Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПАНТОВИ] Милорад

 

(1910, Заје~ар - 1986, Београд)

Студирао у Београду (дипл.1935), Запослен

у Нема~кој (Фирма “Сиеменс”, 1935),

и као сарадник Ле Корбизјеа (1936).

После Другог светског рата запослен у

Министарству гра|евина (1947) а од 1953

наставник на Архитектонском факултету

у Београду. Добитник Седмојулске

награде (1966). ^лан САНУ (1983).

Ме|у бројним титулама које је с правом

носио, ~лан САНУ, професор Архитектонског

факултета, лауреат Седмојулске

и Октобарске награде, лауреат САСа,

Милорад Пантови} најрадије је истицао

једну незвани~ну титулу: сарадник

Ле Корбизјеа. Ову не тако ретку титулу

заслу`ује бар јо{ десетак архитеката

са подру~ја бив{е Југославије, па ипак,

они је никада нису везивали за своје

име онако присно, онако потпуно, без

остатка, како је то ~инио Пантови}. Кадгод

га је било ко од колега сретао, у било

каквој прилици, Пантови} је одавао

утисак ~овека који је воqан да ~итав

свој архитектонски `ивот безрезервно

поло`и на олтар признатог архитектонског

месије.

Наравно, у питаwу је једна од типи~них

Пантови}евих “ерских” по{алица у којима

препознајемо генетске особине “унука

у`и~ког бојаyије” како у наслову новинског

текста Пантови}а назива један

савременик. Истовремено, Пантови} је

и син угледног београдског хирурга, полиглота

и глобтротер. Поред несумwивог

дивqеwа кога је целог `ивота исказивао

према великом у~итеqу Ле Корбизјеу,

у ~ијој је приватној {коли - бироу

у Руе де Сервес 35 провео не{то ви-

{е од годину дана, Пантови} је, ипак, у

својој каријери развијеној у ви{е праваца

(урбанизам, пројектоваwе великих

јавних ојеката, стамбених објеката, ентеријера,

наме{таја) ослу{кивао и многе

друге гласове, многих других у~итеqа,

наро~ито у свом најзна~ајнијем делу,

комплексу Београдског сајма, ~ије

се хале обликом ни хипотети~но не могу

везивати за Корбизјеа.

Свакако, Корбизјеа нема на Пантови-

}евом видику при крају каријере, али га

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

308

М.Пантови}

М. Пантови},

В. Максимови},

Палата “Албанија”,

светосавски темат,

пројекат, 1935

М.Пантови},

Културни центар

у Београду,

дипломски пројекат,

1935

нема ни на по~етку. Прво публиковано

дело, пројекат за Палату “Албанија”, изра|

ен у заједници са Владетом Максимови}

ем јо{ на студијама, као “светосавски

темат”, ослаwа се на ~исте и заобqене

менделсеновске форме, алтернирају}

и по висини непрекинуте траке

“пуног” и “празног”. И дипломски рад из

1935. године, Централни дом културе, и

темом и обликом и презентацијом пре

се мо`е везивати за методе конструктивиста,

који су у то време у моди, него

за Корбизјеа, ~ије дело београдска архитектонска

средина једва да је запа-

`ала.

После завр{ених студија, амбициозни

и иму}ни млади архитекта, који је претходно

имао прилике да оби|е Аустрију

и Италију, да види Праг, Дрезден, Лајпциг,

Берлин и Хамбург, па ~ак и да посети

велику гра|евинску изло`бу одр-

`ану 1931. године у Берлину, кре}е трагом

првих генерација своје архитектонске

сабра}е са краја 19. века и уписује

се на “допунско” {коловаwе на Високој

техни~кој {коли у Берлину. Истовремено,

запо{qава се у гра|евинском одеqеwу

Сименсовог концерна.

Али, високе техни~ке {коле и велики

гра|евински бирои у Нема~кој године

1935. немају ону прогресивну духовну

климу какву је затекао Никола Несторови}

крајем 19. и по~етком 20. века.

Функционалисти~ко насле|е Баухауса,

које се јо{ осе}а у Пантови}евом пројекту

дизајнираних светиqки за ~увену

Унтер ден Линден, припадало је насле-

|у које је нацизам немилосрдно уни{-

тавао. Нема~ка 1935. године није ви{е

била центар прогресивних архитектонских

идеја.

