Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЧАНАК Михаило (1932, Београд)

Студирао у Београду (дипл.1957). Запослен у Институту за испитиваwе материјала Србије (1957 - 86) и Институту за архитектуру и урбанизам Србије (1986-99). Докторирао на Архитектонском факултету у Београду (1984).

Током студија, 1953. године, ^анак са јо{ ~етворицом колега и пријатеqа, Л.Ленар~и}ем, М.Мити}ем, И.Петрови}ем и И.Симови}ем, оснива групу “Београдских 5”, која је имала за циq у~е{}е на јавним архитектонским конкурсима. Бројни откупи, награде и ви{е реализација (две стамбене зграде у блоку 21 у Новом Београду, Лиман И и ИИ у Новом Саду) обеле`и}е рад Групе. Ово }е уједно бити и прва фаза у пројектантском раду Михаила ^анка, у току које }е се он исказати као енерги~ни заговорник функционалисти~ког минимализма, карактеристи~ног за тзв. “Индустријску модерну”. Та развојна фаза, на позицијама изме|у ране модерне, интернационалног стила и позне модерне, без укqу~иваwа у експерименте Постмодерне, траја}е до 1970. године (Блокови 29, 45 и 70 у Новом Београду).

У истом периоду, паралелно са пројектантским радом, ^анак се бави и нау~но - истра`ива~ким радом у области квалитета становаwа.

Друга фаза у wеговом пројектантском опусу везује се за заједни~ки рад са архитектом А.\оки}ем, (са којим је разми{ qао на сли~ан на~ин, иако су им приступи у многоме били разли~ити). Ова фаза по~иwе 1970. године, након освајаwа И награде на конкурсу за стамбено насеqе Кијево – Кне`евац (реализација 1971 - 80). Од тада ^анак “умек{ава” свој минимализам и оријенти{е се према “артикулисаној” позној модерни (насеqе “Ко{утwак” у ул. Пере Велимирови}а у Београду). Године 1982. са П. Напијалом и Д.Сими}ем реализовао је ви{е стамбених групација у насеqу “Бе`анијска коса” у Београду.

Од 1983. организује и води “Припремни те~ај за студије архитектуре”. Од тада, педаго{ки рад (уз пројектантски и нау~но - истра`ива~ки) добија посебно место у wеговом стварала{тву. У оквиру нау~но - истра`ива~ког рада, активно се бави проблематиком вредноваwа квалитета у становаwу и стамбеној изградwи, а у оквиру радне групе за гра|евинарство ЕЕК УН (у којој је у периоду 1970-87 ~лан Југословенске делегације), иницира и један ме|ународни пројекат на ову тему, који је и реализован.

Тре}а фаза ^анковог пројектантског рада по~иwе 1986. и траје до 1990. године. То је период wеговог експериментисаwа са тзв. Урбаном вернакуларном архитектуром (стамбене зграде у Лозници, стамбено пословни блок у Краqеву, пијаца у Баwи Ковиqа~и, ентеријер продавнице “Ко{ута” у Београду). Година 1991., када са сином Мило{ем ^анком отвара приватни биро “АРД” (Арцхитецтурал Ресеарцх анд Десигн), уједно обеле`ава и по~етак ~етврте фазе у wеговом пројектантском опусу. У том периоду ^анак се вра}а тенденцијама Неомодерне, уз извесне елементе експресионизма и деконструктивизма (пројекат зграде “Креативног центра” у Београду).

Након синовqевог одласка у иностранство, ^анак у својим активностима даје приоритет педаго{ком раду. Слојевито теоријско и практи~но знаwе, али и wегово изузетно педаго{ко уме}е, допринели су да “АРД” {кола стекне реноме не само ме|у младим qудима, који се усмеравају на студије архитектуре, ве}и у {ирим круговима стру~не јавности.

Марта Вукотић Лазар

Библ.: Савремени стан и опрема стана, Изградwа, бр.9, Београд 1968, 30-37; Типизирани модуларни распони у стамбеној изградwи, Изградwа, бр.3, Београд 1969, 23-35; Функционални аспекти стамбених зграда у систему ИМС, Изградwа, бр.4, Београд 1970, 8-15; Примена система ИМС за гра|еwе објеката јавне намене, Изградwа, бр.4, Београд 1970, 27-33; Формираwе система вредноваwа употребне вредности стана, Архитектура урбанизам, бр.74-77, Београд 1975, 102-104; Облици просторне флексибилности у стану, ^овјек и простор, бр.1, Загреб 1978, 20-21; Истра`иваwе и пракса у области стамбене изградwе, Информације, бр.28, изд. Центар за становаwе ИМС, Београд 1981, 25-29; Динамика стамбених функција и wен утицај на формираwе стамбеног простора, Информације, бр. 29 - 30, изд. Центар за становаwе ИМС, Београд 1981, 24.

Општа лит.:  Маневи}, 1972, 33; Митрови}, 1975, 102-103; Салон, 1977, 43; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 55, 229 - 230; Салон, 1981, 83; Салон, 1982, 59 - 60; ЛЕЈ, 1984, 260-261; Миленкови}, 1987, 88; Миленкови}, 1988, 128, 187, 194, 211; [траус, 1991, 103-104; Брки}, 1992, 258-265.