Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ТАНАЗЕВИ] Бранко

(^аково у Банату, 1876 - Београд, 1945)

Студирао у Минхену (1899-1904). Запослен

у Министарству гра|евина (1904) и

као наставник на Архитектонском одсеку

Техни~ког фаултета (1905 до пензионисаwа).

Таназеви} је своје студенте поду~авао

урбанизму, цртаwу, орнаментици, моделоваwу

а и сам се бавио пројектоваwем

и изво|еwем јавних и приватних

објеката. Најзна~ајнија Таназеви}ева дела

представqају парадигму српске варијанте

сецесије у облику споја уоби-

~ајене сецесијске орнаментике и декоративне

пластике романти~ног српсковизантијског

стила (зграда Телефонске

централе у Таковској ул., 1908-10;

фасада зграде Министарства просвете

на Теразијама, 1912). Национални

павиqон на изло`би у Торину (1911)

показује ви{е амбиција да се оствари

монументални ефекат, мада је непознато

у каквом је материјалу подигнут. У

делима насталим у сарадwи са другим

ауторима (Среско на~елство и суд у

Прокупqу, 1909, Б.Таназеви}, Д.Масла}

или зграда Техни~ког факултета у Београду,

1925-31, Б.Таназеви}, Н.Несторови},

В.За|ина) није се упу{тао у експерименте,

ве} се придр`авао академске

дисциплине.

З.М.

Дела: Ку}а предузима~а Сретена Стојанови}

а у Дрин~и}евој 26 (1914); Ку}а

Ристе Јованови}а у Ул. цара Лазара 16

и Гра~ани~кој 15 (1921-25); Стамбена

зграда у Крунској 53 а (1921-23); Стамбена

зграда у Ул. цара Лазара 3 и краqа

Петра 14 (1922); Ку}а ин`. Андре

Ристти}а у Бранковој 30 (1922-23, фасада

уни{тена у послератној обнови);

Ку}а Јеремије @иванови}а у Ул. Драгомира

Попови}а 3 (1922-29); Ку}а Др-

`авне класне лутрије у Ул. Јелене

]еткови} 12 (1923); Сопствена ку}а у

Ул. интернациналних бригада 36 (1924);

Ку}а бра}е \ор|еви} у Призренској 4 и

4а (1926-27); Ку}а Јулке Лазареви} у

Светогорској 46 (1928); Заду`бина Луке

]елови}а у Ул. Светозара Ради}а 7

(1931-32).

Библ.: Уре|еwе градова, рук., Београд

1907, Универзитетска библиотека “Светозар

Маркови}”, И 101291; Препоро|ај

српске уметности, Српски кwи`евни

гласник, кw.XИX, св.11, Београд 1907;

Не{то о гра|еwу сеоских {кола, Српски

техни~ки лист, год. XИX, бр.1, Бео-

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

361

Б. Таназеви}

М.Таји},

Банка Косова

“Банккос”,

Пе} 1971-81

град 1908 2-4; Стара српска архитектура,

wено обнавqаwе и wена примена

на црквене и профане гра|евине, Српски

техни~ки лист, год.XX, бр.7, 49-51,

бр.8, 57-58 и бр.9, 65-68, Београд 1909;

О клубу српских архитеката, Српски

техни~ки лист, год.XX, бр.14, Београд

1909, 107-109; Декоративно сликарство

на{их црквених гра|евина, Српски техни~

ки лист, год. XX, бр.23, 185-187, бр.

24, 193-195 и бр.25, 201-203, Београд 1909;

Не{то о задацима српских архитеката,

Српски техни~ки лист, год.XX, бр.45,

361-363 и бр.46, 369-371, Београд 1909;

Кара|ор|ев споменик, Српски техни~-

ки лист, год.XX, бр.48, Београд 1909,

385-387; Уметни~ко занатска {кола у

Београду, Српски кwи`евни гласник,

кw.22, Београд 1909, 941-943; Сеоске

ку}е са хигијенског и конструктивног

станови{та, Српски техни~ки лист,

бр.15, бр.16 и бр.17, Београд 1910.

  Изло`ба, 1912, 46; Стојанови}, 1912,

16, 26, 61, 63, 83; Б.Несторови}, 1954,

173-174, 172; Мамбриани, 1969, 76; Б.

Несторови}, рук., 418, 420-421, 432,

434, 463, 476, 506, 522, 526, 554, 556-

557, 559-563, 567-5688, 573, 578; Маневи},

1972, 15-16, 36-37, 79; Мартинови},

1973, 28; Б.Несторови}, 1973, 340, 358-

363; Б.Несторови}, Преглед, 142, 159-

161, 165; Митрови}, 1975, 6; Коwику-

{и}, 1988/89, 118; Маневи}, 1997, 75-76