Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
\ОКИ] Александар
(1936, Београд - 2002, Београд)
Студирао у Београду (1955-60). Запослен
у Заводу за унапре|еwе комуналне делатности
СР Србије у Београду (1963-
68), у Градској оп{тини Амана, Јордан
(1968-69), Дирекцији за изградwу и
реконструкцију Београда (1969-75),
предузе}у “Беоплан” (1975-84). Оснива~
и власник бироа “Романти~на архитектура”
(1992 до смрти).
\оки} је пореклом из београдске породице.
По~етком века wегов отац Никола
\оки}, доселио се из Лесковца и настанио
код своје тетке, једне опаке и
сна`не `ене, којој је занимаwе цариника
на савском |умруку сасвим пристајало.
Вредан по природи, трпеqив и по{-
тен, како то само патријархални ју`wаци
могу бити, Никола је напредовао споро
и те{ко. Запо~ео је као {егрт и калфа
у трговини, да би тек пред Други светски
рат успео да се осамостали и купи
два омаwа локала у центру Београда, у
околини Калемегдана. У ратним разараwима
изгубио је део имаwа, део му је одузет
после рата. Као и други београдски
трговци, постао је слу`беник у др`авној
радwи, злопате}и се са малом платом
и пензијом до краја `ивота.
\оки}ева мати била је пореклом Враwанка.
Од Београда она је о~екивала
далеко ви{е него {то јој је он пру`ао.
О~екивала је лагодан `ивот у велеграду,
отмене балове, раско{не хаqине.
И тек {то се испуwеwе снова указало
на видику, макар само као могу}ност,
до{ао је рат и с wим и безна|е. Саwар,
романти~ног духа, у{ла је у кризе које
су је раздирале. Умрла је не спознав-
{и до краја истину да се сопствени
идеали нај~е{}е остварују тек иза нас,
у `ивоту на{е деце. Радиност и осетqивост,
енергија и сентимент, морали
су бити спојени у једној ли~ности да би
идеали \оки}евих родитеqа могли постати
стварност.
Детиwство, де~а{тво, рану младост,
Александар \оки} је провео лагодно. У
опхо|еwу са околином исказивао је простосрда~
ност, био је комуникативан и
својтqив по природи, и ове особине
формирале су основу за активно бавqеwе
спортом. Определио се за ко-
{арку која је средином педесетих година
јо{ увек окупqала интелектуалну
омладину. Спорт је утврдио у wему обе
битне насле|ене особине: самопрегорни
рад, али и сталну потребу да се
активно у~ествује у креираwу колективног
победни~ког идеала.
Како се ли~ност која поседује овакве особине
сналазила у свету архитектуре,
ме|у архитектима? У доба кад се \оки}
уписао на Архитектонски факултет,
ме|у наставницима је било сна`них
ли~ности које су обеле`иле ~итаву
епоху: Доброви} и Злокови}, бра}а Крсти},
Богдан Несторови}, Дероко. Амбициозни
студенти прибли`авали су се ауторитативним
наставницима, улазили у
wихов духовни круг, и унапред спремни
да пре|у ~итав тегобни пут од {егрта
до мајстора.
\оки}евом карактеру ова схема није одговарала.
У време када је дипломирао,
млади таленти везивали су се за нове
ауторитете, ме|у којима је најзна~ајније
место заузимао Уро{ Мартинови}. \оки}
је за ментора, ме|утим изабрао
Бранка Максимови}а, ортодоксног ме|уратног
функционалисту, ~ији су назори
били далеко бли`и хуманизму Хауардовог
“вртног раја” него монументализму
Корбизјеовог ^андигара.
Максимови} је и на своје непосредне
сараднике, Мариолу Богојеви} или Владимира
Бјеликова као и на своје у~енике,
преносио атмосферу “по{теног
рада” као супротност “непо{теном егзибиционизму
уметника". Мариола Богојеви}
и Владимир Бјеликов били су истовремено
запослени и у Заводу за унапре|
еwе комуналне делатности Србије.
Они су заједно са Вером \уки} и Димитријем
Пери{и}ем увели \оки}а, непосредно
после студија, као ли~ност огромне
радне енергије, у слу`бени~ку
атмосферу Завода. Тако се догодило
да се током ~итаве седме деценије, све
до одласка у Аман, Александар \оки}
бавио {ироким темама, планираwем буду}
ности ~итавих региона, генералним
проблемима развоја градова, ула`у}и
големи труд у обраду елабората који
нај~е{}е завр{авају заборавqени у
ладицама локалних полити~ара.
