Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
МАРУШИЋ Дарко (1940, Омиш, Хрватска - 2017, Београд)
Студирао у Београду (1959-65). Запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (1965-73) и као наставник на Архитектонском факултету у Београду од 1973 до пензионисања.
Дела: в. ТИМОВИ / МАРУШИЋ
Библ.: (Уводник) Архитектура урбанизам, бр.74-77, Београд 1976; Простори лета - концепт и искуства пројекта Летње школе архитектуре Петница ‘96, у: Архитектура приобаља, Београд / Ваљево 1997; Архитектура предела и предели архитектуре, у: Архитектура предела, Београд 1998; Локално и глобално, Архитектура и урбанизам, Београд 2000.
ТИМОВИ: МАРУШИЋИ
Кроз специфичне околности у свету архитектуре, спојености животног и ауторског пара, Миленија и Дарко Марушић стекли су несумњив реноме, нешто касније у односу на тада најпризнатије припаднике своје генерације. Изразитим сензибилитетом и пуном промишљеношћу архитектуре су, хронолошки гледано с друге стране, начинили јасан прелаз и спој са ствараоцима следеће генерације. Иако су и претходно имали врло признате конкурсне пројекте за стамбена насеља и обимне реализације (архитектонска решења јужних делова Блокова 61-62, са М. Миодраговићем, 1971-75, по претходном урбанистичком решењу Ј.Свободе), сва врхунска признања добили су за стамбену целину Церак Виногради (1977-86, коаутор Н.Боровница). Развивши потенцијале идеја улице, суседства и створивчи суптилност амбијената, Церак трајно остаје истовремени симбол племенитих простора, функционалности и дизајна.
Од тема физички огромних комплекса становања осме и прве половине девете деценије ХХ века, жанровски и обликовни несумњив репер у српској архитектури представља изразито камернији стамбени ансамбл Цвећара (1990-93, коаутор: Ж.Гашпаровић), са комбинацијом слободностојећих и кућа у низу, чији је спој модерног и регионалног репертоара супериорно одговорио свим критикама аутистичног модернизма у нас.
Напуштајући грађења искључиво ван ужег градског ткива, Марушићи кућом на Булевару Краља Александра у Београду (1989-2000) остварују једно од најважнијих дела српске архитектуре са краја века. Ово узидано здање својим прочељем реинтерпретира трансисторијске елементе градске куће заједно са либералним потезима Модерне. Приступ становању у коме се, од почетака, инсистирало на укупности амбијента Марушићи у логичном следу преносе у градске центре и у ванстамбене програме.
Последњи њихови пројекти (Металс банка у Новом Саду, 2000), још једном изборени победом на значајном конкурсу, афирмишу их у привидно сасвим другачијим ситуацијама од оних са Церака а истински у једној поетици чије секвенце никада нису ни биле међусобно у опреци.
Бојан Ковачевић
Дела: Насеље Палилулски поток, Крагујевац (1977-80); Урбанистичко-архитектонско решење Блока 24 у Новом Београду (1984, конкурсни пројекат); Вила у Опатији (1984-85, са Ј.Пиласановићем); Пословни објекат Три листа дувана (1986, конкурсни пројекат, са Љ.Благојевић); Двојна породична кућа у Гаћиновићевој, Београд (1986-88, са Ж.Гашпаровићем); Пословни објекат и трг испред цркве Светог Марка, Београд (1987, конкурсни пројекат, са Љ. Благојевић); Урбанистичко решење групације Мачков камен и двојна породична кућа, Београд (1989, пројекат); Стамбено - пословни објекат на Булевару ослобођења, Нови Сад (1989-98); Двојна породична кућа у улици Никодија Стефановића, Београд (1990-91, пројекат); Штампарија БМГ са пословним центром у Јабланичкој, Београд (1992-95, пројекат); Православна црква (1994, моделски пројекат, са Д.Јововић); Бензинска станица Југопетрола, Миријево (1993-2002).
Остала лит.: Б.Алексић, Ка правом односу према стамбеној средини, Становање 2, ИАУС, Београд 1979; Д.Поповић, Град и књига, прво место за насеље Церак Виногради, НИН 10.1.1982; М.Митровић, У врху стамбене културе, Политика 26.2.1994; Б.Ковачевић, Мирис кућног реда, Комуникација 87/1994; М.Митровић, Над стројем платана и једном липом, Политика 16.1.1999; М.Јевтић, Одраз столећа, НИН 17.6.1999.
Општа лит.: Стојановић, Мартиновић, 1978, 243; Млађеновић, 1982, 60-61, 175; Салон, 1982, 21; Салон, 1983, 39; Миленковић, 1987, 87; Салон, 1988; Миленковић, 1988, 53; Млађеновић, 1989/3, 21-24; Штраус, 1991, 194; Салон, 1994, 10; Вујовић, 2002, 78 - 79.