Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ДОБРОВИЋ Никола   (1897, Пе~уј, Ма|арска - 1967, Београд)

Студирао у Будимпе{ти (1919) и Прагу (ВyсокÕ {колy арцхитектурy а позамнихо ставителстви при ^ескем вyсокÕм у~ени тецхницкÕм, 1919-23). Запослен у Прагу, у атеqеима Бохумила Хип{мана (1923-25) и Антонина Енгела (1925), у архитектонској фирми “Ду{ек-Козак-Маца” (1925-28) и као самостални аутор (1928-34). По повратку у земqу, `иви и ради као самостални аутор у Дубровнику (1934 - 43). У послератном периоду запослен у Министарству гра|евина ДФЈ (1945), Урбанисти~ком институту (1946), Урбанисти~ком заводу града Београда (1947). Од 1947 до пензионисаwа наставник на Архитектонском факултету у Београду. ^лан САНУ (1965). Добитник Седмојулске награде (1964).

Никола Доброви}, ли~ност коју су савременици респектовали, мла|и дубоко по{товали а најмла|и били склони да дивинизују био је, по ми{qеwу Јована Круни}а “прави ~овек, на правом месту али не и у – правом времену”. Круни}ева оцена је та~на, уз малу исправку. Како се то из даqег Круни}евог текста види, није ре~ о “времену”, ве} о средини. Одгојен у Прагу, у једном од светских центара ме|ународног рационализма, он се те{ко сналазио у Београду и wеговом провинцијалном романти~ном традиционализму. Милан Злокови} га је на једном скупу нацртао као п~елара који се без за{титне маске неве{то брани од уједа и овај црте` - ма који да су му били стварни мотиви - верно одсликава стварни Доброви}ев послератни дру{твени поло`ај у београдској средини.

Ова неподударност изме|у Доброви}евих идеала и идеала средине мора се узети у обзир при оцени Доброви}евог доприноса развоју новије српске архитектуре. Доброви}ев утицај на младе генерације је несумwив, но то је вазда био “утицај из друге руке”, пример који нам је близак, који добро познајемо али с којим нисмо способни да се идентификујемо.

Доброви}ева дела - гра|евине и кwиге - не могу се директно поредити са делима савременика, Несторови}а или Који}а, не само услед природних разлика у темпераменту, стилу или степену образованости аутора, ве} управо због тога {то Доброви}ева дела припадају Европи (по{тују}и притом све пропорције), а wихова Београду. То је истина која не зна~и глорификацију Доброви}а и нипода{таваwе доприноса Несторови}а или Који}а. Мо`е се једино `алити {то је у Доброви}ево доба – у на{е доба – по ко зна који пут јо{ једном пропу{тена прилика да се европски дух природно споји са аутенти~ним вредностима дома}е културе.

Пра{ка архитектонска {кола неговала је по~етком века завидни образовни ниво, а истакнуто место у архитектонском `ивоту Прага заузимао је Јосип Пле~ник, у~еник и сарадник Ота Вагнера. Током двадесетих година Праг је био и један од ва`них центара продора модерне архитектуре, под прете`ним утицајем идеја развијаних у Баухаусу и на европском Северу (Ван де Велде, Ритвелд). Крајем двадесетих година по урбанисти~ком ре{еwу Павела Јанака, у духу надиру}ег модернизма, изведена је позната колонија породи~них ку}а “На бабе”.

У таквом амбијенту Доброви} је запо~ео своју градитеqску каријеру, практи~ним радом у подизаwу “Масарикових домова” у Кр~у крај Прага, а потом и у самосталном пројектоваwу малих породи~них стамбених објеката. У изградwи комплекса “Масарикових домова” (де~ји домови и домови за старе, 1926-28) Доброви} је био главни ин`еwер и сарадник у пројектоваwу. У доба када се у Београду говоркало о феномену модерне архитектуре (Који} је августа 1927. године био на Меународном конгресу у Хагу а Злокови} октобра исте године приредио планове за сопствену ку}у у модерном духу) Доброви} је ве} био савладао изворне методе “интернатионал стyле” -а.