Та страна сло`ене \окови}еве ли~ности,
способност да се предано ради и
онда када су циqеви далеки, а методи
колективисти~ки, несумwиво води порекло
од оца. Али друга страна ли~-
ности, `еqа за такми~еwем, за побе-
|иваwем, као подсвесно испуwаваwе
мај~иних завета, наводи га да се одмах
по завр{еним студијама, заједно са Све-
тиславом Ли~ином, у оквиру конкурсног
надметаwа, упусти у пројектоваwе реконструкције
Смедеревске твр|аве.
Био је то одлу~ују}и блиски сусрет са историјом,
са националном културом, сусрет
који }е се као лајтмотив провла-
~ити кроз wегов `ивот и дело. Уз Светислава
Ли~ину упознао је и вајара Мом-
~ила Кркови}а, ~ији је геометризовани
ликовни језик био довоqно неутралан
и погодан за истицаwе паралелне улоге
архитекте у заједни~ком делу. Тако
је \оки} у{ао у свет уметности, упознао
и прихватио wегове регуле.
За разлику од других архитеката, који
своје конкурсне радове уни{тавају или
забораве, немају}и осе}ај за трајност
духовних вредности, за трајност идеја,
\оки} и Кркови} су уз помо} истори~ара
уметности Владимира Рози}а, после
низа награда у конкурсним надметаwима,
организовали изло`бу својих
дела у тек основаној Галерији Колар-
~евог народног универзитета.
У уметни~ким биографијама сликара и
скулптора, с једне стране, или архитеката,
с друге стране, у формираwу wиховог
ауторског лика, изло`бе имају
разли~ити зна~ај. Изло`бе ликовних
уметника ме|усобно се пореде по месту
у коме се одр`авају, реномеу галерија,
крити~ким текстовима којима су пропра}
ене.
Из изло`бе у изло`бу, на вредносним
лествицама којима стреме успеху, ликовни
уметници мукотрпно савла|ују степеницу
по степеницу, прелазе}и из таме
анонимности на светла естраде. У архитектонском
свету, ме|утим, све су изло`
бе истог ранга, све се сматрају прворазредним
дога|ајима. Отуда се не треба
~удити {то је и ова изло`ба у Галерији
Колар~евог универзитета, која објективно
није могла имати ве}и културни
зна~ај, у~инила да Александар \оки}
на београдској сцени буде откривен
као нова уметни~ка ли~ност.
Пуну уметни~ку промоцију \оки} је остварио
на првој самосталној изло`би
радова, одр`аној у Галерији Графи~-
ког колектива, по~етком 1972. године.
Изло`би је претходила готово невероватна
двогоди{wа урбанисти~ка и
архитектонска продукција. Приказана
дела обухватала су конкурсни пројекат
за ~итаво једно стамбено насеqе, пројекте
јавних и пословних објеката,
{кола, стамбених зграда, центра једне
месне заједнице. У реализацији пројеката
у~ествовало је преко тридесет
архитеката, ин`еwера, техни~ара.
Али, нит која спаја све те пројекте, која
их обједиwује у уметни~ки опус јесте ликовни
језик ~ији је творац Александар
\оки}. Елементи овог новог ликовног
израза у пуној мери одре|ују \оки}еву
уметни~ку индивидуалност. Они се могу
идентификовати у три нереализована
пројекта. Ре~ је о Пословном објекту у
Макензијевој улици, Пословном објекту
у Сремској улици, Центру месне заједнице
на Бановом брду.
Прва компонента \оки}евог уметни~ког
идентитета заснована је на прихватаwу
авангардних кретаwа у светској архитектури.
\оки}ева интерпретација ових
кретаwа, како је то сасвим евидентно
приказано у пројекту за Пословни објекат
у Макензијевој улици, сасвим је слободна,
асоцијативна, у духу градитеqске
традиције на{е средине. Па ипак,
недвосмислено је савремено и авангардисти~
ко порекло хоризонтално пру-
`ених “туба”, поготову ако их замислимо
изгра|еним у натур бетону.
Друга компонента \окови}евог уметни~-
ког идентитета присутна је ви{е у макети
Пословног објекта у Сремској улици,
него у wеговој техни~кој, црта~кој презентацији.
