Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МИТРОВИ] Михајло

(1922, ^а~ак)

Студирао у Београду (1940 - 48). Запослен

у Урбанисти~ком заводу Србије

(1949-54), иницијатор осниваwа предузе}

а “Пројектбиро” у Београду (1955) у

коме ради до 1980 године. Године 1975

изабран за наставника на Факултету

примеwених уметности, где остаје до

пензионисаwа. Бавио се прете`но урбанизмом

до средине педесетих година

а потом пројектоваwем и архитектонском

публицистиком.

Ако је уоп{те упутно упу{тати се у поре|

еwа ли~ног карактера уметника и

карактера wеговог дела, како би се

бли`е објаснила целовитост једног

специфи~ног уметни~ког израза, онда

би се у српској уметности ли~ност сли~-

на Михајлу Митрови}у морала тра-

`ити у претпро{лом, деветнаестом, а

не у про{лом или овом веку. У таквим,

ванвременским поре|еwима, Митрови-

}ев духовни претходник могао би бити

нико други до Лаза Кости}, песник сна`-

не енергије, бурних емоција, идеал романти~

ног хероја, склон сваковрсним

каламбурима и истовремено готово

~е`wиво окренут некој далекој богиwи:

Санта Мариа делла Салуте!

Хипотети~на сли~ност изме|у Митрови}

а и Кости}а пома`е нам да јасније

оцртамо разлике које Митрови}а деле

од других српских архитеката романти~

них опредеqеwа: смиреног Момира

Корунови}а, нехајног Дерока, интравертног

Манди}а, софистерији наклоwеног

Богданови}а. Скицирају}и Кости}

ев лик Скерли} вели да је “wегова

ма{та обезуздан парип” као и да су

“најневероватније фигуре и поре|еwа

иза{ли испод wегова пера”. Сли~но

цртају Митрови}ев лик бројни архитекти

и крити~ари, wегови савременици.

Поступци Корунови}а, Дерока, Манди-

}а, Богданови}а, у дру{твеном `ивоту,

не само у архитектури, могли су се

увек предви|ати, у позитивном или негативном

смислу. Поступци Митрови}а

су непредвидиви, и то је оно {то савременицима

смета, због ~ега према Мит-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

282

М.Митрови},

Одмарали{те

“Нарцис” на

Златибору, 1962

М.Митрови}

М.Митрови},

Санта Мариа делла

Салуте, црте`, 1976

рови}у и wеговом делу никада није исказивано

оно безграни~но дивqеwе које

је у појединим периодима засипало

Корунови}а, Дерока, Манди}а, или

Богданови}а. Ли~ности као {то је био

Лаза Кости}, или као {то је Михајло

Митрови}, морају се најпре безрезервно

волети, без обзира на поступке, да

би се потом и wихово дело по{товало.

Митрови}ева градитеqска ма{та, wегов

“обезуздани парип”, да се на~ас послу`

имо Скерли}евом метафором,

у{ао је у царство слободног гра|еwа

облика кроз један необи~ни, барокизирани

портал на Стамбеној згради “Слу`-

беног листа” у Јовановој улици у Београду.

Догодило се то 1954. године, у

време када је Митрови} ве} про{ао

кроз {естогоди{wу урбанисти~ку праксу,

која му је омогу}ила бројне контакте

по српским градовима, изме|у осталог

и ласкава признаwа као {то је статус

“по~асног гра|анина Смедеревске Паланке”.

У својим се}аwима Митрови}, ме|утим,

~итав овај свој урбанисти~ки период види

као “белу мрqу”, као натурени а не

слободни ли~ни избор. Позитивни резултат

који је проистекао из ове јурwаве

од града до града био је, по Митрови}

у, у дру`еwу са Радивојем Томи-

}ем, кога је познавао јо{ са студија, и

Јованком Јефтанови}, дру`еwу из кога

је проистекло оствареwе wихових заједни~

ких интимних снова, заједни~ка

архитектонска фирма “Пројектбиро”.

“Пројектбиро” је основан средином педесетих

година, у време децентрализације

струке, издвајаwем из Кортусовог

предузе}а “Србија” које се, опет, издвојило

као посебни атеqе из Урбанисти~-

ког завода Србије. Спој Митрови}а и

“Пројектбироа” био је од самог по~етка,

од осниваwа, потпун, без остатка. Томе

је, свакако, допринео блиски, пријатеqски

однос оснива~а и осталих сарадника,

дух “оп{те`итија” који се исказивао

и гра|еwем сопствене ку}е, стамбеног

и пословног простора у Кондиној улици

у среди{ту Београда.

