Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

РАДУСИНОВИ]

Мирослав - Бато

(1941, Буроwи, Подгорица)

Студирао у Qубqани (дипл. 1970). Запослен

у Пројектном бироу “Стан инвест”,

Qубqана (1971-79), Бироу за пројектоваwе

“Горица”, Подгорица (1979-86), Републи~

ком заводу за урбанизам и пројектоваwе,

Подгорица (1986-92), сопственом

Пројектном бироу “НАОС”, Подгорица

(1992 до данас).

Wему нису потребни велики напори на

секундарној архитектури да са wом завр{

и обликоваwе. Она је присутна само

толико да акцентира {та је из функције

и конструкције до{ло до израза.

Функција и конструкција, у проми{-

qаwу о простору, само су по~етни и

завр{ни генератори, а не ко~иони системи

каквим их данас анатеми{у. То је

ина~е био (и остао) захтев времена кад

је по~ео са пројектоваwем, {то је спроводила

и wегова qубqанска {кола.

Циq је да се од малог направи доста

во|ено идејом. Са колико маwе материјала,

толико ве}им надахну}ем, све по

мери ~овека, која је данас, са разлогом

или без, друга~ија.

Али, не би требало да су дијаметрално

друга~ија и полази{та у архитектури.

Салон наме{таја “МИРАИ”, Раданови-

}и, Тиват (2004), као и доста других wегових

новијих објеката, пројектован је

потпуно у духу сада{wих захтева, не

одри~у}и се ранијих ставова да нема

претрпаваwа у било ком погледу, поготову

некорисних садр`аја. Традиционални

једнокрилни прозори, који су

ду`ом страном усправно поставqени,

диктирани су особином камена, {то је

тада добило карактер стандарда.

Данас се, без тих диктата материјала,

испробавају друге форме, које }е тако|

е остати као потпис времена и обавеза

да се од следе}их времена анализира.

То су “лексаном” или не~им другим

покривене високе надстре{нице у

нивоу првог спрата (негде и ви{е, као

кровни испусти). Надстре{нице, за којим

су по{ли и стубови, надвисују два

нивоа, да би се испод wих, као за{ти-

}ене, остваривале посебне форме са

великим могу}ностима у “хигх тецх”-у.

Поједина~ни експерименти - скретаwа

у архитектури - колико год успели, брзо

се уклапају у оп{те токове: или да делом

промене те токове или да им се

приклоне. Претходни концепт ве} ду`е

опстаје, {то зна~и да није занемарqив

као присуство у простору. Радусинови}

се на објекту “МИРАИ” у неким елементима

и у томе огледао, успе{но групи{

у}и и комбинују}и садр`аје, ~име

је створио интимнију атмосферу. Примеwује

издвојене доминације пуног и

застакqеног. Лаки материјали у наведеном

односу навикавају нас на нови

на~ин парираwа таласима уз тиватску

обалу, наспрам раније једино могу}их

ку}а у камену.

На пројекту припремqеном за изво|еwе

Тр`ног центра у Ник{и}у видимо и

друга~ије прилазе где доминирају пуна

зидна платна, које као пламенови од

терена просецају прозори разли~ите висине,

као да се утркују, {то је, са осталим,

доказ да он није пројектант уских

опредеqеwа.

Wегове ентеријере, прете`но кафее, одликују

нај~е{}е три прилаза. Или су са

контрастним обрадама у сна`ним формама,

прете`но на релацији посредног

асоцијативног споја {анка и спу{теног

плафона (који се по линији прате или

не), или су са интимним, дискретним и

усагла{еним прелазима: сли~ност у

сли~ности, за разлику од претходне

сли~ности у разлици. Тре}и на~ин је

комбиноваwе са дематеријализацијом

појединих садр`аја, посредством прозирних

елемената од стакла, који се

рефлексијом наставqају на високи сјај

метала, које код Кафе “СУН СЕТ”, Подгорица

(2005), асоцира на измаглицу и

лебдеwе, остварују}и, наставqаwем у

имагинацију, пријатан простор.

А.М.

Дела: Метеороло{ка станица, Херцег

Нови (1982); Метеороло{ка станица,

Улциw (1982); Основна {кола “Владо

Мили}”, Подгорица (1984); Капела, Буроwи,

Подгорица (1985); Дом пензионера,

Улциw (1986); Туристи~ко насеqе

“Олива”, Петровац на мору (1989); Стамбено-

пословна зграда, Кола{ин (1991);

Салон наме{таја “МИРАИ”, Раданови}и,

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

343

М.Радусинови}

М.Радусинови},

Кафе “СУН СЕТ”,

Подгорица, 2005

М.Радусинови},

Салон наме{таја

“МИРАИ” у Тивту,

2004

Тиват (2004); Кафе “СУН СЕТ”, Подгорица,

2005; Салон аутомобила “ТРУЦКТРАДЕ”,

Подгорица (2007).