У макети је о~игледно приказана
структура облина, које су далеко
од техницисти~ке прецизности и
иницирају појаву топлих материјала у
обради фасадних повр{ина. Слагаwе облица
разли~итог дијаметра по вертикали,
wихово ирегуларно повезиваwе,
за~етак су једног романти~ног метода,
на~ина ми{qеwа који води готово невероватним
склоповима разли~итих волумена,
како геометријског и апстрактног,
тако и симболи~ког или магијског порекла.
Најзад, тре}а компонента \оки}евог уметни~
ког идентитета происти~е из дугих
година занимаwа меморијалима. Ку-
}а је у \окови}евој ликовној интерпретацији
нај~е{}е предмет који нас узбу-
|ује, понекад {окира. Центар месне за-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
116
А.\оки},
Пословни објекат на
углу Сремске улице,
конкурсни пројекат,
1970
једнице на Бановом брду, на пример, у
су{тини је меморијал, не само по
кру`ној основи у коју је уписан, основи
~ије је сна`но симболи~ко зна~еwе послу`
ило као обеле`је ~итаве поменуте
изло`бе у Графи~ком колективу, ве}
и по обликоваwу доминантне вертикалне
масе.
Ове битне особености, транспоноваwе
утицаја светских кретаwа, романти~ни
метод у комбиноваwу облика и {окантни
ефекат меморијала, могу се лако препознати
у готово свим каснијим \оки-
}евим делима. Оне граде унутра{wу
конзистентност уметни~ког дела, омогу}
авају пуну повезаност дела и ли~-
ности, формираwе уметни~ког индивидуалитета
који не скрива своју припадност
једној регионалној култури, али те-
`и да унутар тог лимитираног подру~ја
истакне сопствену улогу.
Ове рано изра`ене особености, спретно
и континуално приказиване јавности
на колективним манифестацијама као
{то су Салон архитектуре или Октобарски
салон, бројним ретроспекцијама, изло`
бама поводом зами{qених великих
урбанисти~ких или архитектонских подухвата,
све је то неминовно водило оствареwу
дру{твеног поло`аја уметника,
сасвим разли~итом дру{твеном поло-
`ају од оног који је \оки} заузимао као
приqе`ни сарадник Завода за унапре-
|еwе комуналне делатности током {ездесетих,
Завода за изградwу и реконструкцију
града током седамдесетих, или
Института за архитектуру и урбанизам
Србије крајем осамдесетих година.
Александар \оки} као слу`беник и
Александар \оки} као уметник, два су
сасвим разли~ита дру{твена поло`аја.
Двојба ли~ности, која из тога происти~
е, ~еста је појава у послератној
српској архитектури. Она се није могла
избе}и ни када је \оки} приступао мало
познатим, или сасвим анонимним
бироима (“Беоплан”, “Београд инвест”)
који су добијали на зна~ају једино у време
wеговог деловаwа.
Непријатне двојбе ли~ности \оки} се
кона~но ре{ио тек када је дру{твеним
променама било омогу}ено формираwе
приватних архитектонских бироа. Доградив{
и сопствену ку}у, као у нека
сре}на времена изме|у два светска
рата, када су архитектонски бирои били
ви{е налик на уметни~ка атеqеа
него на фабри~ке хале, \оки} се кона~
но на{ао у миqеу о каквом је саwарио
јо{ од студентских дана.
Порекло духовног амбијента у који се мо-
`е сместити \оки}ево дело поти~е јо{
из доба када је тајфа Андрије Дамјанова
на свој особени на~ин у градwи Смедеревске
цркве интерпретирала средwовековне
моделе. У новије доба, овај романти~
ни градитеqски амбијент одредили
су Момир Корунови} у првој, и Михајло
Митрови} у другој половини про{лог
века. Wима се на ретроспективној изло`
би у малој УЛУС-овој галерији у Кнез
Михаиловој улици, пред крај осамдесетих
година, под сугестивним називом “Романти~
на архитектура”, придру`ио Александар
\оки}.
Оно {то је ме|усобно повезивало ова
три у~есника у излагаwу била је, управо,
еманација националног духа, и то не
у садр`ају изло`ених пројеката и об-
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
117
А.\оки},
Пословни објекат
у Макензијевој ул.,
пројекат, 1970
А.\оки},
Забавни парк у
Топ~идеру,
конкурсни пројекат,
(са С. Или}ем), 1973
А.\оки},
Забавни парк у
Топ~идеру, Павиqон
историје, конкурсни
пројекат, (са С.
