Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

БОЈОВИЋ Зоран  (1936, Београд)

Студирао у Београду (1956-61). Запослен у предузе}у “Енергопројект” (1961- 1996). Самостални аутор (1996. до данас).

Осим у Београду, `ивео је и радио у ви{е земаqа Африке и Азије где је остварио изузетно обиман и запа`ен опус. Показао је висок професионални ниво као и способност уклапаwа у светске стандарде архитектонске струке. У wеговом делу заступqена је {ирока скала архитектонских и урбанисти~ких задатака, од великих комплекса стамбене и јавне намене, преко индустријских и техни~ких објеката, урбанисти~ких планова, до поједина~них објеката.

Бојови}ев архитектонски метод одликује простудирана градитеqска логика, ускла|еност обликоваwа и примене материјала. Тако|е је склон истра`ива~ком пројектантском поступку и техни~ко - техноло{ким иновацијама. Све ове особине јасно репрезентују дело по коме је архитекта Бојови} постао познат у светским размерама, Комплекс “Ал Кулафа” у Багдаду, Ирак, 1984, у коме је ре{авају}и амбијентално - климатске и техни~ке захтеве постигао синтезу традиционалног и модерног архитектонског израза.

Љ. Милетић Абрамовић

Дела: State Secretariat, Кано, Нигерија (1970 - 78, З.Бојовић, М.Штерић); Међународни сајам у Лагосу, Нигерија (1977); Комплекс “Ал Кулафа” у Багдаду, Ирак, (1984); Председничка палата у Багдаду, Ирак (1989, конкурсни пројекат, Т.А. Xеда, З. Бојовић, С. Крунић, А. Цвијановић); Резиденцијално - конференцијски центар - Спомен дом жртвама са острва Фао у делти Шат-Ел-Араба, Ирак (1990); Путничка железничка станица Београд Центар “Вуков Споменик” (1991, идејни пројекат); Омладинско - забавни центар “Космос” у Тољатију, Русија (1995, пројекат); Републички стадион у Казању, Татарстан (1996, пројекат реконструкције и доградње).

Општа лит.:  Белоусов, 1973, 182; Млађеновић, 1989/4, 9-12.