Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ПАЛИ[А[КИ Милан

 

 

(1927, Ба~ка Паланка)

 

Студирао у Београду (1947-53). Самостални

 

аутор (1953-74), потом запослен

 

као наставник на Факултету примеwене

 

уметности (1974-92).

 

Као сна`на стварала~ка ли~ност,

 

Пали{а{ки је од ликовног стварала-

 

{тва, преко архитектонских конкурса,

 

стамбене архитектуре, ме|ународних

 

сајмова и изло`би, дизајна ентеријера

 

и индустријског дизајна, остварио опус

 

који импресионира својим богатством и

 

разнолико{}у.

 

Јо{ на по~етку каријере, издвојио се

 

као аутенти~на ауторска фигура кроз

 

зна~ајне награде на конкурсима ме|у

 

којима се издваја прва награда за идејно

 

урбанисти~ко-архитектонско ре{еwе

 

Трга републике у Београду (са З.Петрови}

 

ем, С. Брава~и}ем и С. Јаwи}ем,

 

са којима је остварио и неколико других

 

зна~ајних пројеката).

 

Способност за ве{то и складно компоноваwе

 

елемената простора, потврдио

 

је и кроз првонагра|ено ре{еwе за

 

идејни пројекат “Парка пријатеqства” у

 

Новом Београду, где се кроз јасну геометријску

 

слику простора исти~у осовине

 

свих главних прилаза усмерене

 

ка централном мотиву којем доминира

 

ликовни репер - скулптура.

 

Јасно}а и ~истота архитектонског језика

 

и форме мо`да је у најве}ој мери

 

до{ла до изра`аја кроз посебан опус

 

аутора који ~ине бројни изло`бени

 

простори и сајмови {иром света. Истан~

 

ани сензибилитет за оно {то архитектонско

 

дело у целини треба да пру-

 

`и, ~ини да је аутор са лако}ом одговарао

 

на поставqене захтеве за функционалност

 

и рационалност у третираwу

 

простора с једне стране, а са друге,

за wиховим савременим и атрактивним

 

обликоваwем. Те`wа ка аутенти~ном

ликовном изразу и рука ве{тог црта~а,

у великој мери су утицали да аутор,

мо`да и своје најзна~ајније домете,

оствари у области креираwа унутра{-

wих простора - ентеријера.

Било да је ре~ о креираwу нових или

реконструкцији простора бременитих

историјским насле|ем, основни приступ

по~ива, пре свега, на па`qивој студији

намене и симболике задатог простора,

као и на адекватном функционалном ре-

{еwу, уз знала~ко кори{}еwе ликовних

мотива, хармоније боја и детаqа,

избора материјала, расвете итд.

При реконструкцији зграде Етнографског

музеја (1979-84) Пали{а{ки је

успео да неадекватан зате~ени простор

ве{то адаптира, пове`е и прилагоди

новим потребама и оствари једноставност,

сврсисходност и атрактивност

у до`ивqају музејског простора.

Ве{тина уклапаwа новог у задати контекст

није одлика само ентеријерских

оствареwа овог аутора, ве} и wегових

објеката у целини. Објекат у Сремској

улици (1988) у Београду представqа

један од примера успелог миреwа, повезиваwа

и интерполације са архитектонски

нехомогеном околином, остварен

кроз савремен архитектонски и ликовни

језик, специфи~ну садр`ајност,

симболику и форму датог простора.

Ј.М.

Дела: Комплекс Београдског сајма (1953,

конкурсни пројекат, З.Петрови}, С.Брава~

и}, М.Пали{а{ки); Реконструкција

Трга Димитрија Туцови}а (1953-54, конкурсни

пројекат, М.Пали{а{ки, С.Јаwи},

З.Петрови}); Југословенски павиqон

у Казабланки (1956); Југословенски

павиqон на Светској изло`би у Бриселу

(1956, конкурсни пројекат, М. Пали{

а{ки, С.Јаwи}, З.Петрови}, О.Храбовски);

Стамбене зграде у Београдској

ул. 50-52, 60-62, 64, 66 (1967-70);

Стамбене зграде у Ул. проте Матеје 61,

65 (1967-70); Стамбена зграда у Ул.

Светог Саве 26 (1967-70); Реконструкција

Кwи`аре “Култура” на Теразијама

45 (1969); Музеј у Твр|ави “Фетислам” у

Кладову (1975, пројекат); Реконструкција

ентеријера зграде Музеја примеwене

уметности у Београду (1978-80);

Југословенски павиqон на Светској изло`

би у Цукуби крај Токија (1985); Југословенски

павиqон на Светској изло`

би у Ванкуверу (1986); Реконструкција

ентеријера Народног позори{та у

Београду (1989); Уре|еwе ентеријера

“Стајали{та” у Подземној `елезни~кој

станици “Вуков споменик” (1991-95).

  Стојанови}, Мартинови}, 1978, 83,

94; [траус, 1991, 202.