Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
РАДУСИНОВИ]
Мирослав - Бато
(1941, Буроwи, Подгорица)
Студирао у Qубqани (дипл. 1970). Запослен
у Пројектном бироу “Стан инвест”,
Qубqана (1971-79), Бироу за пројектоваwе
“Горица”, Подгорица (1979-86), Републи~
ком заводу за урбанизам и пројектоваwе,
Подгорица (1986-92), сопственом
Пројектном бироу “НАОС”, Подгорица
(1992 до данас).
Wему нису потребни велики напори на
секундарној архитектури да са wом завр{
и обликоваwе. Она је присутна само
толико да акцентира {та је из функције
и конструкције до{ло до израза.
Функција и конструкција, у проми{-
qаwу о простору, само су по~етни и
завр{ни генератори, а не ко~иони системи
каквим их данас анатеми{у. То је
ина~е био (и остао) захтев времена кад
је по~ео са пројектоваwем, {то је спроводила
и wегова qубqанска {кола.
Циq је да се од малог направи доста
во|ено идејом. Са колико маwе материјала,
толико ве}им надахну}ем, све по
мери ~овека, која је данас, са разлогом
или без, друга~ија.
Али, не би требало да су дијаметрално
друга~ија и полази{та у архитектури.
Салон наме{таја “МИРАИ”, Раданови-
}и, Тиват (2004), као и доста других wегових
новијих објеката, пројектован је
потпуно у духу сада{wих захтева, не
одри~у}и се ранијих ставова да нема
претрпаваwа у било ком погледу, поготову
некорисних садр`аја. Традиционални
једнокрилни прозори, који су
ду`ом страном усправно поставqени,
диктирани су особином камена, {то је
тада добило карактер стандарда.
Данас се, без тих диктата материјала,
испробавају друге форме, које }е тако|
е остати као потпис времена и обавеза
да се од следе}их времена анализира.
То су “лексаном” или не~им другим
покривене високе надстре{нице у
нивоу првог спрата (негде и ви{е, као
кровни испусти). Надстре{нице, за којим
су по{ли и стубови, надвисују два
нивоа, да би се испод wих, као за{ти-
}ене, остваривале посебне форме са
великим могу}ностима у “хигх тецх”-у.
Поједина~ни експерименти - скретаwа
у архитектури - колико год успели, брзо
се уклапају у оп{те токове: или да делом
промене те токове или да им се
приклоне. Претходни концепт ве} ду`е
опстаје, {то зна~и да није занемарqив
као присуство у простору. Радусинови}
се на објекту “МИРАИ” у неким елементима
и у томе огледао, успе{но групи{
у}и и комбинују}и садр`аје, ~име
је створио интимнију атмосферу. Примеwује
издвојене доминације пуног и
застакqеног. Лаки материјали у наведеном
односу навикавају нас на нови
на~ин парираwа таласима уз тиватску
обалу, наспрам раније једино могу}их
ку}а у камену.
На пројекту припремqеном за изво|еwе
Тр`ног центра у Ник{и}у видимо и
друга~ије прилазе где доминирају пуна
зидна платна, које као пламенови од
терена просецају прозори разли~ите висине,
као да се утркују, {то је, са осталим,
доказ да он није пројектант уских
опредеqеwа.
Wегове ентеријере, прете`но кафее, одликују
нај~е{}е три прилаза. Или су са
контрастним обрадама у сна`ним формама,
прете`но на релацији посредног
асоцијативног споја {анка и спу{теног
плафона (који се по линији прате или
не), или су са интимним, дискретним и
усагла{еним прелазима: сли~ност у
сли~ности, за разлику од претходне
сли~ности у разлици. Тре}и на~ин је
комбиноваwе са дематеријализацијом
појединих садр`аја, посредством прозирних
елемената од стакла, који се
рефлексијом наставqају на високи сјај
метала, које код Кафе “СУН СЕТ”, Подгорица
(2005), асоцира на измаглицу и
лебдеwе, остварују}и, наставqаwем у
имагинацију, пријатан простор.
А.М.
Дела: Метеороло{ка станица, Херцег
Нови (1982); Метеороло{ка станица,
Улциw (1982); Основна {кола “Владо
Мили}”, Подгорица (1984); Капела, Буроwи,
Подгорица (1985); Дом пензионера,
Улциw (1986); Туристи~ко насеqе
“Олива”, Петровац на мору (1989); Стамбено-
пословна зграда, Кола{ин (1991);
Салон наме{таја “МИРАИ”, Раданови}и,
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
343
М.Радусинови}
М.Радусинови},
Кафе “СУН СЕТ”,
Подгорица, 2005
М.Радусинови},
Салон наме{таја
“МИРАИ” у Тивту,
2004
Тиват (2004); Кафе “СУН СЕТ”, Подгорица,
2005; Салон аутомобила “ТРУЦКТРАДЕ”,
Подгорица (2007).
