Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ТЕ[И] Ду{ан

(1948, [ибеник, Хрватска)

Студирао у Београду (1967-72, Одсек

за архитектуру Факултета примеwених

уметности). Запослен у Пројектном бироу

предузе}а “Техно - опрема” (1973-80),

Пројектно - техни~ком центру (1980-81).

Од 1981 до данас самостални аутор.

Један од најаутенти~нијих представника

унутра{wе архитектуре у Србији.

[колован у атеqеу поборника Баухауса:

\.Креки}а, З.Вебера, Д.Таври}а и

М.Белобрка, али и на сазнаwима да

архитектура и ентеријер у функ-ционалном,

обликовном и културоло{ком

погледу, су{тински представqају исто

- димензионисаwе простора. У обимном,

по квалитету уједна~еном стварала~

ком опусу, у стилском погледу

кре}е се од пост модернизма, минимализма,

конструктивизма и деконструктивизма,

уз повремену “пле~никовски”

рафинирану примену (искqу-

~иво у декоративном смислу), искустава

из на{е градитеqске про{лости

(Фризерски салон “Боба”, Антикварница

породице Зари}, Атеqе 212, 1992

и др.), до кона~ног става да је буду}

ност архитектуре у индустријском

на~ину разми{qаwа. То не подразумева

дословну предфабрикацију, ве} бескрајну

могу}ност комбинација предфабрикованих

елемената.

Низом пословних објеката за потребе

“Зептер”-а (Београд, 1997, са В.Милунови}

ем и Б.Митрови}ем, Букуре{т,

Атина, Москва, Монте Карло итд.) прибли`

ава се у градитеqском смислу

логици “хигх-тецх”-а, свестан да му техни~

ке могу}ности дозвоqавају само

материјалиацију духа, сурогатима материјала

које “хигх-тецх” претпоставqа.

Уз примену ли~не “архитектонске граматике”,

по{тују}и задату тему, ствара

композиције јасног садр`аја и јаке поруке

у којима контрапункт (хладни материјали

- топао облик; динамика - напетост;

закривqена форма - о{тре

равни које ремете ред хоризонтале и

вертикале) добија посебно место.

М.В.Л.

Дела: Клуб ЈНА у Тивту, Бока Которска

(1985, А.\оки}, Б.\унисијеви}, Д.Те{и});

Депанданс Хотела “Бристол” у Булевару

Октобарске револуције (Д.Те{и},

Ј.Пиласанови}, З.Лазови}); Уре|еwе

ентеријера Кафе бара у Котору.

  Миленкови}, 1987, 100; Салон, 1993,

26-28; Вуји}, 2002, 124 - 125.