Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МИЛИДРАГОВИ]

Милорад

(1938, Враwска код Биле}а, Херцеговина

- 1999, Нови Сад)

Студирао у Београду (1957-62). Запослен

у Заводу за изградwу стамбених

објеката и Урбанисти~ком заводу (1962-

71), Гра|евинском предузе}у “Бетон”

(1971 - 76) и Пројектном бироу “Пројект

‘76” (1976 - 99).

Свој радни век Милидрагови} запо-

~иwе у Заводу за изградwу стамбених

објеката у Новом Саду, а убрзо потом

прелази у Завод за урбанизам Војводине,

где ради на просторним и урбанисти~

ким плановима у оп{тинама Ба~,

Врбас, Ковин и Пе}инци. У Ба~у 1969.

године пројектује Основну {колу (са

В.Миди}ем и Г. Милидрагови}), објекат

који је изванредно урбанисти~ки и

архитектонски уклопqен у амбијент

локације уз фраwева~ки самостан. У

Новом Саду је пројектовао велики број

станова са функционалним ре{еwима

(Лиман ИИИ и ИВ као и Ново насеqе). Ме|у

јавним и пословним објектима исти~у

се Зграда СУП-а у Врбасу (1972-75, са М.

Цони}ем), Основна {кола у Вајској (1972-

75), Робна ку}а “Младост” на Бистрици

(1982), као и зграда РТВ Нови Сад на

Ми{елуку (сру{ена у НАТО бомбардоваwу

1999). По функционалности и

унутра{wем обликоваwу најуспе{није

дело Милидрагови}а је Основна {кола

у Футогу (1985). Управну зграду предузе}

а “Новкабел” (1983) одликују смела

ре{еwа, са великим конзолама и

посебно успе{но ре{еним унутра{-

wим просторима сала и канцеларија.

Г. Милидраговић

Дела: Црква св. Богородице у насеqу

“[ангај”, Нови сад (1992); Стамбено пословни

објекат на углу Булевара С. Јованови}

а и Р.Радујкова у Новом Саду

(1999).