Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЈОВАНОВИЋ Миодраг  (1942, Нови Сад)

Студирао у Скопљу (1961-63) и Београду (1963-67). Запослен у ГП “Радник” у Ужичкој Пожеги (1969- 71), Заводу за урбанизам и пројектовање у Ужицу (1971-75) и у Новом Саду (Урбанистичком заводу града и предузећу “Инвестпројект”, 1975-90 и предузећу “Војводина про-инг ‘46”, 1990 до пензионисања).

Јовановић је у Ужицу пројектовао сликовиту Транзитну аутоматску телефонску централу (1974), више стамбених и пословних зграда. Од 1979. активно се бави пројектовањем стамбених зграда углавном у Новом Саду и Петроварадину. Општу болницу у Врбасу (1986- 1992) Јовановић пројектује у блоковској подели, уз уравнотежени приступ моделовању. После два идентична студентска дома у новосадском насељу Лиман III (1988, награда XVII новосадског салона архитектуре), где је представио успешан склад оштрих и заобљених површина кроз наглашен однос архитектонских маса, детаља и примењених материјала, Јовановић је израдио пројекте за више наменских зграда студентског насеља у Новом Саду (са Н.Маринчићем). У оквиру Друштвеног центра Универзитета (1989) посебно се истиче савременим дизајном “Апарт хотел” (1990) који доноси значајне новине у изградњи солитера у Новом Саду, у светлу искустава Постмодерне. Зграда је својим монументалним и атрактивним изгледом постала нови симбол Универзитета и Новог Сада из деведесетих година 20. века (Борбина награда за архитектуру за Војводину).

Објекат Завода за здравствену заштиту студената (1996) је својом наглашеном полихромијом и стилском блискошћу са затеченом архитектуром студентског комплекса, био такође запажен као вредно градитељско дело. У пројектима за стамбено-пословне зграде (1990-1998) Јовановић инсистира на наглашеним фасадним еркерима и балконима, угаоним вертикалама и разуђеним кровиштима, као и рационалним основама стамбених простора. Стамбена зграда у улици Цара Душана у Новом Саду аутентично је дело регионалне архитектуре у коме аутор користи традиционалне архитектонске елементе, склапајући их у нову целину, обогаћену низом аутентичних детаља.

В.Мајсторовић

Дела : Стамбена зграда “Цвета Дабић” у Ужицу (1975); Конфекција “Кадињача” у Ужицу (1975); Стамбене зграде блока А, Б и Ц у комплексу Руменачка-Панчевачка у Новом Саду (1979-83 са Л.Цатићем); Стамбене зграде у комплексу Петроварадин VIII у Петроварадину (1980- 85); Стамбене зграде на углу улица Булевар Ослобођења и Новосадског сајма у Новом Саду (1986-87, са С.Кузмановићем); Стамбено-пословна зграда у Аранђеловцу (1990, Са Н.Маринчићем); Фискултурна дворана и адаптација ОШ “23. новембар” у Сремским Карловцима (1989); Студентски ресторан у Новом Саду (1991 са Н.Маринчићем); Стамбена зграда у Врбасу (1990-92, М.Јовановић, Д.Миљановић, Ј.Пажитнаи); Стамбена зграда на углу улица Цара Душана и Ђ.Магарашевића (1993, М.Јовановић, Д.Миљановић, Ј.Пажитнаи); Стамбена зграда у улици Браће Рибникар (1995); Ентеријер сала и холова пословне зграде НИС-Нафтагас, све у Новом Саду (1996-97); Стамбена зграда “29. новембра” у Зрењанину (1996-98).

Општа лит.:  СалонСМ 1989; СалонСМ, 1993.

Остала лит.:  С.Јовановић, Миодраг Јовановић, архитекта, Енциклопедија Новог Сада, књ. 10, Нови Сад 1998.