Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЛАЛИ^И] Ду{ан  (1933, Подгорица - 2006, Београд)

Студирао у Београду (1954 - 60). Запослен у Републи~ком заводу за урбанизам, Подгорица (1960-61); Савету за социјална и комунална питаwа, Подгорица (1961-62); Републи~ком заводу за урбанизам, Подгорица (1962); Секцији за инвестиције @елезни~ко транспортног предузе}а, Подгорица (1962-70); @елезни~ко транспортно предузе}е Ц.О.К. Београд (1970-71); Дирекцији за изградwу пруге Београд - Бар @ТП Београд (1971-77); @ТО Титоград (1978-79); Заводу за изградwу Подгорице (1980-84); @ТО Подгорица (1984 - 1998, када одлази у пензију).

Бавио се пројектоваwем, урбанизмом, гра|еwем објеката, сликарством и публицистиком. Ви{е пута је самостално и групно излагао у земqи и иностранству. Поводом 500 година {тампарства у Црној Гори самостално је излагао у Wујорку, а затим у Нема~кој. Радио је на изградwи пруге Београд - Бар као пројектант и руководилац на изградwи архитектонских објеката на делу кроз Црну Гору, за које му је додеqена “Награда за `ивотно дело” и “Орден са сребрним венцем”.

Родио се у Старој Варо{и - Подгорица, где је детиwство провео. Овај период оставио је најсна`нији пе~ат у wеговом `ивоту и стварала{тву, а посебно у сликарској имагинацији. Староваро{ки мотиви на wеговим сликарским платнима препознатqиво су представqени, којима се, раско{ним талентом вра}а до последwих дана `ивота. Те слике су својеврсни ома` градитеqству староваро{ких неимара. ^есто је говорио: “Суви{е се брзо `иви, брзо гради и много ру{и”. Без таквих заqубqеника, ентузијаста и истра`ива~а, никада не бисмо забеле`или и о~ували старе урбане целине и дух `ивота који је у wима зра~ио. Wегова платна са се}аwима из детиwства, као сна`ан траг архитектуре и културе Црне Горе, опомена су да се престане са ру{еwем тих вредности.

Публицистиком се бавио понајви{е у напору да помогне у борби против заборава традиционалних вредности. Написао је прву кwигу о архитектури Црне Горе “Фолклорна и монументална архитектура у Црној Гори”, {то је зна~ајан дога|ај за тај доста запоставqени сегмент црногорске културе. Архитектура траје дуго, али кwига много ду`е. Ова кwига је до{ла у право време, да на овом простору окамени за ве~ност дела “прамајке уметности”. У кwизи су наведени сви зна~ајни примери фолклорне архитектуре Црне Горе, са описом конструкције до најситнијих елемената ентеријера, као и детаqа поку}ства. Тиме нас аутор подсе}а да је на{е насле|е дубоко утемеqено, а изван на{их граница и високо валоризовано.

Најупе~атqивија мисао у wеговој кwизи је: “Када знамо да нам лепоту фолклорне архитектуре сви цене, не знам за{то се не користимо wеним елементима у креираwу савремених архитектонских дела”, {то представqа својеврсну критику савремене архитектуре.

Мо`емо слободно ре}и да Лали~и} ~езне за симбиозом лепоте дела народног неимара и дана{wег образованог градитеqа. Овом кwигом Лали~и} се представио као ма{тар, који пре свега `ели да елементе на{ега насле|а из области културе `ивqеwа, транспонује и сугестивно утисне у свест дана{wе генерације и градитеqске мисли, како би {то ду`е остали са насле|еном енергијом корена на{их предака, дубоко продрлих у ово тло.

Лали~и} је аутор Фонтане “Купа~ица” у Подгорици, за ~ије изво|еwе се изборио на конкурсу. Пројекат по избору стру~- ног `ирија, у току изво|еwа, трпи недозвоqене преправке ауторове основне идеје, па као нигде тако, одлуком qуди потпуно ван струке, она је пору{ена.

С. Драговић

Дела: Део стани~них зграда и магацина пруге Београд - Бар у делу од Бијелог Поqа до Бара (1973-75); Зграда @елезни~ке станице у Подгорици (1976).