У маwим објектима као {то је Вила лекара Доброви} се ви{е прибли`ава моделима које су београдски модернисти следили по~етком тридесетих година. У нагла{еним хоризонталама и плитким еркерима са хоризонтално пру`еним проозорским тракама препознајемо неке од стандардних елемената обликоваwа на којима су заснована многа каснија Доброви}ева дела.

Пра{ки период Доброви} завр{ава пројектоваwем и гра|еwем “Југословенског студентског дома” у Прагу (1932) у ~ијој се каскадираној арабесци и употреби модерних материјала (бетон, “глассбаустеине”) осе}а аутенти~ни европски модернизам.

Конкурс за Новосадско позори{те (1929) био је прво Доброви}ево директно су~еqаваwе са приликама у домовини и он је од овог конкурса, изгледа, исуви{е много о~екивао. На несре}у, Драги{а Бра{ован, који је као утицајни ~лан `ирија и сам имао извесних, не сасвим дефинисаних ауторских амбиција, просто је, по Доброви}евим ре~има, “избацио из игре” wегов пројекат.

Разо~араwе резултатима новосадског конкурса сменио је тријумф који му је донео београдски конкурс за Теразијску терасу. Уместо потенцијалних конкурената, какав је био у претходном слу~ају Драги{а Бра{ован, овде је утицајни ~лан `ирија био сликар и есејиста Бранко Попови}, који је Доброви}ева дела ве} одраније познавао, ерудита, професор Историје уметности на Архитектонском факултету, архитекта по {колском образоваwу, оснива~ и во|а “Облика”.

Изме|у 1929. и 1931. године Доброви} је у~ествовао на многим конкурсима. У Сплиту је освојио две прве награде, на конкурсу за Бановинску болницу и Купали{ни комплекс “Ба~вице”. Негде је, безразло`но, про{ао незапа`ено, као на конкурсу за @елезни~ку станицу “Дунав”.

Конкурс за Бановинску палату у Скопqу указује не само на разли~ита стилска опредеqеwа окупqених аутора ве} и на уметни~ки укус средине. Најви{у награду освојили су руски еклекти~ари Лукомски и Рик богато орнаментисаном романти~арском творевином. Иза wих `ири је сврстао Злокови}ев пројекат у ~ијим се модернизираним облицима препознају асоцијације на аркадне низове и монументалне капије. Тек на тре}ем месту на{ао се по ми{qеwу `ирија (у коме су уз Бранка Попови}а били и Момир Корунови} и Александар Дероко) Доброви}ев пројекат, једна модерна гра|евина разу|еног волумена.

После 1931. године не сре}емо ви{е Доброви}ево име ме|у у~есницима конкурса. Током друге половине ~етврте деценије Доброви} гради низ вила у Дубровнику и непосредној околини. Вила у Сребреном из 1937. године, корбизијанска по духу, садр`и споqно степени{те и кровну терасу. Вила на Лопуду из 1939. године показује по~етна Доброви}ева интересоваwа за квадрати~ни растер буwасте камене облоге, ~ија је улога тако зна~ајна у згради ДСНО.

Кqу~но дело у ме|уратном Доброви}евом опусу је “Гранд хотел” на острву Лопуд, крај Дубровника (1934 - 36). Хотел на Лопуду је слободно развијена гра|евина разу|ене основе, са нагла{еним бетонским фасадним елементима. Инспирације би се могле тра`ити у делима Јозефа Хавли~ека, или француског кубисте Андреа Лирса.

Одмах по завр{етку Другог светског рата Доброви} је са партизанским јединицама до{ао у Београд и заузео високу функцију у Министарству гра|евина. Оснива~ је модерне урбанисти~ке слу`бе. Једно време на{ао се и на поло`ају за којим су многи ~езнули али који никада није био јасно дефинисан: главни архитекта Београда.

