Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

РУВИДИ] Милорад

(1863, Липолист - 1914, Београд)

Студирао у Београду и Берлину. Запослен

у Министарству гра|евина (1893-

1903) и као наставник на Архитектонском

одсеку Техни~ког факултета (1903

до смрти).

Рувиди}ев допринос развоју српске

архитектуре те{ко је проценити, буду-

}и да је јавне објекте градио у сарадwи

са разним коауторима (Дом дру{тва

“Краq Де~ански” са Д.\ор|еви}ем, Официрски

дом са Ј.Илки}ем, Српски павиqон

у Паризу са М.Капетанови}ем). Самостално

дело (Ку}а Димитрија Крсманови}

а у Ул. кнеза Симе Маркови}а

2, сагра|ена крајем 19.в.) указује на

академски маниризам. Среска ку}а у

Великом Гради{ту садр`и романти~-

ни карактер, нагла{ен угаоним куполама,

али и назнаке сецесије у декорацији

пиластера и натпрозорника. Сасвим

је друга~ије природе најзна~ајније Рувиди}

ево дело, зграда Смедеревске

банке на Теразијама 39 (1912). Фасада

носи обеле`ја савремене касне сецесије,

а у својим дубоким ло|ама носи

предзнаке експресионизма. На откривеним

оригиналним плановима је и

потпис извесног Фиданови}а, ~ији је

допринос до данас неистра`ен.

Запа`ена је и реплика овог објекта, сагра|

ена у главној ни{кој улици 1921 године,

после Рувиди}еве смрти.

З.М.

Дела: Гимназија у Пироту; Гимназија у

Ни{у (1912-22); Гимназија у Смедереву

(1913); Окру`но на~елство и Суд у

[апцу; Црква у Бресници.

  [ематизам, 1895 - 1905; Стојанови},

1912, 16; Н.Несторови}, 1937, 40, 74, 77,

80, 85; Б.Несторови}, 1954, 169, 172-

173; Б.Несторови}, рук., 317, 341, 378,

383-384, 389, 396-399, 407, 425, 428-430,

432, 434-435, 441, 462, 475, 500, 516,

518-519, 523, 533-534, 550-553, 555-557,

560, 573, 575-576; Маневи}, 1972, 14,

16-17, 36, 79; Б.Несторови}, 1973, 340;

Б.Несторови}, Преглед, 1974, 142, 144,

146, 148, 151, 153, 156-157, 159, 161,

164-167; Митрови}, 1975, 6; Стојанови},

Мартинови}, 1978, 109.