Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МИРКОВИ] Бајо

(1917, Пqевqа - 1982, Београд)

Студирао у Београду (дипл. 1945). Запослен

у разним др`авним органима

(1945-54); Народном одбору Оп{тине

Пqевqа (1954-60), Оп{тинском одбору

за стамбену изградwу, Пqевqа (1960-

65), Стамбеном предузе}у, Пqевqа (1966

- 73).

Био је поборник традиционалног у савременом

изразу, какав му је Хотел “Пqевqа”

у Пqевqима (1970), за који је добио

Тринаестојулску награду. Wиме је,

уз по{товаwе амбијента, остварен особен

израз - пе~ат своје и у уоп{те архитектуре

Пqеваqа. Овај објекат улази

у у`и избор најбоqих архитектонских

дела друге половине XX века на простору

Црне Горе. Он одводи па`wу од

представе града ~а|авих објеката

Термоелектране, и, рекло би се, као је

увек кад архитектура лепо зра~и, да је

код wега и зрак ~истији, ина~е еколо{-

ки угро`ених Пqеваqа.

Најви{е плени уме{ност преспајаwа

времена разли~итих градитеqских искустава

са тог терена, уместо ~есто

оту|ене конфекције са ко зна којих простора.

Аутор користи једноставне форме,

понајви{е двоводне кровове са калканима

налик на војво|ански низ, да би,

ува`авају}и насле|е архитектуре, све

пропустио кроз густи филтер.

У време архитектуре строго проистекле

из функције и конструкције, паралелно

су на овим просторима у одре|еној

мери опстајали китwасти детаqи

преузети из оријенталне архитектуре,

који су, иако нај~е{}е примеwивани од

неуких кадрова, тра`или ви{е простора

у име традиционалног и увек драгог

подсе}аwа на про{лост.

Миркови} је био ли~ност {ироког образоваwа.

Недостајао му је само дипломски

рад да завр{и студије и на Историји

уметности. Са тих позиција осетио

је иницијалне дамаре архитектуре

свог града које је ве{то артикулисао.

За оне који нису познавали Миркови}а,

потребно је ре}и да је ово архитектонско

дело о~екивани израз занесеwа~ке

природе, qубави, топлине и увек богате

ре~и за обликоваwе простора, које

је стално испоqавао.

Над правоугаоном основом поставqена

су два двоводна крова исте вели~

ине и тре}и знатно ве}и, са разликом

од ~етири спрата, којима су, као

птица крилима, захва}ени сви спратови.

Кровови се надовезују као валови

са утиском кретаwа од великог ка

маwем - до смираја на крају. Ова три

крова, три вала, три седла, ~ине глобалну

поставку од које се природно наставqа

на детаqе. Кровне равни се

преламају да би се осна`или за висине

у о~екиваwу да распрсну као валови.

Попут реке која брзаком наилази на

стене, које заобилази, тако и овде

кровне равни наилазе на испусте.

Централно поставqена кула која је

заробqена овим равнима има статус

драгуqа на прстену.

А.М.

Дела: Хотел “Пqевqа”, Пqевqа (1970);

Зграда Електродистрибуције на Јали,

Пqевqа (1968); Робна ку}а “Проле}е”,

Пqевqа (1968); Блокови 1, 2 и 3, Пqевqа

(1970); Стамбено-пословна зграда

“Корзо”, Пqевqа (1966); Урбанисти~ки

програм Пqеваqа (1971-72); Болница,

Пqевqа (1967); Тре}а основна {кола,

Пqевqа (1970); Стамбено-пословни објекти

Лук 1 и 2, Пqевqа (1966); Ку}а

бра}е Борови}, Пqевqа (1970); Ку}а

Вуки}еви}а, Пqевqа (1969); Баqа, Прибој

(1953).