Дух који је владао у колективу пренео

се делом и на wегове производе. Ве-

}ина објеката и урбанисти~ких ре{еwа

које су у то, јо{ увек рано послератно

доба потписали Радивоје Томи}. Јованка

Јефтанови} и, наро~ито, Михајло

Митрови} оди{у хуманисти~ким настојаwима,

било да је ре~ о функционалном

аран`ману, по правилу усагла-

{еном са стварним могу}ностима инвеститора,

било да је ре~ о облику којим

се сугери{е пут ка пунијем освајаwу

уметни~ких слобода. У овим раним

Митрови}евим делима, стамбеним

објектима у Лозници, Обреновцу, Крагујевцу,

Ни{у, Пироту, заталасани кровови,

нагла{ена структуралност, уно-

{еwе дела ликовних уметника у ентеријер

или аплицираwе на фасади, употреба

опеке и инсистираwе на wеној природној

топлој боји, представqају о~игледне

назнаке `еqа да се крене даqе

од схемати~них облика сивих волумена

које је у то време јо{ увек прописивала

градитеqска пракса.

Пуни квалитетни помак у Митрови}евој

каријери догодио се, ипак, тек после

1960. године. У том релативно кратком

периоду, изме|у 1960. и 1964. године, и

у стамбеним објектима и у објектима јавне

намене (Блок у Захумској улици и

Стамбена зграда у Доситејевој улици у

Београду, Одмарали{те “Нарцис” на Златибору,

Стационар УН у Баwи Ковиqа-

~и) осе}а се присуство руке једне

зреле градитеqске ли~ности, способне

да у {ироком репертоару модерних

облика који стоје на располагаwу, у репертоару

савремених материјала, изна|

е хармони~не, све`е и оку угодне

спојеве. У овим објектима, поготову у

Одмарали{ту “Нарцис”, објекту који је

Митрови}у донео тада веома цеwену

Октобарску награду града Београда,

нема ни~ег {то би иритирало ортодоксне

по{товаоце “добре и по{тене” ар-

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

283

М.Митрови},

Бивете “Језеро”

у Врwа~кој баwи,

1988 - 90

М.Митрови},

Мотел “Оморика”

на Тари, 1965

М.Митрови},

Бивете

у Враwа~кој баwи,

1972 - 75

хитектуре, нема екстравагантности испод

којих се не би потписали тада ве}

славни Митрови}еви савременици, Богунови},

Манди}, Мартинови} и др.

А онда је до{ло до {ока. Фасада Стамбеног

објекта у Ул. Бра}е Југови}а 14 у

Београду (1964) озна~ила је за~етак

једног сасвим друга~ијег духовног миqеа,

и од овог зна~ајног дела, па све до

данас, Митрови}ева ма{та заиста по-

~иwе да ли~и на “обезузданог парипа”

који лута пространствима по сопственој

воqи, ~ије је трагове, једноставно,

немогу}е увести у било какав логи~ни

редослед.

Фасаду у Улици бра}е Југови}а Митрови}

је замислио као протест противу

терора ЈУС-а, противу сирома{тва стандардима

оме|еног духа. Та~но је да се

током ~итаве дотада{wе Митрови}еве

градитеqске каријере припрема тај

финални бунт. Па ипак, да и један градитеq

донео одлуку да се у потпуности

одрекне угодне схемати~ности “хоризонтала

и вертикала”, да прозоре замени

вратима, да уходани ред замени

привидним нередом, неопходни су ја~и

и дубqи мотиви него {то је то само

отпор према постоје}ој пракси. Те мотиве

ваqа тра`ити у Митрови}евом

некада{wем и тада{wем окру`еwу.

Михајло Митрови} је ро|ен у ^а~ку, у

једном од оних српских градова ~ије су

знаменитости биле и остале једна црква,

једна судска, оп{тинска или среска

зграда, гимназија, основна {кола, репрезентативни

хотел и у wему - биоскоп.

Власник ове последwе градске знаменитости,

хотела и биоскопа, био је у

време Митрови}евог де~а{тва wегов

отац. Тако је буду}и архитекта, од малих

ногу, сваке ве~ери, био окру`ен

“`ивим сликама” ствараним у холивудским

студијима, или је уз помо} “`урнала”

постајао за трен ока гра|анин

света, а не само свог родног ^а~ка.

