Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЗУЛЕВИЋ Иван (1950, Ријека)

Студирао у Београду (1968-76). Запослен у Пројектном бироу “Наш стан” (1978-94). Самостални аутор (1994 до данас).

Архитекта који полако и стабилно гради своје дело. На формирање његовог става у архитектури пресудан утицај имао је рад у атељеу М.Пантовића и М.Живадиновића. Почетну фазу Зулевићевог опуса, током осамдесетих година, карактерише сарадња са А. Ђокићем али и наглашено трагање за сопственим архитектонским изразом (Стамбено - пословни објекти у МЗ “Чукур чесма”, угао Змај Јовине и Страхињића Бана, 1989, А.Ђокић, И.Зулевић). Развоју ауторског израза допринела је и сарадња са вајаром Отом Логом (Спомен комплекс Првом српском устанку у Орашцу, аутор скулптуре Ото Лого, 1989) и Миланом Лојаницом. Стамбена архитектура, као најчешћа тема његовог дела, уважава концепт традиционалне градске архитектуре вишеспратница. Истражује однос облика и функције као и ефекте употребе различитих материјала. (Зграда пројектног бироа “Наш стан” у Пожешкој 81а, 1985-90).

Деведесетих година Зулевић интензивно пројектује и остварује неколико запажених објеката у којима достиже лични стил прочишћених облика (Пословни објекат “Луксол” у Зрењанину, 1995-99).

Љ.Милетић Абрамовић

Дела: Комбинована дечија установа “Драган Маузер” у Пожешкој ул. (1978-80); Породична кућа (1984, типски пројекат - конкурс); Стамбено трговачки комплекс “Голф 11” на углу Ул. Благоја Паровића и Жарковачке (1990, А.Ђокић. И.Зулевић); Стамбени објекти у Блоку “57А” у насељу “Спортски центар” на Бановом брду (1994); Кућа “Виктор” у Тољатију у Русији (1996); Породична кућа у Новом Бечеју (1998-99).

Општа лит.:  Салон, 1982, 118; Салон, 1993, 42.

Остала лит.:  (Михајло Митровић, ур.), Орашац 1804 - 2004, Аранђеловац 1990, 11-16; М.Митровић, Архитектура код нас и у свету, Политика 13.2.1999.