gft

 

Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА (2008)

БАЈАЛОВИЋ Петар (1876, Шабац - 1947, Београд)

Студирао у Београду (1894 - 98) и на Техничкој великој школи у Карлсруе (1902-04). Оснивач Катедре за нацртну геометрију и перспективу на Техничком факултету у Београду.

Најзначајнија Бајаловићева дела (Кућа Михаила Петровића Аласа, 1910, Српски павиљон у Риму, 1911, Зграда Коларчевог универзитета, 1930-32, Зграда Правног факултета, 1937-40) садрже ознаке готово свих владајућих тенденција у првој половини века: српско - византијског стила, сецесије модернизованог академизма блиског Art decco - у или касног, монументалистичког модернизма.

Придржавајући се свих тенденција, Бајаловић је наткрилио различите генерације, па га је немогуће идентификовати у једном времену и уз помоћ идеала једног времена.

З.Маневић

Остала дела: Кућа Леоне Панајот у Француској ул. (1908); Дом ученица у Крунској 8 (1910); Конак манастира Каленић (1912); Музичка школа “Станковић” у Ул. кнеза Милоша 1 (1914); Зграда Друштва св. Саве на углу ул. Цара Душана и Браће Баруха (1914-23); Конак манастира Љубостиња (1937).