Или}ем), 1973
јеката, нити у елементима wиховог обликоваwа,
материјала или конструкција.
У ваздуху, у атмосфери, у до`ивqају,
осе}ала су се усхи}еwа и ограни~еwа
једне самосвесне регионалне архитектуре,
заједни{тво аутенти~них носилаца
wених особености.
Када се ~итаво досада{wе \оки}ево
дело обухвати једним погледом, прва је
помисао како деценије у wему играју
видну улогу. Скоро ~итаву прву деценију
свог стварала{тва (1960 - 70) \оки}
је посветио меморијалној архитектури
и урбаном планираwу. Ма да се меморијалима
и урбаним планираwем бавио
и у следе}ој деценији (споменици на Батини,
на Сремском фронту и Кадиwа~и
са вајаром Миодрагом @ивкови}ем,
као и урбанисти~ки пројекти за нова насеqа
Кне`евац - Кијево, Бановци, Ресник),
ипак је друга деценија, изме|у 1970.
и 1980. године, обеле`ена најпре пројектима
у духу светске авангарде (Пословни
објекти на углу Сремске улице и
у Макензијевој улици, забавни парк у
Топ~идеру), а затим низом пројеката и
објеката којима је заузео место једног
од најзна~ајих градитеqа тада{wе
средwе генерације.
Најзад, осамдесетих година 20. века \оки}
запо~иwе тре}у фазу свог стварала{
тва у сасвим новом духу, јасним опредеqеwем
за по{товаwе облика локалне
градитеqске традиције.
Циклус спомен - обеле`ја, од конкурсног
рада за уре|еwе Смедеревске твр-
|аве (са С.Ли~ином, 1960), до конкурсних
радова за споменике у ^а~ку, Малом
По`аревцу или Парку пријатеqства
у Новом Београду (са М.Кркови}ем)
указује на изузетно ~врсту структуру
основних идеја, тако да се разлике изме|
у појединих дела показују искqу~иво
у детаqима. У питаwу је слободна
форма која понекад драмати~ним су-
`аваwима, понекад разлиставаwем, обухвата
споменик или стреми ка wему, увек
јасно раздвајају}и дело архитекте од
дела скулптора. По овој особини, \оки}
еви меморијали се и разликују од Богданови}
евих (у којима се градитеq појавqује
и у улози скулптора) или Yамоwиних
(из којих је готово искqу~ен градитеq),
прибли`авају}и се “синтези уметности”
на на~ин на који се овај никад достигнути
идеал схватао по~етком {ездесетих
година.
Обликоваwе спомен комплекса, ма да је
могло трајати кра}е, и бити са`ето у маwем
броју дела, донело је \оки}у огромно
искуство у компоноваwу облика и, наро~
ито, осе}аwе за овалну и кру`ну форму,
{то }е се касније исказати као једно
од битних обеле`ја wеговог градитеqског
израза.
Током 1968. и 1969. године, као експерт
Уједиwених нација, \оки} је у далеком
Аману радио на идејним урбанисти~ким
ре{еwима регулације градског центра.
Ове своје радове \оки} је делими~но
публиковао по повратку у земqу у специјалном
броју ~асописа Архитектура
урбанизам, посве}еном доприносу српских
архитеката ту|им срединама. До
сада се, ме|утим, нисмо запитали каквог
су утицаја те ту|е средине - осим у
психоло{ком погледу - могле имати на
идеје на{их архитеката.
Аман није никада био светска метропола,
нити су светски архитекти првога реда
у wему оставили своја дела. Али, оно
{то је на једног младог београдског архитекту
могло имати утицаја јесте неумитност
дубоких промена у заосталим
срединама. Када се по~етком седамдесетих
година запослио у тада{wој Дирекцији
за изградwу и реконструкцију
града, по повратку из Амана и уз стимулативни
утицај Боривоја Мати}а, \оки}
је у своје прве ауторске радове унео
управо агресивну неумитност промена,
везују}и се за тада{wу светску авангарду.
