Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ТАБАКОВИ] \ор|е

(1897, Арад, Румунија - 1971, Нови Сад)

Студирао у Будимпе{ти (1915-18) и Београду

(1919-22). Запослен у гра|евинском

предузе}у “Пионир” (1921-23). Борави

у Паризу (1923-24) а потом се сели

у Арад и ради у бироу свог оца Милана

Табакови}а. Самостални аутор у Новом

Саду (1926-41). Запослен као наставник

у Средwетехни~ој {коли (1945-53)

и у Ви{ој педаго{кој {коли у Новом

Саду (1953 до пензионисаwа).

Један је од најзна~ајнијих српских архитеката

модерниста који су деловали

изме|у два светска рата на подру~ју

Војводине. Ро|ен у архитектонској породици

Милана Табакови}а, једног од воде}

их српских архитеката свога доба,

студирао у Будимпе{ти, дипломирао на

Техни~ком факултету у Београду 1922.

године. Др`авни испит пола`е 1927.

~име сти~е право на самостални пројектантски

рад. После студија кратко

време проводи у Паризу, где се упознаје

са најновијим стремqеwима у европској

архитектури. Од 1928. године `иви

и ради у Новом Саду, граду у коме је

пројектовао нека од својих највреднијих

дела.

На по~етку каријере пројектује под утицајем

академског образоваwа Хотел

“Парк” (1929) и неколико приватних ку-

}а, да би ве} од по~етка тридесетих

година потпуно прихватио модеран стил

у архитектури. У својој релативно краткој

стварала~кој каријери у Новом Саду

је пројектовао преко педесет од укупно

око стотину објеката разли~итих волумена

и намена - у Сремским Карловцима,

Ин|ији, Суботици, Зреwанину, Кикинди,

Земуну, Врбасу итд. Изме|у осталог,

радио је планове за породи~не

ку}е и виле, стамбене зграде разли-

~итих вели~ина, зграде јавних, де~ијих

и {колских установа, индустријску архитектуру,

соколске и радни~ке домове

као и храмове за Српску православну

цркву: Војвода Степа (1939), Мо{орин

(1938), Хорго{ (1931), Стаји}ево и Руско

Село (1935).

У Новом Саду се налазе нека од wегових

најлеп{их дела, која уједно припадају и

самом врху српске архитектуре модернизма:

Клајнова (1933) и Танурyи}ева палата

(1936), зграде Црвеног крста (1929),

Дом Новосадске тргова~ке омладине

(1932), палате Југословенског дневника

(1934), Соколски дом (1936), и Пензионог

фонда Тргова~ке и обртне банке

(1938), ку}е породица Де~ански (1933)

и Рак (1937) и бројна друга у којима

доказује своју привр`еност модерном

стилу.

У послератном периоду Табакови} је

после неколико пројеката за задру`не

домове и водне заједнице - Бе~еј, Србобран,

Зреwанин, Врбас, Ба~ка Паланка,

Кула - полако напу{тао активну пројектантску

праксу и окренуо се педаго-

{ком раду, сценографији, опреми кwига,

прево|еwу, нацртима за израду наме{

таја и, посебно, сликарству. Аутор

је на десетине лирских акварела који

су овекове~или и прославили Нови Сад.

В.Ми.

Дела: Ку}а ин`. Петра Ристи}а у Сеwа~

кој 3 у Београду (1929, 1939); Стамбено

пословни објекат “Црвени крст” у

Булевару Михаила Пупина 21 у Новом

Саду (1929, пројекат, Л.Дун|ерски, \.Табакови});

Хотел “Парк” у Новом Саду

(1930); Танурyи}ева палата у Новом Саду

(1931); Соколски дом у Новом Саду

(1932-36); Берза рада у Суботици (1936);

Клајнова палата у Новом Саду (око

1938); Ку}а Драгана Томqенови}а у Ул.

22 октобра 7-11 у Земуну (1939-40); Доградwа

зграде Радни~ке коморе у Новом

Саду (1940).

Библ.: Бездин, Ра{ка, Београд 1929.

  Младен Лесковац, Откри}е озбиqног

домета, Политика 1.10.1967, 18; Зоран

Маневи}, \ор|е Табакови} 1897-1971,

^овјек и простор, бр.11, Загреб 1971,

17; Зоран Маневи}, Тихи одлазак, НИН;

Оливера Радованови}, Архитекта \ор-

|е Табакови}, ДаНС, изд.Дру{тво архитеката

Новог Сада, Нови Сад 1982, 22;

Владимр Митрови}, \ор|е Табакови}.

А модерн арцхитецт ин Нови Сад, До.цо.мо.

Јоурнал, бр.13, јун 1995.