Бунтовни~ки и превратни~ки карактер

формиран је не{то касније. Са сна`но

политизованом средином Митрови} се

сретао и раније, када је пред сам светски

рат са Аqо{ом Јоси}ем писао пароле,

или када је посматрао како се у

раним послератним годинама у “наставним

комисијама” одлу~ује о избациваwу

студената и наставника са Факултета.

Таква врста политизације могла

је бити искqу~иво једнозна~на, могла

је упу}ивати уметника само у једном

смеру, изазивати оду{евqеwе или га-

|еwе, али се није могла прикладно изра-

`авати градитеqском формом.

Али, по~етком {ездесетих година у ваздуху

се осе}ао дух крупних и зна~ајних

полити~ких промена на глобалном нивоу.

Стаqинизму се свуда видео крај и

некада{wи ортодоксни комунисти по-

~ели су да граде мостове према некада{

wим ортодоксним “реакционарима”.

На свако од јавно поставqених питаwа

било је могу}е дати ви{е разли~итих

одговора, а дух гра|анске непослу{-

ности осе}ао се у уметности далеко пре

1968. године. У архитектури, један од

израза ове непослу{ности свакако је и

фасада објекта у Ул. бра}е Југови}а.

Облик јавних објеката које је Митрови}

градио током друге половине {ездесетих

година потвр|ује претпоставке о

утицајима средине у којој се кретао.

Мотел “Оморика” на Тари (1965), као ни

један други савремени објекат, понавqа

не само облике, ве} и материјале и

методе гра|еwа традиционалне планинске

ку}е. Колико је у овом делу присутан

утицај Дерокових проу~аваwа народне

градитеqске традиције, ~ији је

верни тума~ био и тада{wи блиски Митрови}

ев пријатеq, \ор|е Петрови}? Да

ли је идеја да се на капији тада{wе Југославије,

на зиду Царинарнице у \ев-

|елији, појави копија студени~ког лава,

ро|ена у духовној клими ствараној на

~естим састанцима са Манди}ем или

Богданови}ем?

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

284

М.Митрови},

Хотел “Путник” у

Новом Београду,

1970 - 72

М.Митрови},

Пословна зграда

“Енергоинвеста” у Ул.

29. новембра у

Београду

У другим Митрови}евим делима из касних

{ездесетих година, Пословној згради

“Енергоинвеста”, Хотелу “Путник” или

стотину метара високој “Западној капији”

(Генеx центру) препознатqиве су

инспирације ~ије је порекло изван дома}

е културне сфере. До тада уметник

националних оквира, Митрови} постаје

равноправни ~лан светске заједнице градитеqа,

а wегову “Западну капију” ставqа

на насловну страну свог тре}ег тома

позната едиција “Арцхитецтуре цонтемпораине”.

Круна Митрови}евог стварала{тва је

разноврсни, пребогати, ~удесни свет облика

сагра|ен у Врwа~кој баwи, у једном

релативно дугом периоду, од краја

{ездесетих до краја осамдесетих година

20. века. Током ове две деценије Митрови}

је у средини разапетој изме|у

малих провинцијских вила и огромних

хотелских здаwа, подигао низ објеката,

један ресторан, ~етири баwска павиqона,

уредио једно старо извори{те, и

тако битно утицао на оп{ти изглед амбијента

~итаве Баwе.

Најранија Митрови}ева интервенција у

Врwа~кој баwи је Кафе - посласти-

~арница “Го~” (1968) у ~ијем се облику

ме{ају елементи ~исте структуралности

са елементима ~ије је порекло у

сфери сентименталних се}аwа на облике

архитектуре и мобилијара некада{

wих баwских павиqона. По овим

особинама “Го~” је тик уз Царинарницу

у \ев|елији, која је у {ирем смислу

тако|е спој геометризираног структурализма

и сентименталног односа према

култури средине.