Ако се први Пантови}ев избор показао

несре}ним, други је заиста био онај прави:

Париз и Ле Корбизје. У Корбизјеов

атеqе ступало се као у храм, а индоктринација

којој су били подвргнути у~еници

била је брза, ефикасна и свеобухватна.

Ве} неколико месеци по доласку

Пантови} мисли и црта као Корбизје.

Мада су и ранија wегова дела указивала

на способност да се `иво прати и

усваја модерна европска архитектонска

мисао, тек је конкурсним пројектом

за реконструкцију Новог Сада, ра|еним

у бироу Ле Корбизјеа, Пантови} демонстрирао

особину тако ретку у српској

средини: способност да се инострани

модел пренесе без импровизације. Пантови}

је буду}и Нови Сад сагледао у

оквирима доктринарних ре{еwа пренетих

из Атинске повеqе. Сасвим сли~-

но поступио је и не{то ранији Корбизјеов

сарадник Јурај Најдхарт. Саобра-

}ају је обезбе|ена главна улога у глобалној

подели простора. Стамбене јединице

~ине иденти~ни блокови разли-

~ито оријентисани и изгубqени у слободном

простору. Блок је “ма{ина за

становаwе”, расте или се смаwује механи~

ким додаваwем или одузимаwем

јединица.

Функционалисти~ки урбанизам и кубисти~

ко сликарство до`ивqавају идили~

ну синтезу. Је ли то био разлог да

Пантови} пре|е у Лондон и упи{е се у

Озанфанову сликарску {колу? После

кра}ег боравка у овој {коли Пантови}

одлази за Wујорк. Било је ве} доба

непосредно пред рат. У Wујорку је тада

одр`авана светска изло`ба и

“Политика” објавqује Пантови}ев допис

са овог светског ва{ара уз скицу објеката

који припадају визионарским архитектонским

ре{еwима. Визионарски

дух провејава и у конкурсном пројекту

за Др`авну оперу у Београду који је

Пантови}, у заједници са Бо`идаром

Обрадови}ем, израдио по повратку у

земqу, крајем 1939. и по~етком 1940.

године. Био је то ~удан конкурс, сасвим

изван реалног света, и у wему су узели

у~е{}а безмало сви представници зара}

ених страна. У овом нереалном конкурсу

награде су биле одраз полити~-

ких реалности.

Први пар награда додеqен је Италијанима

и загреба~ким модернистима

за дела супротне идејне оријентације,

други пар награда Немцима и једном

Белгијанцу. Најзад, две тре}е награде

додеqене су руским емигрантима из

Америке и једном београдском архитекти,

Ивану Савкови}у. @ири, у коме

су се уз ве}ину лаика на{ли и представници

старије архитектонске генерације,

Едо [ен, Иван Вурник, Светозар

Јованови} и Димитрије М. Леко, у грдном

страху да му уз о~игледни полити~

ки опортунизам не буде приписана

и конзервативна искqу~ивост, донео је

мудру одлуку да се специјална награда

додели Пантови}евом пројекту који се

и идејом и презентацијом разликовао

од свих осталих.

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

309

М.Пантови},

Др`авна опера у

Београду, конкурсни

пројекат, 1940

Последwе Пантови}ево дело које се о~игледно

везује за искуства из Корбизјеовог

атеqеа јесте мало позната

“Студија туристи~ког историјско - културног

насеqа Београд”, настала поводом

одр`аваwа туристи~ке изло`бе

на Београдском сајму 1940. године. Била

је то вероватно једна од најрадикалније

зами{qених трансформација

Београда ме|у свим до тада познатим,

укqу~ују}и и замисли белгијског архитекте

Камбона из 1907. године. Др`е}и

се стриктно Корбизјеове урбанисти~ке

доктрине, Пантови} је редуцирао Београд

на неколико зона (рекреација, индустрија,

линеарни дру{твени центар,

нова насеqа) изме|у којих једва да приме}

ујемо културно - историјско насле-

|е, неколико цркава, зграде Парламента

и дворова, зграде министарстава

на пресеку Немаwине и Кнеза Мило{

а улице.

