 224-225, 241; Коларић, 1966/2, 26, 30-31, 181, 183-184, 187, 227, 342; Б. Несторовић, Преглед, 1974, 143; Стојановић, Мартиновић, 1978, 109.

Остала лит.:  Иван Здравковић, Хаџи Никола Живковић, Правда 6.8.1940; Предраг Бабић, Први наш грађевинар и архитекта, Политика 14.4.1963; Љубомир Никић, Хаџи Никола Живковић, Урбанизам Београда, бр.63-65, Београд 1981, 185-186.