Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МЛАДЕНОВИ]

Димитрије

(1936, Загреб)

Студирао у Београду (дипл.1961). Запослен

у Заводу за урбанизам и пројектоваwе

у Зреwанину (1961-67) и као наставник

на Архитектонском факултету у

Београду (1967-2002).

Током ви{едеценијске архитектонске

каријере развија богат и разноврстан

опус који обједиwује активност на теоријском

и педаго{ком поqу као и у непосредној

градитеqској пракси. Карактер

Младенови}евог дела одре|ен је

wеговим основним интересоваwем за

урбану проблематику и питаwе града

као феномена и амбијента. Аутор је бројних

архитектонских и урбанисти~ких пројеката,

у~ествује на конкурсним утакмицама

у земqи и иностранству.

Зна~ајна су wегова истра`иваwа на

поqу симболизма у архитектури и сагледаваwа

континуитета процеса од архитектонских

до меморијалних тема.

Ово опредеqеwе, зна~ајно за формираwе

wеговог ауторског става у архитектури,

битно је подстакнуто сарадwом

са Богданом Богданови}ем на пројектима

и реализацији меморијалне архитектуре.

Са аспекта примене симболизма

у ре{аваwу меморијалних простора

посебно се исти~е пројекат на ВИИИ

бијеналу архитектуре у Кракову са

темом “Отворени простори у граду у XXИ

веку - Лепо- Етика - Екологија - Краков

2000” (са Б.Лазареви}ем и С.Станојеви-

}ем). На плану стамбене архитектуре

настоји да поруке из градитеqства про{-

лости трансформи{е и уклопи у савремене

стандарде у циqу унапре|еwа `ивота

у граду (Стамбено насеqе “Бе`анијска

коса” у Београду, 1987-92, са

групом коаутора).

Младенови} развија плодну активност

у настави и последипломским студијама.

У~ествује као предава~ по позиву

на архитектонским факултетима (Вар-

{ава, Праг, Краков, Москва, Нови Сад,

Братислава, Познаw). Ва`ну актив-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

290

М.Младенови}

М.Ми{и} Ла}и,

“Крива зграда”

у Пе}и, 1956 - 58

М.Ми{и} Ла}и

ност у wеговом раду представqа успе{

на анга`ованост у стру~ним асоцијацијама

(САС и ДАБ, председник од

1988 до 1994). За допринос на поqу

урбанизма добио је награду “Емилијан

Јосимови}” 1998. Младенови}а карактери{

е интензивна сарадwа с Поqском,

носилац је неколико признаwа

поqских стру~них удру`еwа и институција

(Орден Командорије, 1989; Велика

награда Савеза архитеката Поqске

Бене мерентибус, 1998). Успе{но

у~ествује на конкурсима “Еуросаг”-а,

(Гран при и прва награда за пројекат

“Активираwе и ревитализација острва

‘Ценпа Перницка’ у [}е}ину” 2001, са П.

Арси}ем и В.\оки}ем).

Q.М.А.

Дела: Реконструкција среди{wег простора

града Загреба (1969, конкурсни пројекат,

\.Боби}, С.Гакови}, Д.Младенови},

М.Ме|ак); Стамбено насеqе у

[типу (1973-76, С.Круни}, С.Миqкови},

Д.Младенови}); Стамбено насеqе

“Ослободиоци Ваqева” у Ваqеву (1979-

90, Д.Кова~еви}, Д.Младенови}); Ми{елук

- Стамбени реон Новог сада (1979,

пројекат, са Р.Кароли}ем и П.Јани}ем);

Реконструкција три блока на Вра~ару у

Београду (1983-84, пројекат, са А.Стјепанови}

ем); Вра~арски плато - Храм св.

Саве, Београд (1988, конкурсни пројекат,

са Б.@аркови}, Б.Бабин, П.Финци);

Главни градски центар Вар{аве

(1991-92, пројекат, са А. Смоликоwском,

Б.Лазареви}ем, Б.@аркови}, П.

Арси}ем); Детаqни урбанисти~ки план

подру~ја Зеленог венца у Београду

(1991, пројекат, А.Стјепанови}, Д.Младенови},

Б.Стојанови}, Д.Нерадови}); Нови

центар Вар{аве (1994, конкурсни

пројекат, са П.Арси}ем и К.Домајецом);

Главни градски трг у Кракову (1996, са

С.Станојеви}, Б.Лазареви}ем); Пословно

апартмански блок 31 у Новом

Београду (1998, урбанисти~ки пројекат,

са Д.Тодорови}ем).

Библ.: Фром тхе Ресидентал цомплеx то

тхе цитy царе, Вар{ава 1986; Просторни

разме{тај савремене индустрије, Београд

1987; Слободна царинска зона у

Београду, Београд 1988; Континуитет у

архитектури - Митови и утопије архитектуре

XX века, Де ре Аедифицаториа 2,

Београд 1991; Архитектура и техни~ки

развој, Изградwа, бр.1, Београд 1995.

  Салон, 1975; Салон, 1981, 100-101;

ЛЕЈ, 1987, 362; Салон, 1993,7; Салон

1994, 29, 72-73.