Била су то смело обликована дела, изван
на{их локалних стандарда, дела која
су у маwој или ве}ој мери подсе}ала
на тада веома актуелне моделе “бруталиста”
и “метаболиста”. Бруталисти~-
ке “тубе” и “кутије” карактери{у пројекат
Пословног објекта у Макензијевој
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
118
А. \оки},
Стамбено насеqе
“Лабудово брдо”, (са
М. ^анком), 1972 - 84
А. \оки},
Стамбено насеqе
“Лабудово брдо”,
конкурсни пројекат,
(са М. ^анком), 1971
улици (1970) као и не{то каснији конкурсни
пројекат за Основну {колу на Бановом
брду (1971), док се “метаболисти~
ке” облице могу препознати у конкурсном
пројекту Пословног објекта на
углу Сремске улице (1970).
Како \оки} користи ове предло{ке?
На на~ин приро|ен београдској градитеqској
{коли. Позајмqује се облик који
симболизује везу са светом (академски,
сецесијски, модернисти~ки, постмодернисти~
ки) а унутра, у аран`ману основе,
у детаqима, у ентеријеру, објекат
`иви својим сопственим `ивотом, одра`
авају}и особености локалне средине.
Тако се \оки}еве “кутије” у унутра{-
wости Пословног објекта у Макензијевој
улици {ире и скупqају, у складу са
захтевима програма, “облице” (у Пословном
објекту у Сремској улици) нису сервисни
пилони, нигде се функција и облик
не подударају, не `иве једним `ивотом.
Сли~ан став према иностраним предло{
цима \оки} исказује и у пројекту Забавног
парка (са С.Или}ем, 1973), лоцираном
најпре у Топ~идеру, а потом делими~
но реализованом на Ади Циганлији.
Овде су форме, које не крију “арцхиграм”-
овско порекло, испуwене не само природним
културоло{ким садр`ајима (“Павиqон
свемира”), ве} и сасвим неприродно
традиционалисти~ким,какав је
“Павиqон националне историје", који је
у на{им крајевима сасвим те{ко замислити
изван фолклористи~ког или српсковизантијског
руха.
Напоредо са овим излетима у сфере
експерименталних облика, \оки} по~етком
седамдесетих година, на основу конкурсног
ре{еwа (са М.^анком), прихвата
да пројектује и реализује своје најобимније
дело, Стамбено насеqе Кне-
`евац - Кијево. Гра|ено током ~итаве
осме деценије, насеqе у урбанисти~кој
композицији и детаqима појединих објеката
опомиwе на сва дотада{wа искуства,
како она са меморијалима, тако
и она са идејама светске авангарде.
У компоноваwу новог урбаног миqеа, на
терену на коме нема трагова претходних
културних слојева, \оки} се присе}
а основних правила компоноваwа
меморијала: гра|евинске масе прате
изохипсе терена, ~име се остварује глобални
склад природе и архитектуре. Полукру`
ни низови објеката, скупqени око
трга као среди{wег мотива, имају своје
далеко порекло у примарним облицима
преисторијских гра|евина, а могу се и
директно повезати са \оки}евим конкурсним
пројектом меморијала у ^а~ку.
Најзад, мора се приметити како у целокупном
ре{еwу има ликовне симболике.
На макети, обриси насеqа подсе-
}ају на крила палог лабуда. Отуда и назив
конкурсног рада и одома}ени топоним
“Лабудово брдо”, {то је, тако|е, несумwиви
заостатак из романти~не природе
\оки}евог стварала{тва.
Савременој архитектонској пракси припада
све остало: обликоваwе стамбених
блокова, аран`ман типи~не основе
спрата, аран`ман стана. Кру`ни прозори
(кру`на форма је један од “знакова”
\оки}евог израза), као и уве}ани осе-
}ај за дизајн објекта, графи~ки дизајн примеwен
на објектима, воде своје порекло
из контакта са светском авангардом,
која у својим пројектима користи тако|
е дизајн из “сциенце фицтион” филмова.
Спратови стамбених солитера обеле-
`ени су бројкама, објекти видqиво обеле`
ени светле}им телима при врху.
“Стамбени трг”, кру`на бетонска платформа
изме|у солитера, јесте \оки}ев
одговор на оту|еност која мори сва нова
насеqа. Wегова претпоставка да }е
се qуди задр`авати на “интимном тргу”
показала се исправном. Облик “трга”
задр`ан је и у касније гра|еним деловима
Насеqа, оплемеwен зеленилом.
