Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ЕРЦЕГОВАЦ Јелисавета  (1937, Загреб)

Студирала у Београду (1956-61). Запослена у Заводу за изградњу и реконструкцију града Београда (1961-96).

Током своје архитектонске праксе Ј. Ерцеговац је развила разнородну пројектантску активност, бавила се стамбеним, јавним, индустријским и здравственим објектима. Прва дела остварује у стамбеној архитектури (Стамбена зграда у Београдској ул. 47 - 49, 1964 - 65). Посебно је значајна делатност на решавању градских пешачких комуникација у виду подземних пролаза (Подземни пешачки пролаз Теразије код палате “Албанија”, 1968, С.Јовановић, В.Терзић, Ј.Ерцеговац, Р.Михајловић, Б.Ајваз, Р.Радуловић, М.Ивановић).

Највећи део своје активности посветила је пројектовању и извођењу здравствених објеката. По обиму и сложености пројектантског задатка, специфичности функције и технологије, истиче се Клинички центар Медицинског факултета у Београду (1970-86, Д.Балзарено, В.Стојаковић, у каснијој фази Ј.Ерцеговац, О.Николић). Ради и низ самосталних пројеката здравствене тематике (Поликлиника и Трансфузија крви КБЦ Земун, 1988). У обликовном смислу њена архитектура носи све битне карактеристке подударне са светским архитектонским токовима седамдесетих и осамдесетих година.

Љ.Милетић Абрамовић

Дела: Породична кућа у Реџевића Ријеци (1970); Пивара “Серво Михаљ” на Зрењанинском путу (1965); КБЦ “Звездара” у Београду (1971, пројекат, урбанистички део Д.Балзарено, Ј.Ерцеговац, архитектонски део Поликлиника и Наставни блок Ј.Ерцеговац); Болница за инфективне болести са Дечијом болницом у склопу Опште болнице “Др. Воја Дулић” у Пожаревцу (1988, пројекат); Пословни објекат на углу Шантићеве и Кнез Милетине ул. у Београду (1991, пројекат); Стамбени блок Металуршког комбината у Енакијеву, Украјина (1992).

Општа лит.:  Салон, 1982, 68.