Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЈОВИЧИЋ Миодраг  (1938, Травник)

Студирао у Београду (1956 - 61). Запослен у предузећу “Комграп” (1961-91).

У послератном периоду “Комграп” и “Трудбеник” заузимали су највише место међу свим великим грађевинским предузећима у којима су били формирани архитектонски бирои. За овакав високи положај архитектонски биро “Комграпа” могао је захвалити свом оснивачу, Браниславу Маринковићу, његовим наследницима, Игњатовићу и Кабиљу, али и трећој генерацији пројектаната, којима су се шездесетих и седамдесетих година XX века пружале широке могућности за реализацију идеја. У овој трећој генерацији најпотпунији, са више аспеката најзначајнији је опус Миодрага Јовичића.

Јовичић је скренуо пажњу стручне јавности конкурсним пројектом и реализацијом Сервиса ГСП-а у Београду (1966-71). Одмах затим, у готово невероватно кратком року, за потребе одржавања спортских такмичења на новоформираном “Савском језеру”, изнедрио је “Дом спортова” (1971), мултифункционалну грађевину чији завршни елемент, судијски торањ, отворено асоцира низ трамбулина и тако задобија снагу симбола, визуелног обележја читавог комплекса.

Још једно Јовичићево дело, на жалост нереализовано, носи у себи набој симболичних форми. Реч је о конкурсном пројекту за палату “Југопетрола” у Новом Београду (са Г.Сандић, 1986). Функционална схема великог пословног објекта по ободу је оплемењена кулама полигоналне основе које нас без икаквог двоумљења везују за џиновске ваљкасте резервоаре у складиштима нафте.

У међувремену, Јовичић је у сарадњи са Г.Сандић остварио низ стамбених објеката - кула у Земуну (1979-84), у којима се разуђивањем масе и мансардним кровним завршецима остварује хуманизација једне тако осетљиве архитектонске форме. И ПТТ центар у Зеници (1981, са Г.Сандић) указује на Јовичићево опредељење да се један велики инвестициони програм приведе хуманој мери, уз помоћ атријумског решења, као и да се обликом сугерише његова регионална одређеност.

Јовичићево дело значајно обогаћује оне токове који су тежили да се рационалним методима приближе темељним вредностима српске архитектуре, оним карактеристичним иновацијама које подједнако кореспондирају са глобалним и регионалним узорима.

З.Маневић

Дела: Рестаурација и адаптација пословног објекта “Коруна” у Прагу, Чешка (1975-76, М.Јовичић, Г.Сандић); Ортопедска клиника на Буловци у Прагу, Чешка (1978, уређење ентеријера друштвених просторија); Центар мале привреде у Кумодрашкој ул. (1987-88, М.Јовичић, Г.Сандић).

Општа лит.:  Салон, 1977, 45; Стојановић, Мартиновић, 1978, 92; ЛЕЈ, 1984, 706; Салон, 1987; Салон, 1989.