Немирног духа и преке нарави, није се дуго одр`ао у др`авној Управи. Од 1947 године до краја каријере био је наставник на Архитектонском факултету у Београду, најпре на студијама урбанизма, а потом на предмету “Савремена архитектура”, који је основао и у оквиру кога је преносио студентима ли~на искуства из бурних двадесетих година, када се у Европи формирао модернисти~ки покрет.

Посебна награда освојена на конкурсу за Комплекс музеја на Та{мајдану донела му је ви{е јада и `у~и него радости. Тек 1954. године на позивном конкурсу за зграду ДСНО осваја равноправну прву награду, а не{то касније поверава му се изво|еwе. Објекат ДСНО, без икакве сумwе, је најзна~ајније Доброви}ево дело у коме су до крајwих граница развијена сва wегова дотада{wа градитеqска искуства. Комплекс је сагра|ен у периоду 1957-63. Овај комплекс који ~ине две гра|евине су~еqене једна према другој, и садр`и готово све елементе ранијих Доброви}евих дела: каскадирану силуету, употребу бетона, облогу од квадрати~ них пло~а буwастог црвеног камена, употребу високог објекта као просторног репера, ~ак и некада авангардне градитеqске материјале као {то су “глассбаустеине”.

Током прве половине седме деценије Доброви} је релативно пуно пројектовао и мало извео, само неколико маwих објеката у Херцег Новом и Игалу. У најзна~ајнијем ме|у овим делима, пројекту за Институт Никола Тесла у Новом Београду, Доброви} се о~игледно подсе}ао на своје младала~ке дане када се у једном новинском тексту објавqеном у београдском дневном листу Време декларисао као “конструктивиста”.

З. Маневић

Дела: Палата "Авион" у Прагу (1925-27, Б.Козак, Н.Доброви}, атрибуција несигурна); Масарикови домови. Пропилеји (1925-28, Б.Козак, Н.Доброви}); Масарикови домови. Де~ији павиqони (1925-28); Стамбени објекат са апотеком у Бу|ејови~кој ул 25 у Прагу (1928); Позори{те у Новом Саду (1929, конкурсни пројекат); Купали{те “Ба~вице” у Сплиту (око 1930, конкурсни пројекат); Адаптација оп{тинске кафане у Дубровнику (1930, пројекат); Курсалон на Пилама у Дубровнику (1930, пројекат); Банска палата у Скопqу (1930, конкурсни пројекат); Зграда @елезни~ке станице Дунав у Београду (1930, конкурсни пројекат); Хотел на Лападу у Дубровнику (пре 1932, пројекат); Вила у Прагу (пре 1932); Вила у Сребреном (1937); Урбанисти~ки пројекат Новог Београда (1948, Н.Доброви} и др.); Завод за рехабилитацију деце у Игалу (1961-62); Зграда ПТТ у Херцегновом (1962).

Библ.: У одбрану савременог градитеqства, Архитектура, бр.2, Qубqана 1931, 33-36; Како треба да изгледа буду}и монументални храм Светога Саве, Време 31.1.1932; Теразијска тераса: Један савремени проблем престонице, Време 26.2.1932, 2 и 27.2.1932, 2; За савремену или класи~ну Далмацију, Време 21.4.1932 и 22.4.1932; Развитак гра|евинарства од најстаријих времена до данас, Летопис Матице српске, кw.333, св.1-2, Нови Сад јули-август 1932, 111-118 и кw.334, св.1-2, Нови Сад октобарновембар 1932; Обнова и изградwа Београда. Контуре буду}ег града, Техника, бр.6, Београд 1946, 176-186; Дуброва~ки дворци, изд. Урбанисти~ки завод НРС, Београд 1946; Урбанизам и силе које га покре}у, изд. аутор, Београд 1948; Урбанизам кроз векове, 1, Југославија, изд. Нау~на кwига, Београд 1950; Урбанизам кроз векове, 2, Стари век, изд. Нау~на кwига, Београд 1951; Савремена архитектура 1. Постанак и порекло, изд. аутор, Београд 1952 (друго, про{ирено издаwе, изд. Гра|евинска кwига, Београд 1965); Техника урбанизма 1/А, изд. Нау~на кwига, Београд 1953; Савремена архитектура 2. Поборници, Београд 1955 (друго про{ирено издаwе, изд. Завод за издаваwе уyбеника СРС, Београд 1963); Техника урбанизма 1/Б, изд. Нау~на кwига, Београд 1956; Топли и хладни просторни тонови у сувременој архитектури, ^овјек и простор, бр.61, Загреб 15.4.1957, 1; Сувремена архитектура и елементи барока, ^овјек и простор, бр.63, Загреб 15.6.1957; Техника урбанизма 2 А - 2 Б. Саобра}ај, изд. Гра|евинска кwига, Београд 1958; Покренутост простора: Бергсонове “Динами~ке схеме” - нова ликовна средина, ^овјек и простор, бр.100, Загреб 1960, 10-11; Савремена архитектура 3. Следбеници, изд. Гра|евинска кwига, Београд 1963; Савремена архитектура 4. Мисаоне притоке, изд. Завод за издаваwе уџбеника СРС, Београд 1965; Савремена архитектура 5, изд. Завод за издаваwе уxбеника СРС, Београд 1971.

