Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПОПОВИ] Вујадин

 

(1912, Подгорица - 1999, Мелбурн)

Студирао у Београду (дипл. 1938). Запослен

у заводу за изградwу Подгорице

(1945-53, када је емигрирао за Аустралију).

Радио у др`авној слу`би у

Мелбурну (од 1953).

Вујадин Попови} је обеле`ио архитектуру

Црне Горе педесетих година у тој

мери да се без wеговог дела о wој не

мо`е говорити. У кратком времену рада,

пред емиграцију у Аустралију, својим

објектима и урбанисти~ким поставкама

дао је иницијалне карактеристике

Подгорице, које су прихва}ене као правило

даqе градwе. Основне карактеристике

су: интимност, препознаваwе под-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

322

Вели{а Попови},

Зграда Коморе у

Подгорици, 1928

(доградwа

М. Попови}, 1966)

Вујадин Попови}

небqа, амбијента и градитеqског насле|

а кроз савремену интерпретацију

и својим изразом.

Колико год да се Подгорица буде {ирила,

увек }е се центар осе}ати на месту

које је он обеле`ио. То је реализовао

преко два укр{тена правца: Улице слободе,

са једне стране, и Булевара Петра

Првог, са друге стране. Од објеката

које је ту пројектовао најви{е се исти~у

Хотел “Црна Гора” (1949-53) и По{та

бр. 1 (1948), код којих се у сваком делу

препознаје мајстор одмерених и изу~ених

потеза, {ироке ликовне културе.

Та два објекта су истовремено капија

Улице слободе. Кад говоримо о Хотелу

“Црна Гора” имајмо на уму да је то 1949.

година, када савремена архитектура у

Подгорици, растере}ена свих баласта,

по~иwе овим објектом, а тако и зградом

По{те. Хотел је био први објекат у Подгорици

таквог захвата, погодне локације,

погодне намене, у право време, које

је искористио надарен аутор с визијом.

Познато је да се активно бавио скулптуром

и сликарством, које је дало резултате.

Смисао за лепо и оригинално

уо~qив је из сваког потеза, наро~ито

посматрају}и детаqе - архитектуру у малом,

~ему је посветио пуну па`wу. Све

му је са полази{тем у инспирацијама, а

не у ви|еним и конфекцијским облицима.

Једноставност за wега не носи ризик,

но успех, да мало буде велико, и

због тога јо{ ви{е.

Хотел “Црна Гора” се успе{но наставqа

на суседне објекте са ~есто разли~итим

ре{аваwем узастопних ета`а. Смелост

је разли~итост где се не о~екује,

{то је потврда сигурности. Ета`и су,

иако разли~ити, обједиwени као природни

слојеви. Главни део објекта у тада

малом граду винуо се до П+5 са

управним поставqаwем на улицу. Уз то

сви ти спратови су препу{тени, а потом

ослоwени на крхке стубове, {то је

било необи~но за то време, {то истовремено

постаје сна`на поента за

низ зграда из правца Моста Бла`а Јованови}

а. Зграда По{те 1, која је са

друге стране, својим карактеристикама

пријатно је диктирала архитектуру комплетном

низу дру{твених зграда у Булевару

Петра Првог, зградама Банке,

Скуп{тине и згради ранијег Извр{ног

ве}а, ~име је граду дат препознатqив

карактер.

На овом примеру одр`ана је лекција

данас заду`еним за урбанизам овог града

како се поступа усагла{ено, уместо,

како се ~ини, изнова супротно, хаоти~

но. Попови} је осетио зна~ај објекта

на углу, који није до`ивео као крај блока

где престаје обавеза, него као место

да се задр`и по{тују}и га, ако не као

доминацију, а оно као место за измену

корака. При скретаwу на углу, смаwује

се брзина, те је проток маwи, {то захтева

про{иреwе да би се задр`ала

иста пропусна мо}. А и прегледност се

смаwује.

Тај утисак остаје у психоло{ком делу и

када се даqе од угла зграде обезбеди

ве}и комуникацијски простор, јер се у

навици о~екује интервенција, скра}еwе

и на углу. Поповиц уклаwа тај угао (замеwују}

и га не{то даqе са два угла маwег

зна~аја), ~име ослоба|а део простора

за интимност улаза. Сви прозорски низови

разли~ито су обликовани. У задwем

реду употребqени су прозори са

традиционалним односом вели~ина, то

јест са нагла{еном висином, какав је

на црногорској ку}и.

Такво ре{еwе примеwено је на ~итавом

потезу поменутих зграда. Ве}и простор

фасадне равни По{те, ослобо|ен

је од прозорских отвора за реqеф обна`

ене девојке расплетене косе, која у

сна`ном балетском покрету “само {то

не полети”. То је, тако|е, дело Вујадина

Попови}а. Лако је утврдити да је аутор

код пројектоваwа По{те, и не само wе,

по{ао од реqефа обна`ене девојке.

Он формира својеврсни паспарту за овај

реqеф да му ни{та од осталог не конкури{

е. Додајмо да на фасади није употребио

било какав испад, ~ак ни надстре{

ницу изнад улаза. И{ао је са гре{-

ком да не би направио гре{ку. Тек сада

неко је израдио надстре{ницу! Уз то,

Вујадин Попови} је овде употребио крајwе

једноставну контуру објекта, попут

оквира слике, оквир за реqеф обна`ене

девојке. Реqеф је био иницијатор да

осмисли све остале поступке који су се

пренели на ~итав град, прво на поменути

низ зграда до Моста Бла`а Јованови}

а, а потом даqе. Тако мо`емо ре-

}и да је фигура `ене у покрету покренула

и обеле`ила град. Формираwем

тим правцем Булевара Петра Првог,

{ирине 90 метара, показао се изузетним

визионаром за град који је из Другог

светског рата, после бомбардоваwа

од савезника, иза{ао са 5.000 становника.

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

323

Вујадин Попови},

Хотел “Црна Гора”

у Подгорици,

1949 - 53

Реqеф

на згради По{те

у Подгорици

Неуоби~ајено је да се по~не фигуром,

а завр{и са физиономијом града, уместо

обрнуто. Из тог разлога, да не ра~унамо

зна~ај Вујадина Попови}а, пионира

црногорске архитектуре, овај реqеф

заслу`ује да у|е у амблем града.

После Другог светског рата, до по~етка

{ездесетих, у једнопартијском систему

није био дозвоqен слободан одлазак у

иностранство. Вујадин Попови} је 1953.

године емигрирао у Аустралију, остају-

}и тамо до краја `ивота. Долазио је у

Подгорицу 1989. и 1990. године. Умро је

22.4.1999. године у Мелбурну, где је сахраwен.

Оста}е нам непознато, до контакта

са wеговом породицом у Аустралији,

{та је тамо пројектовао.

А.М.

Дела: Урбанисти~ка поставка Подгорице

(1945-53); Стамбено-пословна зграда

П+3 у на углу Улице Слободе наспрам

Робне ку}е “Београд", раније

“НАМА”, Подгорица (око 1953); Стамбена

зграда у Новака Мило{ева улици,

која са претходном ~ини “Г” облик, која

је у истом стилу са претходном, по ~ему

једино закqу~ујемо да је wегово дело

(око 1953); Стамбена зграда у Кара-

|ор|евој улици наспрам зграде Извр{-

ног ве}а (око 1952); Хотел “Оного{т”,

Ник{и} (1952-54); објекти у Будви и

Тирани; зграде библиотека у Мелбурну

(1953 до 1999).