Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЈАЊИЋ Живко  (1938, Билећа, Република Српска)

Студирао у Сарајеву (дипл. 1965). Запослен у Оп{тини Биле}а (1965 - 1967); Комуналној радној организацији у Биле} и (1967 - 1969) Бироу за изградwу Дубровника (1969 - 1971) и у Заводу за пројектоваwе и урбанизам Херцег Новог (1971 - 90 када одлази у пензију).

Поред архитектуре, бави се сликарством, музиком и кwи`евно{}у. Најбоqе wегово дело је позори{на зграда звана Дворана “Парк”, Херцег Нови (1987), за коју је добио републи~ку Борбину награду. Гра|ена је осе}ајем за амбијент, те је лако прихва}ена попут интимних старих градских језгара, као да је ту одувек била. Захтеви овог места били су велики, те се постигнута сигурност најви{е исти~е. То је остварено облицима и односима који нису карактеристи~ ни за тај простор, успоставqају} и друга~ију релацију са традиционалним.

Традиција је као дух присутна у друга~ијој интерпретацији, {то све ~ини интересантнијим. Композицијом доминира форма у облику призме над квадратом као основом, али не да се наметне но смири и обједини друге садр`аје, да би потом сви “текли” у истом правцу. Прате} и елементи вра}ају дуг доминанти “утопqавају}и је” као п~еле матицу, да би се “руку под руку” обједиwено спу{тали низ падину. Дуг према амбијенту заједни~ки оду`ују, изме|у осталог, и прамцем брода, који су формирали, којим су се запутили ка пу~ини.

Оваквим поставqаwем објекта максимално се ~увају визуре према мору, гледано са партера ових и околних простора. Наведена доминанта није поставqена као беспоговорна датост, којој све треба да се приклони, {то се види и по усвојеном статусу да је, иако неједнака, по на~ину како је свој покрет исказала. Покрет је представqен у доwем делу, где се оби~но о~екује брзи спој са темеqима. Ту је до{ло до издвајаwа дела масе која наставqа да се кре}е до контуре, која, као коса линија, симболизује динамику. Засецаwима по косој линији неких елемената на првој линији према мору, умереном у назнакама динамиком, једноставноставним ре{еwем “подр`ано” је сво|еwе црногорских брда ка обали. Представqен је траг тог вала који је пре{ао преко wега. Забеле`ен је као веома битан у простору, као wегова карактеристика, ехо у музици, којом се, ина~е, аутор бави. Бо~на страна према мору ви{е није бо~на, јер је по неким ефектима постала репрезентативна. Нагибом, монументално{}у, стамено{}у, горwом ивицом као неким парапетом, асоцира на бедем тврђаве приморских градова, који сада не одваја но спаја.

Аутор се не руководи уоби~ајеном инерцијом, којом је зграда толико ве}а колико има ви{е квадрата, да ~есто у Приморју делују као несразмерно велик насукан брод. Објекат је у групацијама, хватају}и корак, којим толико дуго време кора~а овим простором, доводе}и димензије на мерqиве вели~ине, мерqиве истим метром којим су и на{и стари мерили. На објекту су присутна про`имаwа и материјала, и обрада, по хоризонтали и вертикали - да је формирани организам без суви{ности на својим ногама, да му их ми у мислима додајемо.

А.Маркуш

Дела: Урбанистички план "Златиште” у Билећи (1969); Детаљни урбанистички план Бијеле (1972); ДУП Игала (1972); Урбанистички план Топола I (1974); Пошта, Тиват (1977); Пошта, Никшић (1978); Зграда МУП-а, Херцег Нови (1978); Реконструкција РВИ, Игало (1979); ДУП Радановића (1980); ДУП Рисна (1981); Стамбено - пословни комплекс, Рисан (1982); Ватрогасни дом, Херцег Нови (1983); ДУП Петровца (1989); Дом пензионера у Билећи (1998).

Библ.: “Земља Херцегова”, Град писаца, Херцег Нови 1994, стр. 1 - 349; "Влашићи”, Социјална мисао, Београд 1997, 1 - 237; “Црна удовица”, Унирекс, Подгорица 1998, 1 - 233; “Недовршен храм”, Задужбина “Петар Кочић”, Бања Лука 2003, 1-138.