Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ИВАНОВИ] Тихомир  (1912, Лазаревац - 1990, Дубровник)

Студирао у Београду (дипл. 1936). Запослен у кабинету Милана Злокови}а на Архитектонском факултету (1937 - 41), Предузе}у “Херцеговина”, Мостар (1946-48), Предузе}у “Архитект”, Сарајево (1948-57), Предузе}у “Србија пројект”, Београд (1957-61), Бироу за изградwу Дубровника (1961-71), Урбанисти~ком заводу, Херцег Нови (1971-78, када се пензиони{е).

Веома је интересантан стваралац по ви{е основа. Довоqан је да на један на~ин за одре|ено време представи архитектуру сада{wе ~етири др`аве, раније ~етири републике послератне Југославије: Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе. Он тамо није био архитекта по позиву но по месту становаwа, где такве ствараоце, наро~ито у малим градовима, памте као неимаре који ту `иве са својим зградама и тимовима сарадника и изво|а~а радова. Где год да крене, он је wихов архитекта.

По~ев од прве праксе 1937. у атеqеу Милана Злокови}а он је преспојио искуство гра|еwа времена пре и после Другог светског рата, да би 1975. године, као посебно истакнут, био одабран да пројектује резиденцију најве}их југословенских функционера. У формираwу града буду}ности - Новог Београда, који је тада то зна~ио, дао је допринос интересантним стамбеним деветоспратним зградама “Три сестре” (1958-59), које су Новом Београду нагласиле сна`ан развој са новим погледима, ретко примеwиваним, да су фасаде ових зграда прибли`но квадратних облика, додато је да се балкони не подударају по вертикали суседних ета`а, ве} у сваком другом нивоу, варqивим осе}ајем да се ремети природни континуитет носе}их пиластера. Уз то зграде су поре|ане у простом низу, које је дало ефекат истицаwа претходног, а не пони{таваwа, како би се о~екивало у оваквом редоследу. Са зградама “Три сестре” добио се везни, смирују}и елемент маwе успелих комбинација {ирег окру`еwа. Као пратилац а не ду`ник времена, имао је додатну енергију за преиспитиваwе актуелних метода гра|еwа да руково|ен инспирацијама доследно до|е до својих нервних завр{етака на фасади.

А. Маркуш

Дела: Типски задру`ни домови за Херцеговину (1946-48); Први стамбени објекти “Фамос”, Сарајево (1950); Хигијенски завод, Сарајево (1951); Први стамбени објекти у Витковици, Гора`де (1951); Типске зграде Народне банке у БиХ (1951-53); Ресторан у Маглају (1952); Стамбене зграде, Варе{ (1952); Управна зграда “[ипад” и “Ослобо|еwе", Сарајево (1953); Стамбени објекти на Грбавици, Сарајево (1953); Болница, Биха} (1953); Болница у Јагомиру, Сарајево (1954); Павиqон ТБЦ у Касиндолу, Сарајево (1955); Амфитеатар Медицинског факултета, Сарајево (1955); “Југопетрол”, Сарајево (1956); Споменболница, Фо~а (1956); Пословна зграда “Далмација биqе”, Дубровник (1963); Робна ку}а “Мин~ета”, Дубровник (1963); Насеqе “Туп”, Дубровник (1964); Хотел “Компас”, Дубровник (1965); Хотел “Адријатик 3", Дубровник (1968); Хотел “Адријатик", Цавтат (1969); “Гранд хотел”, Дубровник (1970); ^етири пословно-стамбена солитера, Херцег Нови (1972-74); Војни објекат за рехабилитацију, Меqине (1974); Објекат специјалне намене Вила “Лов}ен”, Меqине (1975); Насеqе “Немила”, Херцег Нови (1976).