Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПОПОВИ] Давид Дака

 

(1886, Нови Сад - 1967, Нови Сад)

Студирао на Краqевској Политехници

у Будимпе{ти (1908-13). Био је кратко

запослен у новосадској Гра|евинској

дирекцији, а потом у суботи~кој @елезни~

кој дирекцији. У Новом Саду води

самостално предузе}е за пројектоваwе

и градwу (1921-30). Потом се посве}

ује полити~ком и културном раду,

као и издаваwу дневника “Дан” (1936 -

38). Био је први бан Дунавске бановине

а потом и сенатор (1933 - 39).

На по~етку градитеqске каријере пројектује

и гради ве}и број типских породи~

них ку}а у предгра|има Новог Сада.

Први ве}и објекат поди`е за трговца

Косту Јованови}а (1923), у позносецесијском

стилу, са нагла{еном угаоном

куполом и плитким фасадним украсима.

У периоду 1925-26 поди`е велелепну

петокуполну Цркву Вазнесеwа у

Ади, која се исти~е својом монументално{}

у и прецизно{}у израза у сакралном

градитеqству Војводине у ме|уратно

доба. У Мо{орину је изградио маwи

Храм св. Николе (1930-38), по угледу

на Лазарицу. Зграде Команде Прве

армијске области у близини Дунавског

парка и Стамбено пословна палата “Ватикан”

у Католи~кој порти (1928-30) у

многоме су ослобо|ене насле|а сецесије,

док је богати украсни репертоар потпуно

у духу еклектике, са примесама

академизма. У последwим пројектима

пред повла~еwе из градитеqства Попови}

делими~но прихвата нов модернисти~

ки стил, који се манифестује у

одбациваwу украсних фасадних елемената,

равним кровним конструкцијама и

рационалнијем пројектоваwу стамбених

јединица. Попови}еви објекти заслу`

ују па`wу као примери прелазне

фазе која је најавила појаву модерне

архитектуре на подру~ју Војводине. У~ествовао

је у активностима око доно-

{еwа првог урбанисти~ког плана Новог

Сада (1921-22), пројектоваwу и градwи

насипа уз Дунав, као и пословима

око поставqаwа ~ели~ног моста и уре-

|еwа гра|евинског земqи{та за нова

градска насеqа (1929-30). Објавио је

ве}и број кwига, студија, ~ланака, полемика

и коментара из области културне

и полити~ке про{лости српског

народа у Војводини.

В.Ми.

Дела: Стамбена зграда у Улици Васе

Стаји}а 13 (1927); Капела породице Вујин

у Црној Бари (1927); Стамбена зграда

у Сремској улици (1928); Стамбено

пословне зграде у Булевару Михаила

Пупина 15 и 17 (1930); зграда Тргова~

ког Лојда (1931, данас Радио Нови

Сад), све у Новом Саду.

Библ.: Војво|анска црквена архитектура,

Дан, Нови Сад 5-8.1.1936 (репринт у:

ДаНС, бр.15, Нови Сад 1995); О српском

бароку, Уметни~кли преглед, бр.

3, Београд 19441 (репринт у: ДаНС, бр.

17-18, Нови Сад 1995); Карактеристике

барокне ликовне уметности, Летопис

Матице српске, Нови Сад 1952; Прилог

урбанисти~ком и архитектонском развоју

Новог Сада, Рад војво|анских музеја,

св. 12-13, Нови Сад 1964.

  Т.Милитар, Ин`. Дака Попови} - некролог,

Зборник за дру{твене науке

Матице српске, св.47, Нови Сад 1967,

161-163; Ј.Герле, А.Ковацс, И.Маковецз, А

сзаздфоруло магyар епитесзете, Бекесцсаба

1900; В.Митрови}, Градитеq, полити~

ар и писац, Дневник, Нови сад

12.4.1997; В.Митрови}, Градитеqски

опус Даке Попови}а (1886-1967), Гра|а

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

324

Давид Дака Попови}

Давид Дака Попови},

Команда армије,

Нови Сад 1926

за проу~аваwе споменика културе

Војводине, Нови Сад 1999, 68-72.