Резултате ви{егоди{wих напора у обликоваwу
насеqа Кне`евац - Кијево,
\оки} и ^анак су приказали на изло`-
би која је крајем 1976. године, уз помо}
фотографа Мирка Ловри}а, одр`ана у
Салону Музеја савремене уметности у
Београду. Поставком изло`бе и сугестивним
насловом “Повратак тргу” инсистирало
се на тргу као најве}ој вредности
и симболу Насеqа, мада се пра-
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
119
А.\оки},
@елезни~ка
станица у Прокопу,
конкурсни пројекат,
(са {ироким тимом
коаутора), 1975
А.\оки},
Одмарали{те
“13 мај” у Бе~и}има,
1976, 1980 - 83
ви симбол појавио тек неколико година
касније. Био је то један од малобројних
јавних објеката у Насеqу, Трафостаница
"Филмски град".
Трафостаница “Филмски град” је по свим
својим одликама антологијско дело српске
архитектуре. “Ефектна споqа{wост”,
која је по ре~има Александра Дерока
“једна од доминантних карактеристика
укуса ... на{их неимара”, везује ово \оки}
ево дело за трајне карактерне особине
националног градитеqског духа.
Волумен је разбијен на карактеристи-
~ан на~ин, ескалацијом облика преко
средwег брода, онако како су и стари неимари
слагали форме око централне куполе.
Лукови се прета~у један у други.
У тој игри, они се понегде утапају у централни
волумен, понегде се са wим драмати~
но сукобqавају, као на оном месту
где бетонски “потпорwаци” воде право
у стаклену мембрану.
Из далека, са Церака, бела гра|евина
лебди у ваздуху и изди`е се пут неба
као знак, као градитеqски симбол. Wена
“овоземаqска” намена само је бледи
одсјај wене стварне функције. Права
природа wене функције је духовног порекла,
она знаке које познајемо из про{-
лости преноси у буду}ност не воде}и
претерано ра~уна о варqивој стварности
дана{wице.
Овај објекат прибли`ио је \оки}а знатнијем
ува`аваwу градитеqске традиције
и оној оп{тој тенденцији која је свој
завр{ни облик добила у теорији и
пракси постмодернизма.
По~етком осамдесетих година \оки}
се одваја од нагла{ено структуралних
или дизајнерских композиција, какви су
конкурсни пројекат за @елезни~ку станицу
у Прокопу или Одмарали{те “13.
мај” у Бе~и}има (уни{тено интервенцијом
Бранислава Митрови}а 2007), и запо~
иwе нов циклус у ~ијим је основама
романти~ни однос према градитеqској
про{лости.
На ме|и изме|у апстрактно - геометријског
и романти~но - историцисти~ког циклуса,
при крају седамдесетих и по~етком
осамдесетих година, \оки} заједно
са П.Маркови}ем и Q.Злати} по~иwе
да ради на концепту новог града крај
Ресника, под Авалом. Ово недовр{ено
дело (ура|ен је само урбанисти~ки пројекат),
утемеqено на претходним детаqним
студијама линеарног града, представqа
у неку руку синтезу свих дотада{
wих \оки}евих дела.
Ки~ма насеqа прати изохипсе терена,
а око wе се, у сегментима, развијају пословни
и стамбени објекти. На сли~ан на-
~ин компонован је, на пример, и Меморијални
комплекс на Кадиwа~и, у коме
се сегменти са аутономном функцијом
претапају један у други, ду` ки~ме која
се повија по терену. Неки делови новог
насеqа, ме|у које свакако треба убројати
полукру`не низове објеката, подсе}
ају на ре{еwа са “Лабудовог брда”.
Неки јавни објекти, као {то је пројектовани
Центар месне заједнице, подсе}ају
на нереализовани пројекат Пословног
објекта у Макензијевој улици. Најзад,
линеарни тип насеqа јесте спој иностраних
искустава, утописјких ре{еwа,
али и многих постоје}их дома}их примера
градова или насеqа, насталих
током 19. века, формираних ду` друмова
или зна~ајних комуникација у {ирим
градским агломерацијама. Тиме се \оки}
ве} сасвим прибли`ио пуном по{-
товаwу историјских детерминанти у планираwу
новог урбаног миqеа, ~ак и онда
када се овај ствара на новим, историјски
незапоседнутим теренима.
Грани~на та~ка до које је \оки} доспео
у историцисти~ким настојаwима јесте
досетка са спајаwем облика викин{ког
брода и {умадијске ку}е у Дому југословенско
- норве{ког пријатеqства.
Формула је једноставна, лако ~итqива,
и у wој препознајемо {окантне ефекте
на којима се заснива техника цртаног
филма, стрипа или савременог музи~-
ког спота.