По~етком седамдесетих година Митрови}

гради први од ~етири павиqона,

Бивете на извори{тима топле воде. У

овој слободно развијеној структури развргнуте

су све могу}е стеге. Куле, распоре|

ене на ~етири угла, могу се видети

као стилизоване {аховске фигуре

големих размера и на тај на~ин подсе}

ати посетиоце на турнире који су се

у Баwи годинама одр`авали. Али, са

мало ма{те, куле се могу схватити и

као стра`арнице, па и као скулптуралне

представе стра`ара са разли-

~итим, оријенталним и западwа~ким

капама. Све {то се дога|а изме|у ових

кула јесте хармони~ни спој разли~итих

материјала (опека, натур - бетон) и разли~

итих структура, ~ипкасто перфорираног

и пуног зидног платна, улазне надстре{

нице која “продире” у унутра{wи

простор, пребогат по волуминозности,

по уметни~кој обради, да би се у wему

једино безбедно захватала минерална

вода. Функција баwског павиqона добила

је функцију симбола: као храм подигнут

над простором на коме се појавило

једно природно ~удо.

И у осталим Митрови}евим павиqонима

духовно поимаwе архитектонског простора

далеко превазилази wегову употребну

вредност. Једном се основна идеја

прибли`ава експресији структуре

(“Сне`ник”, 1981). У другом слу~ају (“Слатина”,

1985) и у екстеријеру и у ентеријеру

нескривена је сецесијска инспирација

а приступи Павиqону могу се поредити

са па`qиво пројектованим приступима

Богданови}евим меморијалима.

Последwи од ових павиqона (“Језеро”,

1990) израста усред баwског пориродног

пејза`а, као да је изникао из земqе:

једна романти~но узбуркана структура,

развијена на све стране, окру`ена

водом, здаwе које би у својим необузданим

сновима Митрови}ев ванвременски

духовни сабрат Лаза Кости} могао

призивати, се}ају}и се сасвим магловито

далеке венецијанске лепотице

Санта мариа делла Салуте!

Митрови}ева дела, настала изван овог

знаменитог баwског комплекса, могла

би по себи представqати довоqно зна-

~ајан опус да аутора постави у сам врх

савремене српске архитектуре. Овакав

закqу~ак се темеqи, пре свега, на

Стамбеном блоку на углу улица Бра}е

Југови}а и Добра~ине у Београду, који

је својим {окантним детаqима (сна`-

ни угаони мотив у поткровqу, део калоте

подупрт стубом у приземqу, композиција

фасаде која наставqа ранији

“протест” из {ездесетих година) духовито

назван “дога|ајем на углу”.

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

285

М.Митрови},

ГЕНЕX центар у

Новом Београду,

1970 - 80

У дела велике духовне снаге ваqа убројати

и Мотел “Млинарев сан”, један

сна`ни просторно разу|ени кров надвијен

над реком, који {тити од невремена

терасу и ентеријер испуwен знамеwима

романти~ног духа. Најзад, не

на последwем месту, морају се поменути

и две зна~ајне Митрови}еве интервенције

у родном ^а~ку, Стамбени блок

“Проле}е”, изгра|ен у центру града, као

и доградwа Хотела “Београд”, некада{-

wег Хотела “Крен” у коме је Митрови},

као радознали де~ак, уз помо} покретних

слика виртуално путовао светом.

У оба слу~аја, у средини у којој је ро|ен

и из које носи неминовне сентименталне

успомене, Митрови} се облицима и

волуменом прибли`ава зате~еном насле|

у, изра`авају}и пуно по{товаwе

према једној анонимној градској ку}и на

Тргу или према сецесијски накин|уреном

старом хотелском здаwу, ~ији је

нови ентеријер, претерано све~ан за

~а~анске прилике, Митрови} оставио у

аманет поколеwима, помало и као

ома` сопственој младости.

На самом разме|у про{лог и на{ег века

Михајлу Митрови}у је допала и ретка

прилика да сагради Храм св. Василија

Остро{ког, објекат не само духовног

облика ве} и духовног садр`аја.

Сасвим у складу са својим `ивотним

увереwем, Митрови} се упустио у истра`

иваwе ранохри{}анских модела

ротонде уместо да инвеститора (али не

и себе) задовоqи јо{ једном ме|у бројним

репликама моравског триконхоса.

Сли~но као и Рајт или Нимајер, у своје

касно `ивотно доба, као Дероко који је

у деведесетој години `ивота у~ествовао

у конкурсном надметаwу са колегама

који су му могли бити унуци или праунуци,

и Митрови} негира замор духа,

ако је замор тела у касним годинама ве}

на{а заједни~ка неизбе`на судбина.

Када сведе ра~уне и погледа уназад,

Михајло Митрови} се објективно заиста

нема за{то по`алити. Каријера српских

архитеката је по правилу краткотрајна

а зна~ајна дела ~есто су бли`а

раним него касним годинама `ивота.

