Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПЕТРОВИЋ - Његош Петар II  (1813, Његуши - 1851, Цетиње)

Образоваwе је стицао прво код свог стрица владике Петра I, потом код Јосифа Тропови}а, Манастир Топла, Херцег Нови (1825), и код Сима Милутинови}а Сарајлије, Цетиwе (1827-30). Постао је господар Црне Горе (1830), произведен за архимандрита од ра{копризренског архиепископа, Манастир Враwина на острву Ком у Скадарском језеру (1831), хиротонисан за епископа, Петроград (1833).

 

Представqаwу Wего{евог архитектонског домета на Цркви Светог Петра Цетиwског, која је по wеговом пројекту изведена 1845. године, мо`е послу`ити оцена архитекте Николе Краснова, руског академика, по ~ијем је пројекту 1925. године обновqена. Цркву су претходно у Првом светском рату били пору{или Аустријанци бомбардоваwем из Бококоторског залива. Красновqеве ре~и, кад је први пут видео Цркву, биле су: “Wего{ је велики ~овек када је могао овакву оригиналну идеју да има, за овакав облик и овакву основу Цркве на Лов}ену, тј. два круга у основи разли~итих пре~ника, а који продиру један у други”.

Најбоqи на~ин да утврдимо ту вредност је упоре|еwе Wего{еве Цркве и Ме{трови}еве Капеле, изгра|ене 1974. године на wеном месту, по{то је опет пору{ена. За све то доби}емо потврду и у искуству Ф. Л. Рајта (Ф. Л. Wригхт). Пројекти који програмски не задовоqавају `еqу оног за кога се објекат гради, унапред се искqу~ују. А по|имо од тога да је Wего{, као и за друге ствари, знао и показао {та је `елео на врху Лов}ена: да је `елео, као и многе владике, да векује у цркви, а не у не~ему другом на wеним ру{евинама.

Осе}ају}и да му је превремени крај близу, Wего{ је, смртно грудоболан, казао своју последwу `еqу, коју је у једном делу имао прилике да види отеловqену у изгра|еној Цркви на врху Лов}ена. Накнадно, 1974. године, Wего{ева последwа `еqа замеwена је Ме{трови}евом `еqом. Исто тако и Wего{ево место у новоизгра|еном објекту замеwено је: Wего{ је пресеqен у подрум, а горе је “Ме{трови} поставqен", како се ка`е за wегову изло`бу скулптура.

На пору{еној цркви не мо`е се изградити ни{та леп{е, поготову да надвиси грех wеног ру{еwа. Од свега најгоре је {то је Ме{трови} изменио амбијент, тако {то је обимним минираwима сру{ио и врх Лов}ена, смаwују}и висину црногорске понос - планине за неколико метара. Није Лов}ен само под притиском оног {то му је скинуто него и притиском увозног камена - мермера, поставqеног на Маузолеју оту|ене форме. Ме{трови} није поде{авао објекат према Лов}ену, него, апсурдно, Лов}ен према објекту, из којег разлога је пору{ио врх да добије {иру платформу! Маузолеј не прати разу|ену конфигурацију терена, која је у сво|еwу. Тако, долазимо и до оцене Ме{трови}евог поразног односа према амбијенту. Сви qуди, па и генији какав је био Ме{трови}, гре{е, али на ту гре{ку није смела и на{а да се надове`е.

 

Узалуд је велики скулптор имао и архитекте

 

као сараднике, и узалуд је могао

 

да користи претходно Wего{ево

 

искуство. Wего{ му је из свог времена,

 

за сва времена, одр`ао лекцију. Wего{

 

је овим храмом феноменално завр{ио

 

Лов}ен, своде}и га као у акупунктури у

 

бездимензионално - у та~ку, која потом

 

расцветава у крст, са којим врхуни и

 

Црква, и Лов}ен. Сво|еwе је извр{ено

 

преко две, у доwем делу утопqене облице

 

(које ~ине споqни зидови) и купом

 

(кровом) у горwем делу, за разлику од

 

призмати~ног облика Ме{трови}еве

 

Капеле.

 

Посебна вредност Wего{евог ре{еwа

 

је {то је обли~аста форма обезбе|ивала

 

прибли`но исти изглед са свих

 

страна, као природан захтев врха планине

 

у смислу лапидарног изједна~еwа

 

односа, за које не треба да идемо даqе

 

од далеких египатских пирамида. Поред

 

тога, Црква је изгра|ена од дома-

 

}ег, с Лов}ена узетог, а не увозног камена,

 

преко којег су длетима проговориле

 

ду{е qуди за камен вен~аних, који

 

су Wего{а уским стазама и богазама

 

уз Лов}ен на ле|има на ве~ни по~инак

 

изнели. Изнели су га на врх свих црногорских

 

врхова, којег су нови гради-

 

теqи сру{или, и место крстом, којег је

 

Wего{ целивао, паганским знацима обеле`

 

или.

 

Рајт, који је био зет Марка Миqанова,

 

долазио је на Цетиwе са супругом Олгиваном,

 

Марковом унуком, којом приликом

 

је видео и Wего{еву Капелу са

 

два у основи интегрисана круга. Рајт у

 

деведесетој години `ивота употребqава

 

два оваква круга зна~ајно еволуирана.