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
120
А.\оки},
Стамбена зграда у
Доситејевој ул.,
модел, 1985
А.\оки},
Ку}а југословенско -
норве{ког
пријатеqства у
Горwем Милановцу,
1981 - 82
ЕНЦYЦЛОПАЕДИА АРЦХИТЕЦТОНИЦА
121
А.\оки},
Трафостаница
“Филмски град”,
1977 - 79
Наредни циклус, у коме се историцизам
појавqује тек у назнакама, \оки} запо-
~иwе осамдесетих година, стамбено пословним
зградама у Улици краqа Милутина
у Београду. Тро~лана или пето-
~лана композиција фасадног платна, повратак
полукру`них балкона, стандардни
елементи у декорацији поткровqа
(полукру`на атика, кугле, громобран)
као и назна~ено богата улазна партија,
преузети су из вокабулара београдске
ме|уратне архитектуре. Али, дега`ирани
стуб по средини фасаде, ~ији је једини
задатак да подр`ава балкон првог
спрата (Краqа Милутина 38), јесте елемент
преузет из постмодерне праксе.
У стамбеној групацији у Улици Благоја
Парови}а задатак стуба је да носи декоративну
ло|у ромбоидног облика при
врху гра|евине. Ромб се и овде, и на другим
местима, појавqује као облик преузет
из народне традиције, из }илимарства.
У духу }илимарских мотива компонована
је фасада Стамбеног објекта
у Доситејевој улици у Београду, и овај поступак
подсе}а на отелотвореwе поставки
давно заборавqеног Драгутина
Инкиострија, који је елементе националног
стила заснивао на моделима примеwене
уметности.
У осталим стамбеним објектима, или
групацијама објеката, насталим крајем
осамдесетих година, наро~ито оних на
Дедиwу, видан је напор да се остане у
физи~кој, али и духовној вези са непосредном
околином.
Трговинско пословни центар на обали
Саве у Сремској Митровици, пројектован
пред крај осамдесетих година, прибли`
ава се стандардним облицима архитектуре
са по~етка на{ег века, готово
до нивоа губqеwа сопственог идентитета.
Два велика пројекта, један реализован
(Клуб ЈНА у Тивту, са Б.\унисијеви-
}ем), други нереализован (покривена
пијаца на Бановом брду у Београду, са
В.Мати}ем), карактери{у \оки}ево
стварала{тво крајем осамдесетих и по-
~етком деведесетих година. Објекат у
Тивту заснован је на романти~ној интерпретацији
укотвqених бродова и
wихових полуспу{тених једара. Битни
елемент композиције је морска повр-
{ина у којој се у време бонаце огледају
фасаде, стварају}и илузију истори~ности.
Покривена пијаца на Бановом брду компонована
је од једне залу~ене структуре
која прати особине терена и два
кубуса кру`них основа. Једну такву покривену
пија~ну халу, кру`не основе,
пројектовао је крајем двадесетих година
Јан Дубови, оснива~ српске модерне
архитектуре. Пројекат Дубовог остао
је у сфери експресионизма. \оки}
је своју структуру романтизовао декоративним
кулама на улазу или декоративним
завр{ецима лантерне кру`них
хала. Припадници разли~итих епоха, поклоници
разли~итих традиција, Дубови
и \оки}, не знају}и један за другог, срели
су се на истој теми, у истом граду, указују}
и нам на разлике које српску средину
деле од остатка света.
Однос дома}е и светске архитектуре.
дома}их и светских архитектонских вели~
ина, нај~е{}е нас сасвим непотребно
му~и. Идеја Ивице Мла|енови}а из
осамдесетих година про{лог века, да
се у Београду изгради осам ку}а познатих
светских аутора, ме|у којима }е
једну пројектовати и Александар \оки},
била је довоqна да разре{и ову
ла`ну дилему.
