sr

kiu 

Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЛОЈАНИЦА Милан  (1939, Београд)

Студирао у Београду (1957 - 62). Запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (1963-65) и као наставник на Архитектонском факултету (1965 до пензионисања).

Целокупан опус Милана Лојанице могуће је поделити на три области: област педагошког, теоретско - истраживачког и архитектонско - урбанистичког, пројектантског рада. Границе између ових области нису наглашене већ једна из друге проистичу и међусобно се допуњавају. Рекло би се да све три области прожима једна иста духовна клима и иста радозналост, интересовање за истраживања ван уобичајене праксе и устаљеног искуства. Тако је од најраније фазе до данашњих дана.

Још из времена студија (првих учешћа на конкурсима и првих есеја о архитектури) Лојаница је обузет интересовањима која своја полазишта налазе у различитим областима уметности (сликарство, вајарство, књижевност, драматургија и др.). Ово разноврсно младалачко занимање он ће затим успешно спојити са потпуном посвећеношћу градитељском позиву, али ће то рано искуство утицати да сав каснији рад буде на известан начин особен и препознатљив.

Основна карактеристика тог опуса је специфична поетска клима коју носе најчешће визуелно покренуте, динамичне али геометријски чисте и технички дисциплиноване форме. Уз то, од најранијих пројеката заинтересован је за веће амбијенталне функционално - просторне артикулације. У тој теми Лојаница је постигао рану афирмацију низом пројеката почев од оних студентских (публикованих раних шездесетих) па затим кроз серију победа на јавним конкурсима и путем првих градитељских реализација, које су убрзо следиле.

Из те фазе најзначајнија су дела комплекс зграда “Ветпром” у Бачванској улици у Београду (1967-69, са П.Красојевићем, П.Цагићем, Б.Хајдном, Н.Боровницом), затим насеља “Јулино брдо” (1967-72, са Б.Јовановићем и П.Цагићем) или победа на међународном конкурсу за град модел “Гоцлав” у Варшави (1972, са П.Цагићем, Н.Боровницом, Б.Јовановићем, М.Јовићем и С. Вујанац Боровница). Код свих ових пројеката, као и код других (велике градске улице, реконструкције или појединачни објекти у Београду, Новом Саду, Љубљани, Загребу, Осијеку, Требињу, Ваљеву, Панчеву и др.) који су затим долазили и на којима је Лојаница радио у мањим или већим групама, тимовима, или самостално, реч је о комлексним пројектима и добро промишљеним софистицираним студијама. Најчешће те студије, пројекти и реализације бивали су веома запажени па и вишеструко награђивани струковним и јавним друштвеним признањима и били су сматрани извесним оријентирима у свом времену, односно били су од значајног утицаја на професионална збивања у београдској средини, па и широм земље.

И најновија дела Милана Лојанице садрже сличан елан у оријентацији на истраживања ван уобичајених модела, рецептура и часописних угледања. Низ добијених првих награда на конкурсима за веће просторне целине током последњих петнаестак година (1990, Туристичко насеље “Пржањ” у Бококоторском заливу; 1992, Пословни центар “Дафимент” на Славији; 1996, Тржно пословни центар “Лиман” у Новом Саду; 1999, Хотелско пословни комплекс у Рајићевој улици у Београду, са В.Лојаницом), због ратних и других околности није до сада наишло на отворени пут ка реализацији.

Ипак, сви ови пројекти имају тематског и концепцијског значаја за теоретска истраживања, писане радове и едукативну делатност којом се Лојаница са успехом већ низ година бави, у основном образовању и последиломском усавршаваwњу стручног, научног и образовног подмлатка код нас.

Најзначајнија залагања Милана Лојанице у пројектанском раду тичу се проблема основног просторно - функционалног и ликовног концепта, као и односа новопројектованих структура према природним и изграђеним карактеристикама места и окружења. У области теоријских интересовања и залагања у средишту његове пажње је однос између утилитарног аспекта и ликовних резултата архитектуре, а у области едукације најзначајнији су његови доприноси у области истраживања међусобних утицаја рационалних и интуитивних компонената у процесу пројектовања.

М.Вукотић Лазар