Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

РАДОВАНОВИ]

Михаило

(1899, Заје~ар - 1973, Београд)

Студирао у Београду (дипл.1923). Поха-

|ао наставу из урбанизма на Институту

за урбанизам Париског универзитета

(1925-27). Самостални аутор у ме|уратном

периоду (у периоду 1927-33, нај-

~е{}е у заједници са Б.Маринкови}ем).

Запослен као наставник на Архитектонском

факултету у Београду (1933 до

пензионисаwа).

Најзна~ајнија Радованови}ева дела су

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

338

Д. Радованови}

Д.Радованови},

Стамбена групација

на Бистрици, Нови

Сад,

М.Радованови}

Стамбена зграда у Београдској 51 (1930)

и конкурсни пројекти за генералне планове

Земуна (1929) и Ни{а (1935), награ|

ене најви{ом наградом на конкурсима.

И у архитектонским, и у урбанисти~

ким делима, др`ао се конзервативних

академских метода, мада је истовремено

био и ~лан Групе архитеката

модерног правца (1929 - 34). У послератном

периоду анга`ован је у реконструкцији

По`аревца и других градова у

Исто~ној Србији (Смедерево, Велико

Гради{те, Петровац на Млави, Ку~ево).

З. М.

Дела: Палата ЦК КПЈ у Новом Београду

(1947, конкурсни пројекат, Б.Крсти},

М.Прqеви}, Б.Маринкови}, М.Радованови});

Зграда Председни{тва владе

ФНРЈ у Новом Београду (1947, конкурсни

пројекат, Б.Крсти}, М.Прqеви}, Б.

Маринкови}, М.Радованови}).

Библ.: Буду}ност Београда, Време 22.11.

1929, 5; Увод у урбанизам. Основни

принципи и методе рада, Београд 1933,

1-58; Урбаниста о По`аревцу, По`арева~

ки алманах 1957, 163-165.

  Изло`ба, 1931, 10; Мартинови}, 1973,

24-25, 40, 58; Б.Несторови}, 1973, 358-

359; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 121;

ЛЕЈ, 1987, 684.

  Бранко Максимови}, Поводом конкурса

за идејне скице генералног регулационог

плана Ни{а, Техни~ки лист,

бр.1-2, Загреб 1937, 5-12.