 

Употребqава их на генијалном

 

делу, на Гугенхајмовом музеју у Wујорку,

 

формирају}и посебан габарит. Ово

 

је једино зна~ајно као доказ (уз констатације

 

академика Краснова) проверености

 

и исправности Wего{евих поставки

 

на Лов}ену, наро~ито за уклапаwе

 

објекта у окру`еwе, а никако за неку

 

другу релацију везану за Рајтову архитектуру.

 

Овакве форме у Wего{евом слу~ају подр`

 

авају амбијент сли~но{}у, а код Рајта

 

разликом, која је осми{qена. Wего{

 

еву Цркву и Рајтов Музеј, кори{}еwем

 

градитеqског насле|а, повезује пет

 

слу~ајних, или, опет, Бо`јом руком поде-

 

{ених карактеристика: а) два круга у

 

основи, б) неједнаких вели~ина, в) ~врсто

 

повезани г) које (пеwу}и се од истих)

 

не напу{тају обли~асти зидови и д) круговима

 

Wего{ и Рајт обеле`или су последwе

 

дане свог `ивота, обеле`или

 

линијом (да ли слу~ајно?!), која, као затворена,

 

сједиwује по~етак и крај.

 

Преласком погледа са једног на други -

 

са старијег на новији објекат - сти~е се

 

утисак покрета као на филмској траци,

 

као код деобе }елија, где долази до

 

раздвајаwа и уздизаwа Рајтових кругова,

 

задр`авају}и присност. Потврда

 

Wего{евих исправних поставки је у

 

овој упоредној анализи распеваности

 

Рајта архитекте - песника и (обрнуто)

 

Wего{а песника - архитекте, где и један

 

и други у својим бран{ама имају

 

ви{е исписаних страна.

 

Њего{ је 1834. на узви{еwу изнад Манастира,

 

за одбрану од Османлија, изградио

 

кулу кру`не основе (опет сли~-

 

на форма), звану Табqа, за 24 стра-

 

`ара са свим топовима које је имао. Али,

 

одмах се показало да то није битан допринос

 

одбрани, те се од завр{етка објекта

 

одустало, и то је, мо`да, била прва

 

балканска прома{ена инвестиција.

 

А убрзо се показало да није ни за другу

 

намену, да није да се на wу по турско -

 

црногорском оби~ају исти~у посе~ене

 

главе. Wего{ је на приговор посетилаца

 

из иностранства забранио даqу примену

 

тог ви{евековног оби~аја.

 

Попут пројектанта каквог генералног или

 

детаqног урбанисти~ког плана, Wего{

 

је доведен у ситуацију да планира где и

како градити ЦетиwеОсим Цетиwског

 

 

манастира и ку}а у околним селима Цетиwа,

 

неких других зграда у равници

 

није било све до 1832, када је направqена

 

прва приватна ку}а, ра`аном сламом

 

покривена, која је брзо претворена

 

у кафану, јер се негде морало наздравqати

 

за успехе. За период до 1838.

 

мо`е се казати да је Цетиwе постојало

 

и кад га није било у облику града.

 

Wего{ је 1837. боравио у Русији, где је

 

добио знатну нов~ану помо}, од које је

 

1838. изградио Биqарду са 25 просторија,

 

која му је слу`ила као дворац

 

({то су и наследници до 1867. наставили).

 

Затим, слу`ила је и за Сенат, Wего{

 

еву {тампарију, перјанике и тако

 

даqе. Ту су до 1910. била министарства

 

и друге др`авне институције, као и прва

 

средwа {кола. Градwа је обавqена

 

по нацрту Ј.Озерецкова, који је с Wего-

 

{ем до{ао из Русије. Биqарда је једнотрактна

 

гра|евина П+1 ду`ине 72,4

 

метра, ходником по ду`ини, а просторијама

 

ду` једне wегове стране, с тим

 

{то на крајевима ходника, са друге стране,

 

има јо{ по једну просторију, остварују}

 

и {ирину од 13,15 метара, док је

 

на среди{ном делу 7,5 метара. Биqарда

 

је на земqи{ту прибли`но квадратне

 

основе, огра|еним бедемом (кулама

 

на угловима), на ~ије се супротне

 

стране, на средини, наслаwа Биqарда

 

са оба своја краја, деле}и простор на

 

предwе и задwе двори{те. Истовремено,

 

Wего{ је изградио малу ку}у у

 

близини Биqарде за Антида @ома, свог

 

у~итеqа француског језика.

 

Wего{ се показао као изузетан креатор

 

црногорске капе, која је остала у

 

сталној употреби као традиционални део

 

црногорске но{wе. До тада су Црногорци

 

носили фес као Турци. Капа је цилиндри~

 

ног облика са тек толиком висином

 

да теме главе додирује wен горwи

 

равни део, који је попут базиса, остварују} и пријатну сразмерност, а истовремено

 

исти~у}и висину стаситих

по црте`у

Wилкинсон-а

из 1844. године

Црногораца. Изнад свега плени заступqена

симболика из богате песникове

ризнице са историјским мотивима.

Усагла{еност колорита и контраста, како

на самој капи тако и у комбинацији са

црногорском но{wом, је потпуна.

А.Маркуш