Ако изузмемо добро познати пример Николе

Доброви}а, који је у `ивоту саградио

једва десетак објеката у два кратка

периода, крајем тридесетих и крајем

педесетих година, ~итава ме|уратна генерација

створила је своја најбоqа дела

током једне једине деценије (1930 -

1940) а неки мла|и представници ове

генерације (Маринкови}, Прqеви}, Белобрк)

остварили су готово све {то се

мо`е сматрати вредним у само неколико

година, током друге половине ~етврте

деценије. Ретки су примери изузетно

дугих каријера какву је имао Драги{

а Бра{ован, коме се у новијој српској

архитектури могу прикqу~ити јо{

једино Иван Анти} и - Михајло Митрови}.

Друга, далеко ва`нија особина која одваја

Митрови}еву каријеру од Бра{ованове

или Анти}еве јесте стално одр-

`аваwе све`ине идеја, све`ине духа.

Разли~ите фазе у Бра{овановој или Анти}

евој каријери морају се разли~ито

вредновати, постоје о~игледни успони

и падови стварала~ке мо}и, који се онда

проте`у на ~итаве периоде. Митрови}

је своја најбоqа дела равномерно

распоредио у простору и времену,

тако да она плове изнад многих генерација

као мементо да се злехуда судбина

заборава, која прати градитеqе

јо{ за `ивота, мо`е одгодити, мо`да и

победити.

З.М.

Дела: Генерални урбанисти~ки планови

Трстеника, Смедеревске Паланке,

Ни{а, Заје~ара, Пирота, Баwе Ковиqа~

е (1949-54); Генерални планови Лазаревца,

Врwа~ке баwе (1955); Стамбена

зграда “Сити” у Ни{у (1956); Стамбена

зграда “Колонада” у Ни{у (1956);

Стамбено пословне зграде “Во`дова” у

Ни{у (1956-57); АТЦ и Стамбени блок у

Ул. Светозара Маркови}а у Београду

(1960); Стамбено пословна зграда са

Градском каваном у Лозници (1961);

Стамбена кула у Ул. Д.Караклаји}а у

Лазаревцу (1961); Завод за социјално

осигураwе у Трстенику (1961); Стамбена

зграда “ЛС” у Лазаревцу (1963); Стамбена

зграда у Доситејевој ул. у Београду

(1964); Царинарница у \ев|елији

(1965, касније пору{ена); Хотел “Гу~ево”

у Баwи Ковиqа~и (1966-67); Споменик

на Тари (1967); Аутобуска станица у

Иваwици (1967); Мотел на Аутопуту у

Појатама (1967); Хотел “Ривијера” у

Петровцу на мору (1967); Породи~на ку-

}а у Гроцкој (1966, 1970-78); Де~ије обдани{

те у Лазаревцу (1966-72); Стам-

ЛЕКСИКОН НЕИМАРА

286

М.Митрови},

Стамбена зграда у

Ул. бра}е Југови}а

14, 1964

ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА

287

М.Митрови},

Стамбена зграда

на углу улица Бра}е

Југови}а и Добра~ине,

1973 - 77

бени комплекс “Лукавица” у Лазаревцу

(1967); Породи~на ку}а Д.]оси}а у Гроцкој

(1967); Кафе посласти~арница “Го~”

у Врwа~кој баwи (1968); Породи~на

ку}а са атеqеом керами~ара М.Стојанови}

а-Миса у Врwа~кој баwи (1968);

Основна {кола “Бра}а Јеркови}” у

У`ицу (1964-66, М.Митрови}, Р.Томи});

Пријемни центар са пословницом “Путник”

у Врwа~кој баwи (1968); Стамбени

блок “Проле}е” у ^а~ку (1969); Летwа

ку}а у Перази}а Долу (1969); Хотел

“Елен” у Ариqу (1970); Робна ку}а у

Трстенику (1970); Урбанисти~ко ре-

{еwе Светосавског платоа (1971-73);

Споменик “Младост” на Морави у ^а~ку

(1972, 1980); Бивете у Врwа~кој баwи

(1972-75); Пословно стамбена кула са

рестораном у Трстенику (1974); Хотел

“Београд” у ^а~ку (1973-75); Хотел “Пирот”

у Пироту (1976-77); Хотел “Златна

труба” у Гу~и (1977-81); Дом културе у

Лазаревцу (1976-77, сала са М.Белобрком);

