Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

МАРИНКОВИ] Дејан  (1931, Нови Сад)

Студирао у Београду (дипл.1957). Од 1959. године `иви и ради у Нема~кој, најпре у Сацхсенхеим-у (1959-62) а потом у Франкфурту, као сарадник познатих нема~ких архитеката (Крахн, Спеер, Хентрицх & Петсцхниг). Од 1970. године најпре сарадник а потом партнер у фирми Новотнy & Мäхнер.

Маринкови}ево дело је настало у околностима типи~ног савременог просперитетног архитектонског бироа коме су доступни велики послови и зна~ајни објекти. У оваквим бироима битна врлина је радна енергија и обаве{теност о популарним трендовима у архитектури.

По доласку у Нема~ку, касних педесетих година, Маринкови} је открио ~ари света слободног тр`и{та, и из једног {тутгартског бироа, који се бавио типским пројектима стамбених објеката, убрзо пре{ао у биро амбициозног архитекте Крана, који је у Франкфурту уједно водио и архитектонску {колу. У овом бироу Маринкови} се сусрео са веома комплексним задатком, који га је анга`овао готово пуне ~етири године, пројектом једног медицинског комплекса у Индији.

Током {ездесетих година формирана је Маринкови}ева архитектонска каријера. Најпре се као сарадник у бироу Алберта [пера бавио урбанизмом, концептуалним засниваwем нових градова у Либији, а затим је пре{ао у један од најве}их нема~ких архитектонских бироа, Хентрицх у. Петсцхниг, који је на ви{е локација у Визбадену и Диселдорфу запо{qавао неколико стотина архитеката. У овом бироу Маринкови} је пројектовао ~итав комплекс управних зграда компаније Фарбwерке Хоецхст, и {то је јо{ зна~ајније, победио на интерном конкурсу у коме су у~ествовали сви сарадници Бироа.

Врхунац Маринкови}еве архитектонске каријере, и wегова најзна~ајнија дела, везани су за биро Новотнy & Мüхнер у Офенбаху, у коме је најпре сарадник, а убрзо придру`ени ~лан, па затим равноправни партнер.

Најраније дело из овог кqу~ног периода настало је ве} по~етком седамдесетих година. Била је то управна зграда Нема~ког фудбалског савеза, изгра|ена у време завр{них припрема за Светско првенству у фудбалу. Зграда је саздана у типи~но постмиисовском маниру и у на{ој средини има партнера у познатом Ресторану “У{}е” Стојана Максимови}а. Следе}е зна~ајно дело је зграда Хессисцхе Ландесбанк у Франкфурту (1977), објекат саздан од неколико вертикалних кубуса, по први пут у Франкфурту потпуно прекривених стакленим фасадама, као симбол нове технологије “зида - завесе”, тако популарне у ~итавом свету током {ездесетих и седамдесетих година, док су језгра зграде, као контраст стаклу, обло`ена каменом. Ова гра|евина представqала је Нема~ку на изло`би интернационалних достигну}а у wујор{ком Музеју модерне уметности.

И каснија Маринкови}ева дела везана су за јавна здаwа. У банкарском центру Франкфурта исти~е се БФГ Банка, касније названа “Трианон” (1987-90), један од висинских репера у ~ијој се фасади огледа ~итава градска ~етврт. Једноставна архитектура овог објекта носи у себи сугестивност монументалног обеле`ја модерног доба. У овом великом комплексу сара|ивали су и биро А. Спеер- а са ниском зградом улазног анекса, испред самог облакодера, као и биро Хендрицх унд Петсцхник, са стамбеним блоковима иза самог облакодера.

Изван великих јавних објеката, Маринкови} је за сопствене потребе изградио породи~ну ку}у која је прогла{ена “ку}ом године” (1978) и награ|ена од стране једне банкарске институције.

З.Маневић

Дела: Ст Медицал Цоллеге, Бангалоре, Индија (1962-67); Комплекс банкарских објеката (“Банкенвиертел”) у Франкфурту на Мајни (1977); Управна зграда концерна Дегусса у Франкфурту (1977-80); Хотели компаније Wаггон-Лее у Франк-фурту (1982-85); Америцан-Еxпресс банка у Франкфурту (1990-96); Европска тргова~ка банка у Москви (1995); Управна зграда компаније Самсунг у [валбаху, Нема~ка (1995-98).