Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
РУВИДИ] Милорад
(1863, Липолист - 1914, Београд)
Студирао у Београду и Берлину. Запослен
у Министарству гра|евина (1893-
1903) и као наставник на Архитектонском
одсеку Техни~ког факултета (1903
до смрти).
Рувиди}ев допринос развоју српске
архитектуре те{ко је проценити, буду-
}и да је јавне објекте градио у сарадwи
са разним коауторима (Дом дру{тва
“Краq Де~ански” са Д.\ор|еви}ем, Официрски
дом са Ј.Илки}ем, Српски павиqон
у Паризу са М.Капетанови}ем). Самостално
дело (Ку}а Димитрија Крсманови}
а у Ул. кнеза Симе Маркови}а
2, сагра|ена крајем 19.в.) указује на
академски маниризам. Среска ку}а у
Великом Гради{ту садр`и романти~-
ни карактер, нагла{ен угаоним куполама,
али и назнаке сецесије у декорацији
пиластера и натпрозорника. Сасвим
је друга~ије природе најзна~ајније Рувиди}
ево дело, зграда Смедеревске
банке на Теразијама 39 (1912). Фасада
носи обеле`ја савремене касне сецесије,
а у својим дубоким ло|ама носи
предзнаке експресионизма. На откривеним
оригиналним плановима је и
потпис извесног Фиданови}а, ~ији је
допринос до данас неистра`ен.
Запа`ена је и реплика овог објекта, сагра|
ена у главној ни{кој улици 1921 године,
после Рувиди}еве смрти.
З.М.
Дела: Гимназија у Пироту; Гимназија у
Ни{у (1912-22); Гимназија у Смедереву
(1913); Окру`но на~елство и Суд у
[апцу; Црква у Бресници.
[ематизам, 1895 - 1905; Стојанови},
1912, 16; Н.Несторови}, 1937, 40, 74, 77,
80, 85; Б.Несторови}, 1954, 169, 172-
173; Б.Несторови}, рук., 317, 341, 378,
383-384, 389, 396-399, 407, 425, 428-430,
432, 434-435, 441, 462, 475, 500, 516,
518-519, 523, 533-534, 550-553, 555-557,
560, 573, 575-576; Маневи}, 1972, 14,
16-17, 36, 79; Б.Несторови}, 1973, 340;
Б.Несторови}, Преглед, 1974, 142, 144,
146, 148, 151, 153, 156-157, 159, 161,
164-167; Митрови}, 1975, 6; Стојанови},
Мартинови}, 1978, 109.