Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

КЛИСКА Станко  (1896, Снагово, Босна - 1969, Београд)

Ро|ен у српској гра|анској породици, као присталица идеје о уједиwеwу југословенских народа, мобилисан је јо{ док је био средwо{колац, па је матурирао тек након Првог светског рата, 1918. године у Загребу. Године 1919. уписује се на Техни~ку велику {колу - Архитектонски факултет у Бе~у, а затим прелази на исту {колу у Загребу. Дипломирао је 1923. године код професора Виктора Кова~и}а. По завр{еткустудија радио је у атеqеу В.Кова~и}а, а потом А.Урлиха. У истом периоду радио је и у Техни~ком одеqеwу Банске управе у Загребу, где је велико искуство стекао граде}и Берзу и Епидемиоло{ки завод. У том периоду је пројектовао и руководио градwом По{те у Сиску као и надградwом Главне по{те у Загребу. Године 1929. сти~е зваwе овла{} еног архитекте и отвара самостални архитектонски атеqе у Загребу.

“Загреба~ки период” Станка Клиске трајао је од 1923. до 1941. године и обеле`ила су га бројна архитектонска и урбанисти~ка оствареwа. Ме|у објектима из овог периода исти~у се: Зграда на Илици бр.9 (1929-30) и Стамбено трговинска ку}а на Прерадови}евом тргу из 1939. године, обе реализоване у Загребу; Болница у Сиску (1930) Болница у Су{аку (1931); Болница на Ребру у Загребу (1934-41) итд.

Након све~аног отвараwа Болнице на Ребру Станко Клиска бива прину|ен да напусти Загреб и да се потом настани у Београду, где }е остати до краја свога `ивота. Професионална одва`ност, доследност и скромност у~иниле су да га нова средина прихвати уз велико ува`аваwе као стру~wака, али и као ~овека. Тада запо~иwе “београдски период” у стварала{тву Станка Клиске обеле`ен градитеqском, али и педаго{ком активно{}у, које су се ме|усобно про`имале и произилазиле једна из друге.

Године 1944. Станко Клиска постаје на~елник Одеqеwа за обнову и изградwу здравствених установа у Поверени{тву за народно здравqе Националног комитета ослобо|еwа Југославије. Године 1947. прелази у Савезни пројектантски завод “Југопројект” где оснива Биро за пројектоваwе здравствених објеката.

Након расписаног јавног конкурса 1950. године бива изабран за ванредног професора Архитектонског факултета у Београду на предмету “Дру{твене зграде”. Преузима предаваwа у групи Д.М.Лека о здравственим зградама и руководи ве`бама из исте области. Са радом “Утицај болесни~ке јединице на развитак савремене болнице” постаје редовни професор на предмету “Пројектоваwе здравствених зграда” 1957. године. Те године професор Клиска је био и декан Архитектонског факултета, а године 1961. написао је кwигу “Болница” и уyбеник “Здравствена станица и дом здравqа”.

“Београдски период” у раду Станка Клиске обеле`ава и цео низ пројеката, како реализованих тако и нереализованих, ме|у којима се исти~у: Санаториј Председни{тва владе (1947-49); Градска болница у Скопqу (1948); Скица Генералног плана и програмске скице за Медицински факултет у Београду (1952); Гинеколо{ка клиника у Београду (1949-56); Оп{та болница у Зеници (1950); Оп{та болница у Тузли (1956) итд.

М.Вукотић Лазар

Библ.: Прилог ре{аваwу проблема савремене болнице, Зборник архитектонског факултета 1953-1956, Београд 1956; Здравствена станица и дом здравqа, Београд 1957; Болница, Београд 1961.

Општа лит.:  Стојанови}, Мартинови}, 1978, 128;

Остала лит.:  Аqо{а [егви}, Станко Клиска 1896-1969, ^овјек и простор, бр.1, Загреб 1970, 13; Златко Узелац, Хоммаге а Станко Клиска, @ивот умјетности, бр.43-44, Загреб 1988, 105-107.