Ово зна~ајно Пантови}ево дело представqа,

без сумwе, једно од најзанимqивијих

сведо~анстава из најранијих

дана развоја на{е савремене урбанисти~

ке мисли. Документ отвара и многа

друга занимqива питаwа. Да ли је Никола

Доброви} знао за постојаwе овог

визионарског плана? За{то је при формираwу

свог Урбанисти~ког института,

коме је наменио најви{у улогу у теоријској

разради урбанисти~ких задатака,

заоби{ао Милорада Пантови}а, ~ији је

конкурсни рад за реконструкцију Новог

Сада морао познавати?

Списак Пантови}евих дела, насталих у

рано поратно доба, дуга~ак је, али бли-

`их података о самим делима нема.

Изузетак су реализовани Антитуберкулозни

диспанзер у Младеновцу и два

конкурсна рада за велике јавне објекте,

за Оперу у Новом Београду и Позори{

те у Новом Саду.

Пројекат за Оперу настао је крајем

1947. и по~етком 1948. године, када се

за тајне Стаqинове намере јо{ није знало,

у клими декларативне привр`ености

теоријским поставкама соцреализма,

~ији су експонирани протагонисти

били Бранко Максимови}, Братислав

Стојанови}, \ур|е Бо{кови}. Било је

то доба “великог неспоразума”, да се

послу`имо омиqеном Доброви}евом

терминологијом. У Пантови}евом слу-

~ају, било је то доба “великих страховаwа”,

доба када су предратне везе са

Корбизјеом наједном постале у најмаwу

руку неприли~не.

Понуда за у~е{}е на конкурсу за Оперу

(уз Острогови}а, Равникара, Стри-

`и}а) представqала је, пре свега, могу}

ност за извесну дру{твену рехабилитацију.

Била је то неравноправна борба

у којој су сви у~есници - осим Пантови-

}а - наступали са позиција аутора ве}

признате дру{твене вредности и ма

колико били приморани да ~ине уступке

духу времена, ипак су могли да за{-

тите су{тину својих идеја. Пантови},

једноставно, није смео прокоцкати {ансу,

и отуда је wегово одрицаwе од Корбизјеа,

па ~ак и од европског “интернационалног

стила” било потпуно, до детаqа.

Модел објекта, публикован у загреба~

кој “Архитектури” сведо~и не само

о уоби~ајеним компромисима са теоријом

соцреализма (нагла{ена монументалност,

гломазне масе, {ироки прилазни

проспекти), ве} и о једном комплетном

опона{аwу примера који су се крајем

тридесетих година могли срести подједнако

у оба тоталитарна ре`има, нацисти~

ком и стаqинисти~ком.

Са објавом резолуције Информбироа и

раскидом са соцреализмом нестаје Пантови}

ев страх од опту`би да верно слу-

`и својим западwа~ким узорима. У делима

насталим после 1948. године ви-

{е нема ни трага од соцреализма, али

нема ни трага од утицаја Корбизјеа.

Најзна~ајнија дела су конкурсни пројекат

за Синдикални дом у Подгорици

(који Пантови} датира у 1948. годину

али би по стилским особеностима могао

бити каснијег датума), пројекат за Серовакцинални

завод на Торлаку, неколико

ентеријера. У овим својим делима

Пантови} се прибли`ава новој, послератној

варијанти “интернационалног

стила”, знатно маwе кохерентној од

предратне, нападаној током {есте и

седме деценије екстравагантностима

бразилске, мекси~ке или јапанске {коле.

Др`е}и се матице идејних кретаwа,

Пантови} никада није одлазио у помодни

декоративизам, никада се није приб-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

310

М.Пантови},

Стамбени блок у

Новом Саду,

конкурсни пројекат,

1937

М.Пантови},

Велика опера у

Новом Београду,

конкурсни пројекат,

1948

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

311

М.Пантови}, Б.@е`еq, М.Крсти},

Београдски сајам,

1954 - 57

ли`ио фолклоризму и никада није

имао премного слуха за романти~но бујаwе

скулпторалних форми, тако омиqеној

у српској архитектури.

Синдикални дом у Подгорици зами{-

qен је као вертикални солитер на пространој

платформи, композиција која

се касније понавqала у безбројним варијантама,

све до на{их дана. Вертикални

део објекта био је намеwен администрацији,

приземни јавним скуповима,

изло`бама и другим сли~ним манифестацијама.

Завод на Торлаку био је

зами{qен у облику неколико павиqона

повезаних покривеним пролазима. И

овај облик био је касније нај{ире кори{}

ен у хотелским комплексима, {колским

објектима, болни~ким комплексима.