Породи~на зграда Бујо{еви} у

Гроцкој (1978); Кwи`ара “Матице српске”

у Београду (1978-80, уре|еwе ентеријера);

Мотел “Млинарев сан” у Ариqу

(1979-81); Кафе-посласти~арница у

баwском парку Баwе Ковиqа~е (1980);

Породи~на зграда М.Пери{и}а у Слатини,

1981; Павиqон “Сне`ник” у Врwа~

кој баwи (1981); Хотел “Подриwе” у

Баwи Ковиqа~и (1982); Бивета “Слатина”

у Врwа~кој баwи (1985); Бивета

“Језеро” у Врwа~кој баwи (1988-90).

Библ.: О неким проблемима пројектоваwа

насеqа, Архитектура, бр.5-8, Загреб

1951, 60-63; Ива Анти}, Политика

30.12.1962, 19; Неопходност интеграције

ликовних уметности у: Симпозијум о

интеграцији ликовних уметности, Београд

септембра 1963; Записи архитекта,

Архитектура урбанизам, бр.25, Београд

1964, 46-47; Арх. Димитрије Леко.

Ин мемориам, Политика 25.10.1964, 17;

О`иqци на{их судбина, Политика 1.1.

1965; Судбине на{их токова, Политика

7.3.1965, 18; На растанку са Доброви}

ем, Политика 15.1.1967, 18; Путеви

архитектуре у Србији, Политика 5.5.

1968, 18; Савремена српска архитектура

(каталог), изд. Музеј савремене уметности,

Београд 1968; Умро је доајен српске

архитектуре, арх. Момир Корунови},

Политика 27.4.1969, 20; Неимарска

страст, НИН 22.9.1974, 34; Новија архитектура

Београда, Београд 1975, 1-64;

На вест о смрти. Арх. Бранко Крсти},

Политика 21.10.1978, 17; Маузолеј у

^а~ку. Синтеза филозофског и ликовног

стварала{тва Богдана Богданови}

а, Политика 12.7.1980, 12; @озик из

велике тројке, НИН 28.7.1985, 39-40;

Арх. Станко Манди}, Политика 3.12.1987,

6; Све је архитектура, Београд 1989; На

крају века, изд. Енергопројект, Београд

1995, 1-63.

   (Група аутора) Михајло Митрови},

Градац, бр.50, ^а~ак 1983, 1-92; Зоран

Маневи}, Митрови}, изд.САС, Београд

1991; Александар Кадијеви}, Михајло

Митрови}. Пројекти, градитеqски `ивот,

идеје, Београд 1999.

  Изло`ба, 1964; ЕЛУ, 1964, 481; Мамбриани,

1969, 176; Му{и~, 1969, 393;

Маневи}, 1970, 392; Маневи}, 1972, 30,

32, 37; Белоусов, 1973, 97, 99, 114, 140-

141, 167; Салон, 1974; Салон, 1976, 19;

Салон, 1977, 52-53; Салон, 1978, 110-

113; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 55,

59, 112, 165-167; Салон, 1979, 48-49, 50-

51; Салон, 1981, 155; Салон, 1982, 103-

104; Култерман, 1985, 215-217; Мла|енови},

1986, 25-28; ЛЕЈ, 1987, 360; Миленкови},

1987, 77, 99, 182-183; Миленкови},

1988, 138, 225, 240, 243-245;

[траус, 1991, 9, 70-71, 94, 97-98, 100,

154-155, 222, 225, 259, 265; Брки}, 1992,

51, 76, 165, 195, 216-233, 287, 289, 293;

Салон, 1993, 45; Салон, 1994, 12; Маневи},

1997, 77.

  ...,Архитект - по~асни гра|анин Смедеревске

Паланке. Архитект Урбанисти~

ког завода Србије Михајло Митрови}

прогла{ен је за првог по~асног

гра|анина Смедеревске Паланке, Политика

31.3. 1951, 3; Ото Бихаqи Мерин,

Савремена монументалност, Политика

23.2.1958, 15; М.Максимови}, Михајло

Митрови}, Политика 1.1.1962, 21

М.С.М.(аксимови}), М.Митрови}. Неопходност

интеграције ликовних уметности,

Политика 15.9.1963, 19; Д.А.(дамови}),

Зоран Маневи}. Један `ивот, НИН

18.4.1971, 45-46; Милорад Јевти}, Трио

за Олимп, Борба 30.1.1991.