Ве{тином компоноваwа, савременим
аран`маном основе, употребом савремених
материјала, обликоваwем детаqа,
укупном архитектуром, \оки}ева ку-
}а не разликује се од оних које су потписали
Ки{о Курокава, Дахиден, Тајгерман
и други. Али та ~иwеница, да \оки-
}ев пројекат не заостаје за Курокавиним
или Тајгермановим, не говори
нам претерано много. Идеал српске архитектуре,
идеал српских архитеката,
никада није био да се мимикријски прибли`
е Европи, ве} да ука`у на особености
сопствене културе, да транс-
ЛЕКСИКОН НЕИМАРА
122
А.\оки},
Стамбено пословна
зграда у Улици
краqа Милутина,
1982 - 85
понују и емитују сло`еност културних
слојева сопственог тла. Понекад они у
томе успевају ви{е, понекад маwе. Александар
\оки} је свакако у групи српских
аутора који су у томе успели најви{
е. У којој }е мери Европа и свет бити
свесни доприноса српских архитеката,
у којој }е мери `елети да их прихвате,
као {то су прихватили сликаре
Вели~кови}а, Даду \ури}а, Попови}а,
[обаји}а? То је, ве}, питаwе културног
маркетинга. И ни~ег ви{е.
З.М.
Дела: Спомен обеле`је у Малом По-
`аревцу (1964, А.\оки}, М.Кркови}); Реконструкција
центра Амана, Јордан
(1969, пројекат); Пословни објекат на
углу Сремске и Мар{ала Бирјузова ул.
у Београду (1970, конкурсни пројекат);
Пословни објекат у Макензијевој ул.
(1970, пројекат); Стамбено насеqе Кне-
`евац - Кијево код Београда (1971-75,
А.\оки}, М.^анак); Спомен комплекс на
Кадиwа~и код У`ица (1976-79, А.\оки},
М.@ивкови}); Одмарали{те “13.
мај” у Бе~и}има (1976, А. \оки}, М. Радо-
{еви}, С. Зиројеви}, дело девастирано
2007); Стамбено пословна зграда у Ул.
краqа Милутина 30 (1982); Клуб ЈНА у
Тивту, Бока Которска (1985, А.\оки},
Б.\унисијеви}, Д.Те{и}); Стамбено пословни
објекат у Доситејевој 11 у Београду
(1985); Покривена пијаца са Тр`-
ним центром на Бановом брду у Београду
(1991, пројекат, А. \оки}, В. Мати});
Пословни хотел предузе}а БМГ на
Партизанским водама на Златибору
(1992, пројекат, А.\оки}, В.Мати}); Православна
црква (1994, пројекат).
Библ.: Ресник - линеарни град - Авала
град у: Исто, изд. Културни центар Београда,
Београд 1980, 7-23.
Основна лит.: Зоран Маневи}, Александар \оки},
Београд 1995.
Општа лит.: Маневи}, 1972, 33, 121; Белоусов,
1973, 19; Салон, 1977, 42-43; Салон,
1978, 100-101; Стојанови}, Мартинови},
1978, 38, 83, 243; Салон, 1979, 78-79,
130-133; Салон, 1981, 83-84; Салон,
1982, 59-60; Мла|енови}, 1982, 28; ЛЕЈ,
1984, 379; Култерман, 1985, 217-218;
Маневи}, 1986, 30; Миленкови}, 1987,
88, 93, 117, 148, 182; Миленкови}, 1988,
206; Салон, 1988; Мла|енови}, 1989/2,
9-12; [траус, 1991, 99, 101, 103, 196,
254, 260; Брки}, 1992, 258-265, 320-321;
СалонСМ, 1993; Салон, 1993, 42-44;
Салон, 1994, 2, 33; Маневи}, 1997, 77,
Салон, 2001.
Остала лит.: Зоран Маневи}, ^етврта генерација,
НИН 11.10.1970, 43-44; З.М.(аневи}),
Пројекат за стамбено насеqе Кне`евац
- Кијево, ^овјек и простор, бр.11, Загреб
1971, 13; Михајло Митрови}, Све-
`и талас. Поводом изло`бе арх Александра
\оки}а, Политика 5.2. 1972, 14;
Сини{а Вукови}, Александар \оки},
Уметност, бр.29-30, Београд 1972, 84;
Зоран Маневи}, Романса од седам
деценија, НИН 26.3.1972, 43; М.К.(одемо),
Надахнуте идеје градитеqа Београда,
Ве~ерwе новости 31.10.1975, 27;
М.Ј.(евти}), Београдски "Дизниленд",
НИН 2.11.1975, 25; Милорад Јевти},
Не{то ново, НИН 19.8.1979, 28;Зоран
Маневи}, Функција облика у делу
Александра \оки}а, ^овјек и простор,
бр.3-4, Загреб 1980, 20; Зоран Маневи},
Српска архитектура у осмој деценији,
Архитектура, бр.176/7, Загреб 1981, 24-
29.