Најзад, Пантови}еви ентеријери, од

којих су нам за сада једино познати

Ентеријер продавнице “Метеор” на Теразијама

и један црте` реконструкције

кафане Хотела “Москва” (ра|ен у заједници

са Владетом Максимови}ем) тако|

е нагове{тавају многа каснија сли~-

на дела разли~итих аутора, архитектуру

која је била условно модерна, али

којој је недостајало смелости у изразу,

префиwености у облику и реда у композицији.

Током 1953. и 1954. године Пантови} је

у~ествовао у два зна~ајна конкурса, најпре

у конкурсу за у`и~ки Трг партизана

а ускоро потом и у конкурсу за Београдски

сајам. У оба слу~аја реализација

није једноставно пратила конкурсни

резултат.

Конкурс за урбанисти~ки пројекат Трга

партизана у У`ицу расписан је на иницијативу

руководиоца израде Генералног

плана Ру`ице Или}. На конкурсу је

најви{а награда равноправно додеqена

радовима Милорада Пантови}а и

Станка Манди}а, с тим да аутори усагласе

своје ставове и из оба пројекта у

кратком року са~ине заједни~ко ре{еwе.

До нагодбе, ме|утим, није до{ло, и

Оп{тина издаје налог Ру`ици Или} да

из свих приспелих радова са~ини ре-

{еwе које је касније Станко Манди},

неопрезно, приписао себи. У ствари,

добитници најви{е награде на конкурсу

добили су у новом урбанисти~ком

пројекту, ~ији је аутор Ру`ица Или},

“уте{не” задатке: да архитектонски

обликују леву (Манди}) и десну (Пантови})

страну Трга. Пантови} је тај нови

задатак обавио коректно, саградив{и

стамбени блок и један солитер на улазу

у простор Трга.

На конкурсу за Београдски сајам, расписаном

пред крај 1953. године, раду

Пантови}а и Владете Максимови}а додеqена

је прва награда. Ово конкурсно

ре{еwе познајемо из публикованих скица.

Куби~ни сајамски објекти, повезани

пасарелама, пру`ају се линеарно ду`

савске обале. Основна урбанисти~ка

идеја наслаwа се на ранији Пантови}ев

пројекат из 1935. године.

Одмах по обавqеном конкурсу идеја о

подизаwу Сајма задобила је нај{иру подр{

ку полити~ара, и амбиције инвеститора,

~ије је интересе анга`овано заступала

Олга Дивац, и пројектаната по~иwу

да бујају. Отворено је тра`ено ре-

{еwе којим би београдска архитектура

могла да се равноправно укqу~и у савремене

европске токове. Пантови}

кре}е у обилазак тада{wих најзна~ајнијих

сајмова у Европи, у Хановеру, Минхену,

Паризу, Бриселу, Милану. “Свугде

је поне{то видео” - пи{е новинар М.

Симонови} у дневном листу “Борба”.

Резултат ових сусрета није, ме|утим,

био еклекти~ка ме{авина “свега {то је

видео”, ве} сасвим супротно, идеја да

се одустане од стереотипних куби~них

хала и оне замене куполастим облицима,

развијеним из ин`еwерске естетике.

Предло{ци Пантови}евим халама лако

се могу на}и у савременим делима конструктора,

која су била ~есто публикована

и изазивала праву лавину разних

куполастих хала по свим крајевима света.

Тако|е, не треба занемарити способност

конструктора @е`еqа и Крсти}а

да савладају знатне распоне, ме|у којима

је Хала И у то време предwа~ила у

европским размерама. Све ово, ме|утим,

ниуколико не умаwује Пантови}ев

допринос. Као у свим сли~ним тренуцима,

савременици су били свесни вели-

~ине дога|аја. За сликара Пе|у Милосавqеви}

а “подизаwе Сајми{та било

је најве}е узбу|еwе које је до`ивео те

године”.

"Ово је велико дело, ово је не{то вели~

анствено" - рекао је оби~но суздр-

`ани Александар Бели}, председник

САНУ. Вајар Петар Палави~ини тако|е

није могао одолети атмосфери оп{те

еуфори~ности нагла{авају}и да Сајам

“делује грандиозно”. Одмах потом, Палави~

ини изри~е и оцену да нас је Са-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

312

М. Пантови},

Трг партизана у

У`ицу, конкурсни

пројекат, 1953

јам “наједном уврстио у ред најнапреднијих

народа у гра|евинској техници”.