Општа лит.:  Изло`ба, 1964; Изло`ба, 1968; Мамбриани, 1969, 155-156, 178; Му{и~, 1969, 391-392, 393, 396; Б.Несторови}, рук., 382; Маневи}, 1972, 22-24, 37, 79; Мартинови}, 1973, 17-18, 25-26; Белоусов, 1973, 6, 20, 24, 129, 157; Б.Несторови}, 1973, 378; Митрови}, 1975, 9-11, 54-55, 77; Стојанови}, Мартинови}, 1978, 13, 16-21, 42-44, 47-48, 102, 112, 115-118, 122, 126, 168; ЛЕЈ, 1984, 321-322; Култерман, 1985, 214; Миленкови}, 1987, 33, 57, 98, 147; Миленкови}, 1988, 45, 133, 197, 259, 261; [траус, 1991, 8, 36, 40, 264; Брки}, 1992, 53-54, 57, 63, 69, 92-95, 100, 102, 156-161, 178, 200, 253, 257, 287, 304, 324; Кадијеви}, 1997, 7, 140, 211.

Остала лит.:  М.С.М.(аксимови}), Арх. Никола Доброви}. Колико изврсних архитеката толико и органских схватаwа на разним степенима зрелости и савр{енства, Политика 5.1.1964, 19; Михајло Митрови}, Особено дело Николе Доброви}а, Политика 26.7.1964, 18; Угqе{а Богунови}, Никола Доброви}, НИН 15.1. 1967, 9; Михајло Митрови}, На растанку са Доброви}ем, Политика 15.1.1967, 18; Qиqана Баби}, Архитект Никола Доброви}, Архитектура урбанизам, бр.43, Београд 1967, 22-31; Оливер Мини}, Доброви} - `ивот посве}ен архитектури, Архитектура урбанизам, бр.43, Београд 1967, 36-37; Милорад Мацура, Ли~ност Николе Доброви}а, Архитектура урбанизам, бр.43, Београд 1967, 38; Слободан Јованови}, Поводом годи{wице смрти Николе Доброви}а, Дневник, Нови Сад 14.1.1968; Ду{ан Крсти}, Прилог биографији арх. Николе Доброви}а. Конкурс за Новосадско позори{те, Архитектура урбанизам, бр. 56-57, Београд 1969, 28-29; Ранко Радови}, Никола Доброви} или о пове}аwу с временом, Урбанизам Београда, бр.52, Београд 1979, 18-29; Јован Круни}, Никола Доброви}, Кwи`евне новине, Београд 11.12.1980; Таwа Дамqанови}, Прилог проу~аваwу пра{ког периода Николе Доброви}а, Саоп{теwа, кw.XXВИИ-XXВИИИ, изд. Републи~ки завод за за{титу споменика културе, Београд1995-96, 237-251.