Ова оцена вајара Петра Палави~инија

временом је добила на снази. Својим најзна~

ајнијим делом Милорад Пантови}

је на~инио отвор у провинцијалном херметизму

српске архитектуре и тиме омогу}

ио историјски искорак који се мо`е

поредити са оним када је Милорад Мацура

пројектом за Војногеографски институт

1950. године раскинуо ланце соцреалисти~

ких догми.

Од пројектоваwа Београдског сајма

про{ло је ви{е од пола века, дуг период

у архитектури једне нације склоне

~естим и нео~екиваним променама. У

ме|увремену било је и других “европских”

подухвата изведених на ин`еwерској

основи: гра|еwе Аутопута, спортских

хала, стадиона, али сви ови подухвати

не могу се по свом историјском

зна~ају мерити са изградwом Сајма.

“Градитеq Београдског сајма” била би,

стога, права неофицијална титула, поред

силних официјалних, ако је икаква

бли`а одредница уоп{те данас потребна

се}аwу на Милорада Пантови}а.

З. М.

Библ.: Јесу ли досада{wи урбански системи

негативни?, Савремена оп{тина,

бр.10-12, Београд 1937, 253-260; Еволуција

проблематике савременог позори{

та у: Реферати за Прво саветоваwе

архитеката и урбаниста Југославије,

изд. Нау~на кwига, Београд 1950,

139-145; Ново београдско сајми{те, Годи{

wак града Београда, кw.ИВ, Београд

1957, 597-609; Изло`бе и сајмови

и нове тенденције у савременој архитектури,

Архитектура урбанизам, бр.14,

Београд 1962, 33-35, 51; Визионарска

архитектура и нови видици, Архитектура

урбанизам, бр.25, Београд 1964, 48-

50; Атеqе Л.Ц. - Руе де Севрес 35, Архитектура

урбанизам, бр.35-36, Београд

1965, 80-81.

  Изло`ба, 1958, 98, 100; Изло`ба,

1964; Изло`ба, 1968; Му{и~, 1969, 389,

392-393, 395; Мамбриани, 1969, 180;

Маневи}, 1972, 30; Горди}, 1972, 138;

Белоусов, 1973, 60, 154-155; Мартинови},

1973, 25; Митрови}, 1975, 10-11,

112-113, 129; Стојанови}, Мартинови},

1978, 24-25, 112, 122-124; Култерман,

1985, 215; ЛЕЈ, 1987, 531-532; Миленкови},

1987, 34, 78, 146, 209; Миленкови},

1988, 242; [траус, 1991, 22-23,

32, 42; Маневи}, 1997, 77.

  А.Л., Да ли }е се на Теразијама, уместо

“Албаније” и околних зграда поди}и

облакодер, Правда 3.3.1934, 7; В.Л., Дом

културе, у гво`|у и стаклу, за Београд

буду}ности, Политика 6.5.1935, 8; Оливер

Мини}, Нови Београдски сајам, једно

од зна~ајних архитектонских и урбанисти~

ких оствареwа Београда, Сајамски

курир, бр.1, Београд 1.8.1957, 8;

Н.Бурзан, Савремено и оригинално.

Пројектант Београдског сајма арх. Милорад

Пантови} о свом делу, Борба

20.8.1957; ...,Архитект - стваралац Милорад

Пантови}, Трговински гласник,

Београд 23.8.1957, 2; Ристо То{ови},

Лепота стварала{тва, Политика 24.8.

1957, 3; Угqе{а Богунови}, Мерило вредности,

Политика 25.8.1957, 15; Драгоqуб

Д.Јова{еви}, Унук у`и~ког бојаyије

творац Београдског сајми{та, Вести,

У`ице 31.10.1957, 3; С.(лободан) Васиqеви},

Београдски сајам, Борба 11.11.

1958, 7; ...,Милорад Пантови}. Архитектура

није само кров над главом. Разговор

са уметницима који су добили

Седмојулске награде, Политика 3.7.1966,

15; Спасоје Убави}, Милорад Пантови}.

Архитекта, професор, писац, сликар и

светски путник. Творац бетонских небеса,

Свет, Београд 6.4.1973, 24-25; М.

С.Максимови}, Рукопис из фијоке,

 

Политика 12.4.1997.